Od sirotišta u Kambodži do OI u Tokiju: Priča američkog skakača u vodu raznežila svet

Kako je siroče iz Kambodže, Džordan Vindl, postao olimpijski skakač u vodu.

Vindl, koji se takmičio na igrama u Tokiju kao član olimpijskog tima SAD, rođen je 13. novembra 1998. godine u Sihanukvilu u Kambodži.

Sa samo godinu dana ostavljen je u sirotištu u Čom Čauu, gde su mu dadilje dale ime "Pisey" što u prevodu znači "mala sreća". Život budućeg olimpijskog skakača se potom ponovo promenio, kada ga je sa 18 meseci usvojio Amerikanac Džeri Vindl, koji nije mogao da ima biološku decu, ali nikada nije prestao da veruje u svoj san o očinstvu.

Ponosni otac dvadesetdvogodišnjeg skakača je u emisiji "Good Morning America", podelio njihovu životnu priču.

Nakon smrti majke, Džeri je odlučio da promeni svoju karijeru, pa se svojih 30-ak godina preselio iz Kalifornije na Floridu. Dok je jednog dana čekao pregled kod doktora, pročitao je priču o samohranom ocu koji je usvojio sina. 

Rešio je da okuša sreću, pozvao je agenciji i pitao da li može da podnese zahtev o usvojenju iako je bio slobodnog bračnog statusa. 

Odgovor je bio potvrdan, a Vindl je nedugo po podnošenju zahteva, saznao za jednog dečaka koji je ostavljen u sirotištu u Kambodži.

Kada je agencija poslala sliku dečaka koji se zvao "Pisey", Vindl je odmah znao gleda svog budućeg sina.

"Čim sam otvorio koverat i video njegovu sliku znao sam da je to on. Poslao sam im svoju fotografiju i zamolio ih da mu je daju kao ogrlicu i da mu objasne da sam ja njegov otac i da ću uskoro doći po njega", prisetio se Vindl.

Džeri se nakon pet meseci od predaje zahteva za usvojenje, vratio sa sinom koga je nazvao Džordan, u Ameriku, juna 2000.godine.

"Kada sam ga prvi put uzeo u naručje, dao sam obećanje da ću se potruditi da postanem najbolji mogući otac i da ću mu pružiti što lepše detinjstvo", rekao je Džeri i dodao da mu je to postala životna misija.

Vindl je odgajio Džordana u Fort Loderdejlu, na Floridi, gde je sa sedam godina, upisao mališana u kamp za vodene sportove.

"Dozvoljavali su deci da skaču sa skakaonice i jednog dana kada sam došao da ga pokupim sa bazena, čovek koji je vodio kamp rekao mi je da bi trebao da ga zainteresujem za skakanje u vodu, pošto je očigledan talenat i verovatno bi jednog dana mogao postati nacionalni šampion, a možda i olimpijski.

Taj čovek bio je Tim O'Brajen, sin Dr. Rona O'Brajena, koji je godinama bio olimpijski trener u skakanju u vodi i trener četvorostrukog olimpijskog šampiona, Grega Luganisa. 

"Upisao sam ga u taj sport, i pre kraja godine on je već radio akrobacije u vazduhu dok je skakao", rekao je Vindl, a Džordan je već naredne godine postao juniorski državni šampion.

Porodica se kasnije preselila u Severnu Karolinu, gde ga je vodio trener sa "Djuk" univerziteta, Nunsio Esposto, koji je nije krio oduševljenje u radu sa mladim Džordanom.

"On ima želju i motivaciju i obožava da skače, što možete primetiti po njegovom osmehu, koji nikad ne skida sa lica", izjavio je Esposto.

Treneru isto nije promakla specijalna veza koju otac gaji sa talentovanim skakačem.

"Džeri je uvek tu za njega, prati ga u koraku i spreman je da mu pruži sve što je potrebno. Isto tako i meni daje potpunu slobodu da radim sa Džordanom, oni su stvarno jedna dobra porodica", rekao je Esposto.

Posle neuspelog pokušaja da izbori plasman na prethodna dva Olimpijska turnira, dvadesetdvogodišnji takmičar u junu se kvalifikovao kao drugoplasirani, u disciplini skakanja u vodu sa platforme od 10m.

Džeri nije želeo da mu sin zaboravi poreklo, pa ga je u 16. godini odveo u Kambodžu, gde su ga srdačno dočekali sunarodnici, koji su godinama ponosno pratili svaki njegov uspeh.

Sportska smotra u Tokiju bila je jedna od retkih takmičenja koju je na žalost njegov otac propustio, pošto su se organizatori Igara usaglasili da se ovogodišnja manifestacija održi bez prisustva gledalaca, zbog pandemije koronavirusa.

Vindl je učešće na Olimpijskim igrama u Tokiju završio na 9. mestu.