Partizan se časno oprostio od Lige konferencije: Hetafe preživeo pakao "JNA"

Okončao je Partizan svoj evropski put. Ali to nije dovoljno reći za partiju u kojoj su možda prvi put ove sezone, izabranici Saše Ilića načinili svoj stručni štab i navijače da potpuno budu ponosni na njihovu igru. Hetafe je došao u Beograd i morao je da se bori za goli život. Od "JNA" je napravio rimski Koloseum, a u paklu i tuči na terenu, uspeli su da se domognu Lige konferencije izgubivši sa 2:1 od "parnog valjka", koji je opet bio "lavljeg srca". 

Da li smo gledali uslovno rečeno lepu utakmicu na stadionu "JNA"? Ne i daleko od toga. Atmosfera na tribinama je činila da se na momente zapitamo gledamo li nokaut fazu Lige šampiona kao 2010. godine, ali sam meč je bio prava borba. Rat na terenu u režiji Hozea Bordalasa, kakav su izabranici Saše Ilića mogli da očekuju. Koliko se samo grub fudbal igrao, moglo se videti i po broju prekršaja kojih je u prvom poluvremenu bilo čak 18 ukupno. Na kraju meča smo ih mogli izbrojati 28… 

Ko god da je ispratio prvi deo, teško da je mogao videti 45 sekundi tečnog fudbala. Igrači Hetafea su rušili ofanzivce crno-belih, ne prezajući od pravljenja faulova u opasnoj zoni, čak i ako je to značilo da će Milan Vukotić (za kojeg se činilo da konstantno ima "fudbal" u svojim nogama) dobiti priliku da centaršutem ili udarcem direktno u gol ugrozi Davida Soriju. Međutim, čini se da je procena španskog stratega bila dobra, pošto je "parni valjak" na ovaj način tek jednom uspeo da pripreti - kada je i postigao gol preko Stefana Milića, koji je bio najviši u skoku, samo da bi se ispostavilo da se mladi štoper našao u ofsajdu.

Najraspoloženiji za igru je definitivno bio Demba Sek koji je i stvorio najopasniju (legalnu) priliku za svoj tim, kada je u 21. minutu uspeo da "skine" sa leđa inače prilepljenog Joana Mohiku. Nekako je došao do stative i šutirao iz "mrtvog ugla" kao i u prvom duelu, ali ovaj put lopta nije srećno pronašla put do gola, a Senegalac je ostao bez pogotka. Ipak, da je bio opasan, videlo se i po načinu na koji su defanzivci gostiju postupali sa njim. Stalno mu se Mohika vrteo oko nogu, a nekada bi čak dobijao i pomoć saigača, kako lucidni dribling Partizanovog krila ne bi došao do izražaja. 

Koliko je bila jasna dominacija Partizana, govori i statistika, koja navodi da je Ilićev tim imao 75 odsto lopte u uvodnih 45 minuta. Međutim, baš to je Bordalasov fudbal - pusti vas da "kontrolišete" meč, da napadate, a u stvari prave šanse izostaju. Upravo ovo pravilo je važilo u prvom delu, gde je samo Milićev gol uneo nadu u preokret. Ipak, za pohvalu je i činjenica da Španci nisu zapretili čak do poslednjeg minuta uvodnog dela igre, kada je Orel Mangala poslao opasan udarac ka golu Miloša Krunića, koji je na kraju završio pored istog. 

Iako je nastavak igre doneo blagu promenu u uspostavljenoj ravnoteži i preuzimanje inicijative Hetafea, konkretizovanu u sjajnoj šansi za Enesa Unala u 54. minutu, kada je Krunić bio spasilac crno-belih, ubrzo je uspeo da se aktivira Partizan i vrati nadu 28 hiljada ljudi na stadionu. Samo minut kasnije, pojavio se Že.

Ako smo već uporedili "JNA" sa Koloseumom, onda je Brazilac bio pravi gladijator, spreman na fizičku borbu. Nikoga igrači Hetafea nisu faulirali, ili pokušavali da fauliraju kao gorostasnog špica, koji je u nekoliko navrata uspeo da se oslobodi pritiska i tako stvori dodatan prostor za dodavanje, kao što je to učinio u prvom okršaju. Ovaj put, uradio je ono što se od njegove pozicije traži. 

U 53. minutu je Že ostao potpuno zaboravljen na uglu šesnaesterca i iako se videlo da nije siguran  da li bi trebalo da se oproba, na kraju je to učinio i desio se "bum"! Lopta je bila neuhvatljiva za Soriju, a erupcija zadovoljstva osetila se u Beogradu. Aktivirao je ovaj pogodak crno-bele, koji su u nekoliko navrata bili blizu da dođu do rezultata koji bi ih odveo u produžeke. 

Posebno se izdvaja pokušaj razigranog Nikole Čumića koji je promašio kolosalnu šansu u 61. minutu utakmice, kada ga je Sek savršeno uposlio na desnoj strani. Međutim, nažalost, završnica je izostala. 

Da li zbog euforije, "napaljenosti" i huka sa tribina? Ostaće misterija, ali Partizanu je ponovo pala koncentracija kada se to nije smelo dogoditi. Taman kad se učinilo da će Špance progutati uzavrela Humska, hladan tuš je nastupio u liku Enesa Unala. Kako je lopta iz ubačena iz kornera prošla kroz Seka koji je stajao u šesnaestercu? Nikada nećemo saznati, ali je završila kod nogu napadača Hetafea, koji je pogodio za izjednačenje. 

Ali ono što je bilo za pohvalu, Partizan nije klonuo. Sramno bi bilo da se to desilo pred krcatim stadionom i srećom, na to ne moramo trošiti reči. Izvršio je Ilić promenu i umornog Žea, poslao na zasluženi odmor, a umesto njega je na teren ušao Erik Kojzek i magično, nioktuda, postigao gol! Milan Aleksić je u 76. minutu ubacio loptu u šesnaesterac, a odlični Igor Miladinović ju je spustio slovenačko-austrijskom špicu, koji se konačno upisao u strelce - prvi put posle dvomeča sa UNA Štrasen. 

Nastupila je totalna ofanziva, urlikanje i uzdisaji sa tribina nosili su "parni valjak" koji je još jednom došao nadomak potpunog čuda. U 85. minutu je Aleksić poslao visoku loptu za Kojzeka, koji je iz okreta i pokušao na "prvu" da matira Soriju, ali je iz blizine golu prebacio "fudbal" preko prečke. 

Nažalost, nakon ove situacije nismo videli nijednu priliku kooja bi mogla da izmami nove osmehe u Humskoj, koja je zdušno pozdravila svoje ljubimce. Morala je jer su "muški poginuli", kako to umemo reći kada neko prikaže lavovsku borbu do smrti.