Šej Gildžes-Aleksander drugi put uzastopno MVP NBA lige, a tu je i Jokić

Šej Gildžas-Aleksander ponovo je MVP NBA lige. Drugu godinu zaredom. Drugi put zaredom ispred Nikole Jokića. I verovatno prvi put da je deo javnosti na ovu vest reagovao više umorom nego iznenađenjem.

Ne zato što Šej nije imao MVP sezonu. Imao ju je. Oklahoma Siti Tander završio je regularni deo sa najboljim skorom lige drugu godinu uzastopno, izgubio je samo 18 utakmica, a njihov najbolji igrač prosečno beležio 31,1 poen, 6,6 asistencija i šutirao gotovo 39% za tri poena. Osvojio je i nagradu za najboljeg igrača završnica, Tander još nije izgubio utakmicu u ovogodišnjem plej-ofu, a Šej je opet lice najuspešnijeg projekta u NBA.

Problem je što MVP trka odavno više nije samo pitanje brojki.

Ona je postala pitanje narativa, zamora, trenutka i onoga šta liga želi da gura kao svoje lice. Šej trenutno jeste savršeno lice moderne NBA. Miran, kontrolisan, marketinški besprekoran, konstantno prisutan u vrhu, vođa najmlađe sile Zapada i čovek koji igra košarku koja danas prolazi kod sudija bolje od bilo čije.

Tu dolazimo do dela zbog kog će ova nagrada izazvati beskrajne rasprave, jer Nikola Jokić je ponovo imao sezonu koja ne deluje realno. Prosečno 27,7 poena, 12,9 skokova i 10,7 asistencija. Prvi čovek u istoriji koji je završio sezonu kao lider lige i u skokovima i u asistencijama. Centar koji kontroliše svaku sekundu utakmice, diktira ritam, organizuje napad i praktično igra košarku iz budućnosti.

I opet nije MVP. Po drugi put zaredom.

To ne znači da je Šej "pokrao" nagradu. Takve priče su previše pojednostavljene. Šej je zaslužio da bude u toj priči. Oklahoma je zaslužila poštovanje. Čovek ima 127 uzastopnih utakmica sa najmanje 20 poena, srušio je rekord Vilta Čembrlejna i nosio tim kroz sezonu u kojoj su mu saigrači konstantno propuštali utakmice. Džejlen Vilijams odigrao je samo 33 meča, Ejdžej Mičel, Aleks Karuzo i Ajzea Hartenštajn takođe su imali duža odsustva, a Tander se nije raspao nijednog trenutka.

Ali upravo tu se lomi cela priča oko MVP-a.

Jer kada Jokić radi nešto što nikada niko nije uradio, to postaje "normalno". Kada Šej vodi najbolji tim lige i postiže 31 poen po utakmici, to postaje nova velika priča NBA. Jedan pomera granice toliko daleko da ljudi više ne reaguju, drugi je trenutno idealan simbol onoga što liga želi da predstavi kao novu eru.

I možda je baš to najbolji opis ove nagrade.

Šej nije osvojio MVP samo zbog brojki. Osvojio ga je jer je Oklahoma postala priča koju NBA želi da gura kao budućnost. Mladi šampion, dubok roster, brutalna odbrana, disciplina, atletika i superzvezda koja deluje nezaustavljivo jedan na jedan.

Samo što postoji i druga strana te priče.

Veliki deo publike i dalje ne može da se poveže sa njegovim stilom igre. Ogroman broj poena dolazi iz kontakta, naglih promena pravca i situacija u kojima se konstantno traži reakcija sudija. Nekome je to majstorstvo, nekome manipulacija pravilima. NBA danas takvu košarku nagrađuje više nego ikada, i nema dileme da je Šej možda najbolji na svetu upravo u toj sivoj zoni između faula i "pametnog izvlačenja kontakta".

To ne umanjuje njegov kvalitet. Samo objašnjava zašto će svaki njegov MVP izazivati više rasprava nego što bi možda trebalo.

Istovremeno, cela ova priča dobija još zanimljiviji okvir kada se pogleda budućnost. Viktor Vembanjama već sada diše za vratom i Šeju i Jokiću. Osvojio je defanzivca godine jednoglasno, beležio 25 poena, 11,5 skokova i 3,1 blokadu, a San Antonio Spars upravo izlazi na megdan Oklahomi u finalu Zapada. Možda baš tu počinje sledeća era NBA.

Jokić je i dalje najbolji košarkaš na svetu. Šej je trenutno lice najuspešnijeg tima regularne sezone. Vembi izgleda kao igrač koji će potpuno promeniti način na koji se košarka igra, a između svega toga stoji MVP nagrada koja sve manje deluje kao priznanje samo najboljem igraču, a sve više kao fotografija trenutka u kom se liga trenutno nalazi.