Partizan živeo san do 87. minuta - pa dobio hladan tuš: Hetafe nosi +2 u Beograd

Daleko od toga da je sve izgubljeno, ali problem je što je mnogo toga moglo biti osvojeno - a nije. Možda 3:1 (1:1) na "Koliseumu" ne zvuči kao najlošiji rezultat po Partizan, ali svako ko je gledao utakmicu, zna da su crno-beli mogli i morali mnogo više. U trenutku kada je ekipa Saše Ilića, nasuprot svim očekivanjima, bila bliža trijumfu, a remi držala u džepu, tri katastrofična minuta potpuno su uništila prilično solidnih 80 minuta fudbala i upropastila ono što bi se verovatno zvalo madridsko čudo narednih dana. 

Sublimira današnji meč nekako subjektivni doživljaj jednog prosečnog navijača "parnog valjka", jer ništa nije išlo onako kako je bilo ko očekivao. Umesto grčevite odbrane, Partizan je bio konkretniji tim u većem delu meča, imao je i brojčanu prednost, a baš kada je delovalo da crno-beli mogu i moraju ići na "čitav plen", sa visine ih je srušio neobjašnjivi pad koncentracije koji je odnos snaga ponovo vratio u surovu realnost. Ona glasi - u Humskoj će se juriti dva gola zaostatka, na koja su mnogi stručnjaci upozoravali pred duel. 

Bilo je skepse povodom ideje Saše Ilića da izađe sa tri štopera i tako pokuša da dodatno zatvori prilaze golu, a utisak je bio da ta skepsa pronalazi opravdanje u uvodnih 10 minuta. Spasao je povratnik na golu, Marko Milošević, svoju ekipu od prilike u uvodu meča, a već u 10 minutu, ponovo je poklekla defanziva Partizana. 

Niko nije bio dobro postavljen kod vodećeg gola Hetafea - ni Demba Sek, koji je zaista lenjo i opušteno prilazio Johanu Mohiki dok je ovaj slao opasan centaršut u šesnaesterac, niti su dobro stajali Stefan Mitrović i Nikola Simić, dok im se Enes Unal prikradao između redova. Izrodio je niz grešaka pogodak za novopridošlog Turčina, a opšti utisak je bio da crno-belima sledi ono čega su se gotovo svi pribojavali - katastrofa. 

Umesto toga, Ilićeva ekipa je uspela da konsoliduje svoje redove i primiri se, što je utakmicu učinilo prilično sporom u većem delu prvog poluvremena. Nije mnogo šansi stvarao Hetafe, mada ko god je gledao ekipu Hozea Bordalasa prethodnih sezona, zna da često i sam madridski tim ume prepustiti loptu rivalu, kako bi ga pacifikovao na njegovoj polovini. 

Partizan je strpljivo čekao... I dočekao! I opet, kao u toliko tekstova dosad, odvajamo poseban segment za Dembu Seka, koji je i na ovom meču umalo doveo navijače i stručni štab do ludila prilikom defanzivne reakcije kod primljenog gola, samo da bi izrastao u heroja svoje ekipe. Deo zasluga za koliko-toliko otvoren rezultat crno-belih ide i Žeu, koji je Senegalca uposlio kod njegovog gola u 43. minutu, ali kakvu je realizaciju prikazao Sek, zaista se ne može reći da je bilo ko "junak poraza" osim njega. 

Ostao je zaboravljen između (pre)široko raspoređenih štopera rivala, ali delovalo je da ide ka mrtvom uglu iz kojeg teško pogađaju i znatno efikasniji igrači. Međutim, duh Halanda i Levandovskog skupio se u lopti krila crno-belih, a "fudbal" je nekako uspeo da prođe ispod ruke Davida Sorije i odbije se u sam ugao gola za veliko slavlje u sektoru za gostujuće navijače. 

Učinilo se da je svojim gestikulacijama prilikom slavlja Sek slao poruku svima koji su ga kritikovali, ali samo tri minuta kasnije, potvrdio je u određenoj meri dosta kritika koje je dobijao na svoj račun. Samo 180 sekundi nakon gola, našao se u situaciji da ponovo može do gola - naveo je Soriju da istrči sa linije i krene po loptu, stigao je pre čuvara mreže do nje, ali je nespretno pokušao da je "provuče" rivalu kroz noge, umesto da je driblao u stranu. Tako je i propala prilika da "parni valjak" na iznenađenje svih prisutnih povede u prvom delu. 

Ali tu nije bio kraj šansama Partizana - daleko od toga. U nastavku, one su se tek nizaleč. Kao da su neobjašnjivi elan i glad kakvu do ovog trenutka nismo baš videli kod Ilićevih momaka, izazvali crno-bele da prikažu sebe u najboljem mogućem izdanju. 

Počelo je pretnjom Žea, koji je uprkos manjku golgeterskog učinka, odigrao sjajnu partiju u stilu pravog "sidraša" u napadu. Razgrtao je igrače oko sebe, izazvao krucijalan žuti karton Abdala Abkara, a u 54. minutu, pogodio je glavom prečku posle kornera. Potpuni muk na stadionu Hetafea i malobrojnih navijača Madriđana po čijoj se brojnosti na tribinama može zaključiti da nisu mogli ni zamisliti kako će ih Partizan naterati da drhte. 

A kako su samo zadrhtali kada je ušao Igor Miladinović! Novo pojačanje Partizana našlo se na terenu u 67. minutu i napravilo je pravi dar-mar na terenu. Imao je jednu dobru priliku, a takođe je naterao nespretnog Abkara da zaradi crveni karton i tako stvori brojčanu prednost za svoju ekipu. Međutim, kontraintuitivno, ovaj crno-beli tim ne zna da igra fudbal kada je nadmoćan... 

Primila je ekipa Ilića gol protiv Mačve sa igračem više, primila ga je i protiv Radničkog 1923, a nažalost, danas je Hetafe dvaput pogađao sa 10 fudbalera ne terenu. Bilo je naznaka propasti. Pogodio je stativu Unal sredinom drugog poluvremena, a posle pritiska Partizana i jedne stative Nikole Čumića, koncentracija "lelujavih" crno-bleih u naletu ponovo je otišla u "aut". 

U 87. minutu je Martin Satrijano izbacio nekako čitavu odbranu crno-belih, pa i Miloševića koji je, čini se, relativno nepotrebno izašao na igrača rivala. Petom je doturio pas Andresu Garsiji, koji je zakucao "fudbal" u nebranjenu mrežu. Samo tri minuta kasnije, Mohika će iskoristiti raspuštenost odbrane i poslati razoran udarac u donji levi ugao gola koji će zapečatiti sudbinu srpske ekipe. 

Nakon takvog obrta, teško je pričati kako je Erik Kojzek imao dobru prliku u nadoknadi; kako je tokom drugog dela Milan Roganović promašio kolosalnu šansu, s obzirom na to da se našao potpuno nečuvan u petercu posle centaršuta i poslao loptu daleko preko prečke - sve je to samo hipotetički scenario u kojem Partizan nije prokockao veoma veliku šansu. 

Sledeću priliku, imaće za sedam dana u Beogradu pred punim tribinama svog stadiona. I ovaj meč možete pratiti na kanalima TV Arena sport.