Na suđenju za zločine na Petrovačkoj cesti svedočili roditelji stradale dece

U Posebnom odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu danas su, u nastavku suđenja četvorici oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva optuženim za zločine počinjene u vojno policiskoj akciji "Oluja", u avgustu 1995. godine, svedočili roditelji dece koja su poginula kada je pogođena kolona izbeglica na Petrovačkoj cesti.

Optužnicom su obuhvaćena četvorica pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva: Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina, koji nisu dostupni pravosudnim organima Srbije, zbog čega im se sudi u odsustvu.

U sudnici su danas ispitani svedoci, oštećeni Spase Rajić i Jovanka Vuković, čija su deca, a Vukovićevoj i suprug poginuli 7. avgusta 1995. godine kada su, kako se sumnja, piloti projektilima gađali iz aviona izbegličku kolonu. 

Rajić je ostao pri ranije datom iskazu, ali je, odgovarajući na pitanja tužioca, objasnio da je tog dana on bio u koloni u svom automobilu sa suprugom, dok su njegova deca Nevenka (11) i Žarko Rajić (9) bili u kamionu koji je vozio njegov kolega Krstan Vuković. 

Svedok je izjavio da su deca tražila da pređu u kabinu kamiona kod Vukovića jer je tamo bio i njegov sin, pa su želeli da se druže. 

On je naveo da je u trenutku eksplozije bio nekoliko kilometara ispred mesta koje je pogođeno, kao i da je, kada je čuo da ima žrtava, otišao do kamiona.  

U kabini kamiona koji je pogođen su poginuli Nevena i Žarko Rajić, Krstan Vuković i njegov sin Darko Vuković (13).

Rajić je nekoliko puta rekao da mu je teško da priča detalje, zbog čega je zastajao, plakao i tražio vodu, i tada je rekao da mu je najteže što se o ovom slučaju priča samo pred godišnjicu.   
Naredni svedok, oštećena Jovanka Vuković, izjavila je da je ona bila u Banjaluci kada su joj suprug i sin stradali na Petrovačkoj cesti.

Vuković je ispričala da je na vestima videla Jovicu Piplicu koji je imao zavijeno oko, a za kog je znala da je bio sa njenim suprugom u kamionu. 

Vest da su joj poginuli sin i suprug je saznala u bolnici, nakon čega se, kako je rekla, onesvestila i dalje se ne seća ničega. 

Ona je navela da je kasnije čula da je Milan Vekić, inače kolega njenog pokojnog supruga, izvlačio decu iz zapaljene kabine kamiona. 

Oba svedoka su ispričala da su posmrtne ostatke svoje dece dobili u kesama, te da su kasnije do njih došle priče da možda ostaci koje su sahranili nisu njihova deca, zbog čega su nakon nekoliko godina ekshumirani i tada su, kako je navela Vuković, odvojene dečje od odraslih kostiju.

Naredno suđenje zakazano je za 15. septembar. Optuženima je na teret stavljeno da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

Prema navodima iz optužnice, oni su naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je za posledicu imalo smrtno stradanje i ranjavanje vise civila srpske nacionalnosti i panično bežanje civila prema Srbiji, uz učvršćivanje njihove odluke da napuste teritoriju na kojoj su do tada živeli i više se ne vraćaju, što je dovelo i do promene etničkog sastava Hrvatske.

Mikac je, postupajući po dobijenom naređenju , naredio Jeleniću avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Petrovac-Ključ, izvlačeći se iz Hrvatske, sa teritorije RSK, sa prostora Dalmacije i Like.

Radulj, takođe postupajući po dobijenom naređenju, izdao je naređenje optuženom Boroviću za avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem takođe nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Novci-Prijedor izvlačeći se iz Hrvatske sa teritorije RSK, sa prostora Korduna i Banije.

Potom je Jelenić, postupajući po dobijenom naređenju, naredio NN pilotu da koristeći avion “Mig 21” izvrši napad po izbegličkoj koloni koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ, što je ovaj  učinio 7. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima.

On je na području Opštine Bosanski Petrovac, u BiH, najpre preleteo izbegličku kolonu (koja je do tada prevalila više od 60 kilometara od granice sa Hrvatskom), a potom okrenuo avion i u povratku, iako je video da se ne radi o legitimnom vojnom cilju, dejstvovao raketnim udarima raketama S-24 (namenjenim za uništavanje neprijateljske žive sile) po izbegličkoj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kojom prilikom je ubijeno 10 civila.

U tom napadu je više ljudi ranjeno, od kojih je do sada identifikovano 15 ljudi, a kritičnom prilikom je više vozila u koloni uništeno.

Borović je, postupajući po dobijenom naređenju , naredio dvojici NN pilota da koristeći dva aviona "Mig 21” (sa aerodroma Pleso) izvrše napad po izbegličkoj koloni koja se kretala putem Bosanski Novi-Prijedor, što su i učinili dana 8. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima u mestu Svodna, Opština Bosanski Novi.

Oni su najpre preleteli izbegličku kolonu (koja je do tada prevalila više od 15 kilometara od granice sa Hrvatskom), a potom okrenuli avione i u povratku, iako su videli da se ne radi o legitimnom vojnom cilju, dejstvovali iz avionskih topova i raketnim udarima raketama S-24 (namenjenim za uništavanje neprijateljske žive sile) po izbegličkoj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kao i po civilnim objektima u blizini puta, kojom prilikom su ubijena tri civila. 

U ovim napadima, za sada je identifikovano 13 ubijenih osoba od kojih je četvoro dece, kao i 24 ranjene osobe.