Vreme u Mančester sitiju meriće se pre i posle Gvardiole: Odlazak trofejnog i harizmatičnog inovatora

Ode li u nedelju, posle zadnjeg ovosezonskog meča Premijer lige, kako od ponedeljka uveče bruji Engleska, ili možda nekim čudom po isteku ugovora, sledećeg leta, Žozep Pep Gvardiola ostaviće, malo je reći, neizbrisiv trag u istoriji Mančester sitija. Vreme na "Etihadu" meriće se na ono pre i posle Špančeve ere, jer je toliko toga uradio, stvorio, promeio, ostavio za sebe... tokom decenijskog vođenja "građana".

Sa evropskim i svetskim odjekom, jer spada u trenere revolucionare, čiji se poriv za bavljenje sportom ne svodi samo na gomilajnje trofeja. Od kako je stao uz aut liniju, nekadašnji defanzivni vezista s velikim uticajem na kreiranje akcija i čovek od kapitenskog poverenja tokom trenerovanja slavnog Johana Krojfa u Barseloni, služi njenom veličanstvu igri, stalno joj prinoseći inegniozne ideje kao darove. Gvardiola je fanatik fudbala. 

Toliko opsednut njegovim unapređivanjem, čitanjem rivala, metamorfozama svojih igrača, prvo u svojoj glavi a onda i na terenu... da je češće sa ekipom ili sam u četiri zida, zaronjen u analize, nego sa porodicom i prijateljima. Kažu i da retko ko ima moć ubeđivanja kao 55-godišnjak iz katalonskog gradića Santpedor. Brojna su svedočenja bivših mu izabranika o tome kako im Gvardiola prepriča situacije, pa i cele mečeve, pre nego što se dese, nudeći A, B, C... rešenja i precizna objašnjenja ko, šta, kako, kada, zašto.

"Da mi kaže da skočim sa trećeg nivoa "Kamp Noua" ja bih to uradio, jer bih znao da ima nekog smisla", izjavio je nekom prilikom Dani Alveš o saradnji s čovekom, čije je insistiranje na posedu lopte, ali ne kroz besomučnu tika-taka razmenu pasova nego stalni rpesing, (in)direktno promenilo ili oblikovalo percepciju njegovih kolega Jirgena Klopa, Luisa Enrikea, Mikela Artete, Ćabija Alonsa... Imao je Pep kriza, padova, promašaja... i na klupi Sitija, pa opet je vinuo klub u, do tada, neviđene visine. 

Pre kraja njegove blistave epizode u Bajernu, nakon četiri spektakularne sezone na klupi Barselone, plavi deo Mančestera slavio je svega četiri šampionske titule u istoriji dužoj od jednog veka, a onda mu je on doneo čak šest "komada". I pre njega su sadašnji bogati vlasnici kluba trošili sumanute svote novca na igrački kadar, ali je tek pod komandom temperamentnog Španca, konačno, uzet "ušati pehar" Lige šampiona.

Na tom putu, Gvardiola se nije libio da "precrtava" velika imena iz svlačionice, kao što je svuda radio, jer se ili uklapaš u njegove vizije i kalupe ili te nema. Surovo profesionalno. Koštao je i sam Gvardiola brdo para svoj poslednji klub, jer je zarađivao više nego što većina njegovih kolega ne može čak ni da izmašta.

 

Ali, teško da će iko ikada ponoviti (ukupno) 20 trofeja Premijer lige, FA kupa, Komjuniti Šild kupa, Lige šampiona, Liga kupa, FIFA klupskog prvenstva... kao svojevremeno najmlađi trener osvajač LŠ (u 37. godini, sa Barsom). Baš teško. 

Sitijevci su ga toliko zavoleli, a Ostrvljani navikli (i) na njegove zanimljive konferencije za medije, s često nesportskim temama, da je klub odlučio da mu napravi presedan oproštaj. Tako što će Gvardiola "prošetati" gradom u otvorenom autobusu, da bi mu što više ljudi poručilo koliko ceni ono što ostavlja u amanet (mediji tvrde) nasledniku Encu Mareski.

Nebitno da li odlazi zbog prezasićenja i umora, osećaja da ne može više da pruži u ovom trenutku ili, postoji i ta verzija, zato što bi Mančester siti mogao da pretrpi ozbiljne finansijske sankcije, na konto kršenja pravila Premijer lige u svom poslovanju proteklih godina, što bi značilo i manje novca za grandiozna pojačanja.