Završio se 31. Nišvil: Najposećeniji džez festival u Nišu posle pandemije
Komentari
19/08/2025
-20:48
U Nišu je u nedelju završen džez festival Nišvil. Bilo je tu svega u žanrovskom smislu, od Big benda RTS-a i Bilija Kobama do Stereo MCs i praunuke Lava Tolstoja od izvođača. U publici, takođe. Bili su penzioneri, ali i deca penzionera sa svojom decom. U Tvrđavi na nekoliko lokacija, u centru grada još nekoliko bina sa različitim programima. Od džez teatra, preko filmskih projekcija do raznolike muzike. Festival festivala, rekao bih.
Muzički posmatrano, ovogodišnji Nišvil 31. po redu, bio je, kažu, najbolji i posećen konačno posle pandemije na nivou 2019. godine.
Lično, pošto od prvog festivala davne 1994. u Domu Vojske Srbije, redovno pratim kao snimatelj, ranije RTS-a, a zadnjih pet festivala kao snimatelj Euronews Srbija, mislim da je ranije sigurno bilo ako ne boljih, onda bar zanimljivijih izvođača na festivalu. Razna imena svetskog ranga na polju džeza je sviralo u Nišu na Nišvilu.
Zanimljivost i osobenost Nišvila je i u organizaciji programa van zone Nišvila koja podrazumeva Tvrđavu i prostor oko nje u centru Niša, ranije Doma Vojske Srbije. Kad pominjem Dom Vojske Srbije, u njihovoj sali je počeo festival svoj život, ali kako je rastao godinama, tako je taj prostor postao mali da primi sve koji su želeli da dođu na festival. Onda je Ivan Blagojević, direktor festivala, odlučio da premesti festival u Tvrđavu gde ima mnogo više prostora. Prostor u Tvrđavi mu je dao i mogućnost da na sterilnost i osobenost džeza nadogradi i druge muzičke pravce i srodne umetnosti koje svoje uradtke temelje ili na džezu ili su inspirisani džezom. Nemi filmovi sa džez pratnjom, džez teatar, festival stripa, bina za dečiju svirku... I tako dođe do cifre od par stotina hiljada posetioca, doduše ne sa plaćenim kartama, nego znatiželjnika, jer sem duple glavne bine za koju se plaća ulaz, ostale bine i programi su besplatni.
Nišvil na buvljaku u 10h ujutru u subotu. Hrabro. A uspešno. Džez u Psihijatrijskoj bolnici Toponica kraj Niša. Kako je nekada glasio džingl čuvenog i revolucionarnog po koncepciji, estetici i satiri, niškog Fast radija, "Ovo je i za Topionicu ludnica".
Euronews/Ljiljana Pavlović
E, baš to. Ovo je i za Topionicu ludnica. To je lid ovogodišnjeg 31. Nišvila. Dok jedan od organizatora Fimskih susreta u Nišu, Udruženje Filmskih Glumaca Srbija je početkom jula preko svog predstavnika u Savetu festivala u liku glumca Andrije Miloševića koji je procenio da ove godine ne mogu da učestvuju u stvaranju festivala u Nišu zbog dubokog ljudskog osećanja da je pravljenje privida normalnosti, kada ništa nije normalno, pravljenje privida da je sve u redu, a ništa nije u redu, krajnje nemoralna stvar. Pa dodaje, "naša" kultura se odslikava u "našim" festivalima, jer su oni smotra svih "naših" ostvarenja. Pa kaže, kultura je ono što očekuje buduća pokolenja, ono što stvara naciju. A naša kultura vapi za slobodom. Kraj citata. Samo Andrija, šta ti kao Andrija Milošević imaš "moralno" da kažeš na to da si u aprilu sa premijerom Crne Gore Milojkom Spajićem dogovorio početak strateške saradnje u oblasti crnogorske produkcije filmova i serija, ali i pozorišta i festivala!? Ovo je objavio premijer Crne Gore Milojko Spajić. Nije li uzročno posledična "blokada" 60. festivala u Nišu, Filmski susreti, jedan od najstarijih filmskih festivala na Balkanu i to još glumački, upravo strateški cilj u korist festivala u Crnoj Gori, kako je već objavio premijer Spajić u dogovoru sa tobom? Pa kako su glumci nakon objave o dubokim ljudskim osećanjima nisu pod utiskom tih istih osećanja "blokirali" festival u Sopotu, Somboru ili Paliću, u Srbiji ili u Puli, Sarajevu!? Kako je mnogo muzičara iz Srbije na Nišvilu sa dubokim ljudskim osećanjima sviralo i širilo umetnost i napravili ne privid nego egzaltiranost, gde su neki pod psihologijom grlate mase pumpali, ali ipak većina uživala u normalnosti, iako nije normalno da neko uđe u Rektorate, Fakultete i istera studente i profesore i "blokira" visokoškolske institucije, a zapravo, zabrani deci pravo na školovanje. Ne mogu u sitna crevca, važno je da i oni koji ne podržavaju taj vid, ne znam kako da ga nazovem, sem "Urbana gerila" sa hipijevskim i inteligencijom misica sa Misa Univerzuma, Mi smo za mir u svetu!, zabranom učenja i edukovanja dok svi ne dobijemo mir u svetu, u Srbiji sa dodatkom i na ukidanje korupcije po ugledu na standardne u Evropi i svetu. Kako to dobro i gordo zvuči.
Tanjug/Dimitrije Nikolić
Sada aktuelna priča o Gitarijadi u Zaječaru. Prvi otkazuju Goblini, potom kao kula od karata kao po narodnoj "videla žaba da se konj pokriva" pa počeli i drugi da otkazuju. Ah, taj džez, u ovom slučaju, Ah taj Fast radio... Ovo je i za Topionicu ludnica. Pa na Nišvilu je svirao čovek bas gitaru čiji je palac izdavačka kuća osigurala, tamo negde osamdesetih u Britaniji, na tri miliona funti, samo zato što pomenuti basista ima hobije u kojima se služi testerama, čekićima i ostalim predmetima koji mogu da mu povrede palac kojim svira bas gitaru. I šta bi na to rekli oni koji otkazuju učešće, nazvao bi to modernije i zelenije, levlje, koji blokiraju festival, baš kao i Andrija Milošević Filmske susrete u Nišu.
Povezane vesti
A čuveni Fast radio je imao još jedan džingl "Piksi, centriši, ne mogu, blokišu me". Da ga ne blokišu, bio bi opasan volej iz kolena ili makazicama, mada može i igrom tela da izbaci iz igre onog ko ga blokiše i onda poentira. Do tada je stvarno ovo mazohizam, kako je rekao direktor festivala Nišvil, prošle godine na jubilarni festival, i ocenio postojanje festivala kao takvog od početka sa restrikcijama struje, preko bombardovanja do pandemije. Prošle godine nije znao šta je blokada. Da i do blokade. Uvek je održavan festival, preko trideset godina gde i državljani Srbije sviraju džez, koji je nastao kao vapaj slobode improvizacija u muzici.
Komentari (0)