Upoznajte Kurasao: Malo ostrvo bogate istorije koje je šokiralo svet i osvojilo srca fudbalskih navijača

Malena karipska država Kurasao oduševila je svet plasmanom na Svetsko prvenstvo 2026. godine u SAD, Meksiku i Kanadi. Iako do sada nije imala velike fudbalske uspehe, ostrvo je postalo senzacija kvalifikacija, prvi put obezbedivši mesto među najboljima na planeti.

Ali Kurasao je mnogo više od sportskog iznenađenja – to je zemlja bogate tradicije, kulture i istorije koja prevazilazi njegovu geografsku veličinu.

Istorija ostrva koje je izgradilo svoj identitet na raskršću svetova

Kurasao je vekovima bio mesto gde su se susretali različiti narodi, sile i kulture. Prvobitno su ga naseljavali Aravak Indijanci, a zatim su ga u 16. veku preuzeli Španci, koji su ga zbog suve klime i nedostatka zlata potcenili i nazvali "beskorisnim".

Zoonar/Fokke Baarssen, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

Tek kada su ga 1634. godine osvojili Holanđani, ostrvo počinje da dobija na značaju. Holandska uprava razvila je Kurasao u važno trgovačko središte, jedno od najaktivnijih u karipskom regionu.

Tokom tog perioda ostrvo je bilo važno raskršće pomorskih ruta i jedan od ključnih centara trgovine, uključujući i trgovine robljem – mračnog dela istorije o kojem se danas otvoreno govori i koji se aktivno proučava u muzejima Viljemstada, glavnog grada.

Jeandre Melaria / Alamy / Profimedia

Danas Kurasao funkcioniše kao autonomna zemlja u sastavu Kraljevine Holandije, kombinujući evropski administrativni model sa karipskim temperamentom i kulturnom raznolikošću.

Šareni mozaik stanovništva čini jedinstven identitet

Kada je reč o stanovništvu Kurasaa, teško je izdvojiti jednu dominantnu grupu – upravo u toj raznolikosti leži njegov šarm. Na ostrvu živi oko 150.000 stanovnika, poreklom sa gotovo svih kontinenata.

Jeffrey Isaac Greenberg 8+ / Alamy / Profimedia

Najveći deo čine potomci afričkih robova, čiji se uticaj vidi u jeziku, muzici i običajima. Tu su i Evropljani, pre svega Holanđani, koji su ostavili snažan pečat na arhitekturu i administraciju.

Kurasao ima i jednu od najstarijih i najorganizovanijih jevrejskih zajednica na Karibima, formiranu od sefardskih Jevreja koji su stigli iz Brazila u 17. veku. Uz njih žive Latinoamerikanci iz Venecuele i Kolumbije, kao i manja, ali vitalna kineska zajednica.

Takva kombinacija kultura stvorila je društvo u kojem se tri jezika – papiamentu, holandski i engleski – svakodnevno prepliću. Na ulicama Viljemstada moguće je u jednom razgovoru čuti sve tri jezika, što lokalci smatraju prirodnim delom identiteta ostrva.

Stabilnost ekonomije na temeljima turizma, trgovine i energetike

Iako ga mnogi doživljavaju isključivo kao turistički raj, ekonomija Kurasaa zasniva se na čvršćim osnovama od atraktivnih plaža. Turizam jeste jedan od najvažnijih sektora, ali ostrvo je razvilo i druge snažne stubove privrede.

Jeandre Melaria / Alamy / Profimedia

Kurasao ima dugu istoriju u energetskom sektoru zahvaljujući velikoj rafineriji koju je decenijama koristila Venecuela. Iako je njen rad poslednjih godina promenjen i smanjen, ona i dalje ostaje ključni element lokalne ekonomije.

Još važniju ulogu danas ima međunarodna trgovina. Viljemstad, jedna od najprometnijih luka u južnom Karipskom basenu, funkcioniše kao tranzitna tačka za brojne regionalne tokove robe.

Slobodna ekonomska zona privlači trgovinske kompanije sa svih strana sveta, dok finansijski sektor, zasnovan na povoljnim poreskim pravilima, donosi značajan deo budžetskih prihoda.

Ekonomija Kurasaa, iako mala, važi za jednu od najstabilnijih u regionu, delom i zbog institucionalne podrške Holandije.

Duboko ukorenjena tradicija koja živi kroz muziku, jezik i običaje

Kultura Kurasaa je, poput njegovog stanovništva, spoj evropskih, afričkih i karipskih elemenata. Papiamentu – lokalni kreolski jezik – jedan je od najjasnijih simbola tog spoja.

Ian Davidson / Alamy / Profimedia

U njegovoj strukturi prepoznaju se tragovi portugalskog i španskog, holandske sintakse i afrička melodika.

Muzika je prisutna na svakom koraku. Tradicionalni ritmovi tumba i seu često se čuju na ulicama, posebno tokom karnevala koji je postao događaj od nacionalnog značaja.Viljemstadski karneval, sa raskošnim povorkama, ogromnim kostimima i danima plesa, privlači hiljade posetilaca.

Kulinarstvo takođe priča priču ostrva: jela poput keshi yena, piletine punjene sirom pečene u kori, predstavljaju idealan primer spoja holandske i karipske tradicije. Lokalni specijaliteti od ribe i plodova mora svedoče o snažnoj vezi ostrva sa morem.

Arhitektura, piće, čudesan podvodni svet

Kurasao je prepoznatljiv po svojoj jedinstvenoj arhitekturi – pastelne kuće duž obale Viljemstada, podsećaju na Amsterdam, samo u tropskim bojama. Zbog ove specifičnosti stari grad je pod zaštitom UNESCO-a.

Stroud Valleys Photography / Alamy / Profimedia

Ostrvo je i rodno mesto čuvenog plavog likera curaçao, napravljenog od kore lokalne gorke narandže. Proizvodnja ovog likera deo je turističke ponude, a posete destileriji smatraju se jednom od najzanimljivijih atrakcija.

Kurasao je takođe poznat među roniocima. Zahvaljujući dobro očuvanim koralnim grebenima, podvodni svet ostrva važi za jedan od najbogatijih na Karibima. U lagunama i rezervatima mogu se videti i čuvene kolonije flamingosa, koje su postale svojevrsni simbol ostrva.

Plasmanom na Svetsko prvenstvo 2026. godine Kurasao će imati priliku da se prikaže svetu na velikoj fudbalskoj sceni. Ostaje nada da će zbog svojih fudbalskih predstava privući brojne posetioce koji će posetiti ovo čudesno ostrvo.