Ukrali milijarde širom sveta, opljačkali čak i Jakuze: Ko su članovi bande koju je Interpol nazvao po crtanom filmu

Državljanin Srbije (51) uhapšen je pre nekoliko dana u opsežnoj akciji italijanskih karabinjera na ostrvu Lido, za kojim je bila raspisana evropska poternica zbog razbojništva uz upotrebu vatrenog oružja, a koji se u policijskim evidencijama dovodi u vezu sa kriminalnom grupom "Pink Panteri", poznatoj po seriji oružanih pljački zlatara i draguljarnica širom Evrope. Sa njim je priveden i još jedan državljanin Srbije (50), kod koga su pronađena falsifikovana dokumenta.

Sumnja se da je "Pink Panter" učestvovao u oružanoj pljački zlatare u Ljubljani 2016. godine, kada je ukradeno 78 skupocenih satova ukupne vrednosti oko 450.000 evra, a tokom bekstva su ispaljeni i hici iz vatrenog oružja.

Tokom pretresa stana u Italiji, karabinjeri su pronašli i opremu koja ukazuje na pripreme za kriminalne aktivnosti, uključujući falsifikovana dokumenta, silikonske maske, alate za obijanje, radio-veze i druge predmete koji se dovode u vezu sa organizovanim grupama ovog tipa.

Poslednja pljačka koja se pripisuje ozloglašenoj grupi "Pink Panteri" dogodila se 2. septembra 2025. godine u Halkidikiju, kada je usred dana opljačkana jedna zlatara, a za svega nekoliko minuta ukradeni su luksuzni satovi i nakit vredni skoro 580.000 evra. Prema navodima istrage, dvojica izvršilaca, državljana Srbije, upala su u radnju, držala zaposlene na nišanu, dok su njihovi saučesnici, predstavljajući se kao mušterije, nadgledali situaciju i obezbeđivali tok akcije. Nakon kratke i precizno izvedene operacije, napadači su nestali bez traga sve do 5. i 6. januara ove godine kada su uhapšeni u Hrvatskoj i Bugarskoj.

Ovaj slučaj samo je jedan u dugom nizu operacija koje se pripisuju grupi poznatoj kao Pink Panteri - mreži koja je tokom poslednjih decenija izgradila gotovo mitski status u svetu organizovanog kriminala. Upravo pljačka na Halkidikiju, od načina izvršenja do organizacije bekstva, gotovo u potpunosti oslikava obrazac po kojem ova grupa funkcioniše širom sveta. 

Ubrzo nakon pljačke, pokrenuta je opsežna međunarodna istraga koja je dovela do prvih konkretnih rezultata. Dvoje od četvoro osumnjičenih, za koje se veruje da su deo ove kriminalne mreže, uhapšeni su u inostranstvu. Reč je, kako smo naveli, o dvojici državljana Srbije, starosti 48 i 46 godina, koji su locirani i privedeni po evropskim nalozima za hapšenje u odvojenim akcijama u Bugarskoj i Hrvatskoj. Hapšenja su usledila nakon višemesečnog rada grčke policije za borbu protiv organizovanog kriminala, sprovedenog u saradnji sa Europolom.

JASPER JACOBS / AFP / Profimedia

Istraga je otkrila da su osumnjičeni deo šire međunarodne mreže kradljivaca nakita, odgovorne za brojne pljačke širom Evrope. Stariji od dvojice uhapšenih traže se i u Švajcarskoj zbog drugih provala, dok istražitelji proveravaju njihovu eventualnu umešanost u slične slučajeve tokom 2024. i 2025. godine u više evropskih zemalja.

Detalji pljačke

Detalji same pljačke ukazuju na visok nivo organizacije. Prema nalazima policije, četvoro članova grupe boravilo je u Grčkoj od 20. avgusta do 2. septembra, sa jasno definisanim ciljem - da izvedu pljačku zlatare. U zemlju su ulazili pojedinačno, koristeći falsifikovana dokumenta, a zatim iznajmljivali vozila na koja su postavljali ukradene registarske tablice. Tokom boravka više puta su obilazili lokaciju, analizirali bezbednosne uslove i planirali svaki detalj akcije.

Na dan pljačke, uloge su bile precizno podeljene. Dok su dvojica izvršilaca direktno učestvovala u oružanoj pljački, drugi su imali zadatak da prate situaciju i obezbede nesmetan tok operacije. Za kretanje su koristili različita sredstva, uključujući i električne trotinete, kako bi ostali što neupadljiviji i brže se udaljili sa mesta događaja. Nakon izvršenja, grupa se razišla i napustila zemlju u kratkom roku, što je dodatno otežalo potragu. Ipak, zahvaljujući međunarodnoj saradnji i razmeni obaveštajnih podataka, deo osumnjičenih je lociran i uhapšen, dok se za ostalima i dalje traga.

Ko su "Pink Panteri"

Ovaj događaj još jednom je skrenuo pažnju na Pink Pantere, organizaciju koja se smatra jednom od najsofisticiranijih kriminalnih mreža u svetu. Nastala početkom 2000-ih godina, ova grupa, sastavljena uglavnom od kriminalaca sa Balkana, tokom vremena je izgradila reputaciju zahvaljujući smelim i izuzetno dobro organizovanim pljačkama luksuznih zlatara i juvelirnica širom sveta. Iako ih javnost često doživljava kao jedinstvenu organizaciju, u stvarnosti je reč o širokoj, labavo povezanoj mreži kriminalaca, uglavnom poreklom sa prostora Balkana.

ABACAPRESS, Abaca Press / Alamy / Profimedia

Naziv "Pink Panteri" nisu sami izabrali - dao im ga je Interpol nakon jedne pljačke u Londonu 2003. godine, kada je ukradeni dijamant bio sakriven u posudi za kremu, što je podsetilo istražitelje na scenu iz popularnog filma "Pink Panter".

Iako su tokom godina mnogi njihovi članovi uhapšeni, mreža nikada nije u potpunosti razbijena. Procene govore da je kroz različite grupe povezane sa Pink Panterima prošlo i do nekoliko stotina ljudi, dok su ukupne štete merene stotinama miliona evra. Njihova sposobnost da deluju u više država, koriste lažne identitete i brzo se reorganizuju čini ih izuzetno teškim metama za policiju.

Od samog početka, "Pink Panteri" su se izdvojili po načinu rada koji je kombinovao vojničku disciplinu, kriminalno iskustvo i gotovo filmsku kreativnost. Mnogi članovi imali su iskustvo iz ratova devedesetih, što im je omogućilo da razviju sposobnosti planiranja, koordinacije i brzog reagovanja u stresnim situacijama. Njihove pljačke nisu bile improvizovane - naprotiv, često su planirane nedeljama, pa i mesecima unapred. Članovi grupe bi najpre detaljno izviđali metu, prateći navike zaposlenih, bezbednosne procedure i moguće pravce bekstva. Koristili su lažne identitete, iznajmljivali vozila, menjali registarske tablice i organizovali logistiku do najsitnijih detalja. Kada bi došao trenutak za akciju, sve bi se odvijalo munjevitom brzinom. Pljačke su često trajale manje od nekoliko minuta, a ponekad i svega nekoliko desetina sekundi. U mnogim slučajevima koristili su neobične metode - od upadanja automobilima kroz izloge luksuznih radnji, do bekstva gliserima ili motociklima kroz gradske gužve. Upravo ta kombinacija preciznosti i smelosti učinila ih je poznatim širom sveta.

ABACAPRESS, Abaca Press / Alamy / Profimedia

Najpoznatije pljačke

Tokom godina, Pink Panteri povezivani su sa stotinama pljački u više od 30 zemalja. Procene govore da je kroz mrežu prošlo i do nekoliko stotina članova, dok ukupna vrednost ukradenog nakita i dragocenosti premašuje pola milijarde evra.

Među najpoznatijim akcijama izdvajaju se pljačke luksuzne zlatare "Harry Winston" u Parizu, gde su lopovi čak bili prerušeni u žene, zatim spektakularna pljačka u Dubaiju 2008. godine kada su automobili probili izlog radnje, kao i krađa nakita velike vrednosti u Kanu 2013. godine, koja se smatra jednom od najvećih u istoriji. 

Iako se često govori o njihovoj "eleganciji" i preciznosti, realnost njihovog delovanja nije bez nasilja. U pojedinim slučajevima korišćeno je vatreno oružje, a tokom nekih akcija i policijskih potera dolazilo je do ranjavanja. Ipak, za razliku od nekih drugih kriminalnih grupa, Pink Panteri su uglavnom nastojali da izbegnu ubistva, jer bi takvi zločini privukli mnogo veću pažnju policije i otežali njihove buduće operacije. Ne postoje široko potvrđeni slučajevi da su njihove pljačke sistematski uključivale ubistva, ali su opasnost i rizik uvek bili prisutni.

Međunarodne policijske agencije, uključujući Interpol i Europol, godinama pokušavaju da razbiju ovu mrežu. Do danas je uhapšen veliki broj osumnjičenih, stotine ljudi povezivanih sa različitim ćelijama grupe. Ipak, zbog njihove decentralizovane strukture, hapšenja pojedinaca retko dovode do potpunog razbijanja mreže. Naprotiv, nove grupe se formiraju, a stare metode se prilagođavaju savremenim uslovima.

Najnovija hapšenja u vezi sa pljačkom u Halkidikiju pokazuju da ova mreža i dalje postoji i deluje, uprkos godinama intenzivne potrage i brojnim policijskim akcijama.

Postoje određena poznata imena i podaci o članovima Pink Pantera, ali ne postoji kompletan spisak članova. To nije klasična organizacija sa jasnom hijerarhijom, već široka mreža kriminalaca, zbog čega policija često identifikuje samo pojedince ili manje grupe.

Odakle "dolaze"

Većina identifikovanih članova Pink Pantera dolazi iz Srbije, Crne Gore i drugih delova bivše Jugoslavije. Procene govore da mreža ima oko 800 članova i saradnika.

Upravo ta kombinacija ratnog iskustva i kriminalnih veza omogućila im je da postanu izuzetno efikasni u planiranju i izvođenju pljački širom sveta.

Poseban "projekat" Interpola

"Pink Panthers Project" je naziv za posebnu međunarodnu operaciju koju vodi Interpol, pokrenutu 2007. godine sa ciljem da se identifikuju, prate i razbiju ovu kriminalnu mrežu. Projekat je nastao kao odgovor na seriju spektakularnih i veoma brzih pljački luksuznih zlatare i draguljarnica širom sveta, koje su se odvijale u različitim državama, ali po sličnom obrascu i često sa istim ili povezanim izvršiocima.

Alain Couillaud / Alamy / Profimedia

"Pink Panthers Project" se zasniva na razmeni podataka između država, analizi načina izvršenja pljački, forenzičkim dokazima poput DNK tragova i otisaka prstiju, kao i biometrijskim bazama podataka. Poseban fokus stavljen je na prepoznavanje obrazaca u radu grupe, kao što su brzina izvođenja, izbor luksuznih meta i organizovana struktura koja omogućava brzo bekstvo.

Kao rezultat ovog projekta, identifikovano je i uhapšeno više osumnjičenih povezanih sa mrežom, a razbijeni su i pojedini delovi organizacije u različitim zemljama. Ipak, zbog decentralizovane prirode Pink Pantera, grupa nikada nije potpuno nestala, već je vremenom oslabljena i fragmentisana u manje ćelije koje i dalje povremeno deluju.

Cilj projekta ostaje isti - povezivanje međunarodnih istraga i suzbijanje visoko mobilnog oblika organizovanog kriminala koji ne poštuje granice država.