Između kodeksa i prakse: Posle depeše MUP-a otvorena pitanja odgovornosti i nadzora u policiji
Komentari20/05/2026
-16:00
Posle slučaja na Senjaku i hapšenja više osoba, uključujući bivšeg načelnika beogradske policije, MUP pooštrava kontrolu nad dodatnim angažovanjem policijskih službenika. Sagovornici Euronews Srbija ocenili su da su problemi u MUP-u posledica dugogodišnjeg urušavanja sistema, slabije kontrole i kadrovske politike, uz upozorenje da moguće veze pojedinaca iz policije sa kriminalnim strukturama mogu ozbiljno da naruše poverenje građana u institucije. Oni su takođe istakli i da postojeći zakoni uglavnom omogućavaju sankcionisanje zloupotreba, ali da je ključ u doslednoj primeni propisa i reformi sistema.
Pukovnik policije u penziji Milan Milović je cenio da aktuelna dešavanja predstavljaju posledicu "nakaradnog sistema koji je 40 godina unazad trajao" i dodao da su ratovi, sankcije i promene nakon devedesetih godina ozbiljno uticali na kadrovsku strukturu policije.
"Došlo je do jednog lošeg poteza koji je krenuo da se narušava 1997, 1998. godine. Do tada u policiju nije mogao da dođe bilo ko. Bilo je strogo i precizno definisano. Pre je postojao Pravni fakultet, postojao je Fakultet bezbednosti, civilne zaštite, Vojna akademija i Viša škola unutrašnjih poslova. I ta Viša škola unutrašnjih poslova je bila izuzetno cenjena, izuzetno visok rejting, kredibilitet škole. To su bili vrhunski inspektori. Posle toga počelo je priznavanje raznih škola koje nemaju veze sa bezbednosnim sistemom, a ljudi su dobijali mogućnost da rade i napreduju u policiji“, rekao je Milović.
Kaže da je imao prilike da sarađuje i sa Ambasadom Izraela, i objasnio da oni imaju dobar sektor bezbednosti.
"Svakih tri meseca idete na poligraf, a može da se desi svakih tri dana, ukoliko postoje indicije. Bezbednosni aparat je skupa igračka. U rukama nestručnih ili korumpiranih ljudi ispaštaju državni vrh i narod. Možete da doživite scenario koji se desio sa nekadašnjim premijerom Đinđićem”, kaže.
Euronews Srbija
On smatra da je neophodno strože kontrolisati imovinu i kontakte policijskih službenika.
"Dajte da vidimo šta neko ima od imovine, gde letuje, koji automobil vozi i kako je to stečeno. Sve je proverljivo“, naveo je Milović.
Povezane vesti
Govoreći o kontaktima policajaca sa osobama iz kriminalnog miljea, Milović je rekao da policijski službenici mogu imati operativne kontakte, ali da oni moraju biti evidentirani i prijavljeni nadređenima.
"Mi ne možemo da iskorenimo sve kriminalce, ali snaga državnog aparata je važna u borbi protiv njih”, kaže.
"Slučaj na Senjaku otvorio Pandorinu kutiju"
Ratomir Antonović iz Centra za bezbednost, istragu i odbranu takođe smatra da je problem unutar bezbednosnog sistema akumulirao decenijama unazad. On je ocenio i da je slučaj na Senjaku “otvorio Pandorinu kutiju”.
"Kada se govori o bivšem načelniku beogradske policije, mi za sada imamo samo indiciju, sumnje. On je za sada samo osumnjičeno lice. Nemamo potvrdu onoga što mu je sad stavljeno na teret, tako da moramo i tu voditi računa o toj pretpostavci njegove nevinosti. Međutim, sama činjenica da se ime prvog operativca beogradske policije pominje u ovakvom kontekstu veoma je zastrašujuća i kod građana stvara osećaj nesigurnosti“, rekao je Antonović.
On je istakao da postojeći propisi i etički kodeks policije jasno definišu šta je dozvoljeno, a šta nije.
"Etički kodeks je jedan vrlo značajan dokument. On kaže i da ne može neko ko je pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova da radi kao privatno obezbeđenje nekoga iz kriminalnih struktura. To je nespojivo i predstavlja sukob interesa“, kazao je Antonović.
Na pitanje da li uopšte može da se bavi obezbeđivanjem, kaže da u principu to eksplicitno nije definisano.
Povezane vesti
"Napravljeni su određeni ustupci usred određenih finansijskih prilika koje su postojale 90-ih i 2000-ih. Rad policije podrazumeva visok stepen rizika. Takođe, njihov posao je da budu direktno u konfrontaciji sa kriminalnim miljeom. Vi na taj način sebi stavljate ozbiljnu metu”, rekao je.
Euronews Srbija
Sagovornici su ocenili da problem nije samo u zakonima, već pre svega u njihovoj doslednoj primeni, kao i u načinu selekcije, obrazovanja i napredovanja kadrova u policiji. Milović kaže da je jako je i to jedno od pitanja koje treba selektovati.
"Ne možete da dozvolite da neko ko je završio Akademiju ili Pravni fakultet da čeka radno mesto. Onda dolazi do rivaliteta”, rekao je.
Antonović je poručio da policija mora ostati "servis građana" i institucija u koju javnost ima poverenje.
"Mislim da i postojeća normativa je sasvim zadovoljavajuća, ali ako bismo već radili na nekom učvršćivanju, onda na prvom mestu treba da se uradi jedna korenita reforma same policije u pogledu selekcije kadrova koji se zapošljavaju, u pogledu samog napredovanja u okviru MUP-a, potom sistema vrednovanja nečijeg rada, utvrđivati da li zaista policija radi i obavlja poslove za šta ih narod i plaća. Ona je najpre narodna policija. Nekad se i zvala narodna milicija pre mnogo vremena”, rekao je.
Naglasio je da je važno da se radi na policiju kao na ozbiljnu instituciju.
"Kada govorimo o ovim etičkim principima, dakle, policajac mora da bude na neki način i kao figura u društvu istaknut, poput sudije, poput advokata, dakle, doktora”, rekao je.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)