"Teška priča": Diskusija o medijskom izveštavanju tragedije na Filozofskom fakultetu

Medijsko izveštavanje o nedavnoj tragediji na Filozofskom fakultetu otvorilo je niz pitanja o profesionalnim standardima, etici i ulozi medija u kriznim situacijama. O ovoj temi u večerašnjoj epizodi emisije "Teška priča" govorili su kolumnisti Euronews-a Filip Rodić i Muharem Bazdulj, kao i glavna i odgovorna urednica televizije Euronews Srbija, Dragana Pejović.

Prema rečima Muharema Bazdulja, prvobitna ideja bila je da se emisija bavi medijima kao opštom temom, ali je sama tragedija koja se dogodila u četvrtak nametnula konkretniji okvir.

Euronews Srbija

"Mi smo, kada smo saznali da će ova emisija da bude u malo izmenjenom sastavu, tražeći neku krovnu temu i to još u sredu, došli do zaključka da to budu mediji, onda se desio ovaj slučaj koji ne možemo naprosto da ignorišemo. Tragedije na Filozofskom fakultetu je potvrdila, čini mi se, sve to što smo mi već teoretski znali o medijima, ne samo teoretski nego i praktično, ali nismo imali što bi se reklo metodološki 'case study'", rekao je Bazdulj.

Dragana Pejović osvrnula se na reakcije novinarskih udruženja i regulatornih tela, ocenivši ih nedoslednim.

Euronews Srbija

"Odmah smo imali reakciju UNS-a, NUNS-a, Saveta za štampu. Savet za štampu, a to je regulatorno telo, samo regulatorno telo, dakle, koje su novinarska udruženja organizovala, što je sve u redu, trebalo bi da je u redu, da se upozori javnost, da se upozore mediji da ne bi trebalo o jednom tragičnom događaju da izveštavaju senzacionalistički i da ne prave veću štetu u društvu, da je taj isti UNS tako isto promptno reagovao i kod pada nadstrešnice i tokom ovih godinu dana. Naprotiv, učestvovao je u podstrekivanju panike, straha i sličnih stvari. Tako da meni je bilo simptomatično to kako su oni svi zajedno reagovali kao po nekoj direktivi", rekla je Pejović.

Muharem Bazdulj je dodatno ukazao na specifičnost izveštavanja u štampanim i onlajn medijima.

"Mi svi imamo iskustvo ovog print novinarstva i tako dalje. Znamo kako se, što se tiče dnevnih novina, kako se one šalju u štampu. I sada, ako je prva naslovna strana 'Danasa' štampana nakon tragedije, znači, pošto na naslovnici jučerašnjeg broja nije ni moglo biti, na naslovnoj strani sledećeg dana bi trebalo da imaju vest kao vest šta se desilo. Međutim, oni na naslovnoj strani imaju vest kako su neki drugi mediji izveštavali o tragičnom događaju", rekao je Bazdulj.

Dragana Pejović je primetila i promenu u retorici medija, kada je reč o ovoj tragediji.

"Interesantno je isto ta promena retorike. Do sad si imao onako student, pa dve tačke, pa šta je rekao neki bezimeni student. Reč student je bila u svakom kontekstu. Nikad ne bi napisali devojka stigla do Strazbura, već studentkinja, ali o tragediji kažu devojka, ne kažu student", dodala je ona.

Filip Rodić se nadovezao na njene reči, te pokušao da objasni zbog čega je list "Danas" odustao od personalizacije.

Euronews Srbija

"Ja mislim da su oni od te personalizacije, koju ti sada pominješ, odustali zbog toga što su saznali da je personalizacija jedna jako gadna stvar. I da to ne sme da se radi i da kada se baviš personalizacijom, ti dobiješ sedam kečeva i imaš prosečnu ocenu 1,1", objasnio je on.

Bazdulj je istakao da je komentarisanje same tragedije neka vrsta forenzičke analitike.

Dragana Pejović je podsetila na neke ranije tragične slučajeve i izveštavanje pojedinih medija.

"Kad je bio slučaj Ribnikara, recimo do tog momenta, ne znam da li se sećate kako su tabloidni mediji koji su to smatrali svojim poslom išli ispred kuće roditelja, prijatelja, poznanika žrtava i to je bio glavni fokus svake priče iz hronike. Čini mi se da se od Ribnikara malo to promenilo, pa više nemamo to. Mi ne vidimo njenu porodicu u medijima i mislim da to nije uopšte loša stvar. Ne kažem da ne treba da ispitujemo okolnosti ili da saznajemo o žrtvi, nego prosto kao da im se manir promenio sa tom političkom pričom koja im je važnija od ovoga. To je jedna stvar, ali ovo što si rekao, profesor Aleksandar Baucar juče je rekao da je to spinovanje. To smo komentarisali, ali baš su ovi mediji primer spinovanja. Ti kad uzmeš 'Danas' po pitanju nadstrešnice i uporediš te naslovne strane iz novembra pretprošle godine i ovo sada ti vidiš samo da su oni promenili način na koji izveštavaju. Znači, ako je ovo tvoj princip da tražiš krivca, da nekog proglašavaš krivim i da ne dopustiš da istraga teče, da ti imaš tapiju na istinu i na moral, onda šta je sa ovom situacijom", istakla je.

Rodić se nadovezao i pomenuo reč lešinarenje.

"Voleo bih da, ako može BEMS da izračuna koliko je do sada puta reč lešinarenje bila upotrebljena u ovih poslednjih godinu, godinu i po dana, pa čak i tri godine od Ribnikara. Jer zaista ono što je započeto posle Ribnikara ni ja sam nisam mogao da ocenim nikako drugačije nego kao lešinarenje. I ono što Zoran Ćirjaković zove nekro politikom, sasvim sa pravom. Dakle, da vidimo koliko je puta do sada bila upotrebljena ta reč na račun onoga što je uslovno rečeno opozicija radila. I sada imamo ono što bi predsednik rekao inverzno-perverzno, ovo je bukvalno inverzno-perverzno, da i na naslovnoj strani 'Danasa' imamo da piše 'političko lešinarenje tabloida bliskih vlastima, posle tragične smrti studentkinja u centru Beograda'. Ovo je bukvalno nešto što je moglo da bude pre mesec i po dana izrečeno na njihovoj račun", istakao je Rodić.

Kompletno izdanje emisije "Teška priča" možete pogledati u video-snimku na vrhu teksta