Svaki peti poginuli u saobraćaju je motociklista: Stručnjaci otkrili koje greške najčešće završavaju tragedijom

U saobraćajnoj nesreći koja se preksinoć dogodila u Beogradu teško je povređen motociklista, što ponovo otvara pitanje bezbednosti dvotočkaša u letnjim mesecima. Stručnjaci upozoravaju da su motociklisti, ali i vozači automobila, tokom toplog perioda izloženiji većem riziku na putevima, zbog gužvi, većih brzina i sezonskog povećanja saobraćaja.

O tome zašto leti raste broj saobraćajnih nezgoda, ne samo među motociklistima već i među vozačima automobila, kao i šta pokazuje podatak da je policija za samo nedelju dana otkrila više od 18.000 prekršaja širom Srbije, za Euronews Srbija govore Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista i Emir Smailović, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

"Puno je faktora koji utiču na nezgodu, ali jedna stvar je sigurna - kada se dogodi saobraćajna nezgoda, gde učestvuje motocikl i recimo putničko vozilo, nije teško pogoditi ko će izvući "deblji kraj" u toj nezgodi", navodi Jevtić.

U trenutku nezgode, prema njegovim rečima, više nema prostora za analizu uzroka i okolnosti, jer su posledice već nastale i najčešće su teške.

"Tada je kasno da mi pričamo ko je kome oduzeo prvenstvo, koja je brzina, koji je saobraćajni znak, šta se dogodilo, jer ono što je sigurno, taj neko je u bolnici ili, nažalost, na groblju. Puno je stvari koje utiču na tu nezgodu. Stalno pričamo o brzini, alkoholu, to su sve poznate stvari i čini mi se da smo postali kao vremenska prognoza, servisna informacija - poginuo motociklista, uzrok - neprilagođena brzina", kaže on.

Euronews Srbija

Dodaje da u savremenom saobraćaju postoji sve više faktora koji doprinose riziku, ne samo klasični uzroci.

"Imate jako puno agresije sada u saobraćaju, odsustva misli vozača, raznorazne distrakcije. Vremena putovanja su se drastično produžila. Juče jedna situacija -motociklista pretiče vozilo, a isped vozila u tom momentu je rupa. Da bi zaobišao motociklistu preseče mu putanju. Tada nastaje kontakt, nastaje pad, te dolazimo do drugog dela gde je motociklista bio u šortsu i majici", navodi Jevtić.

ističe da je zaštitna oprema ključna bez obzira na visoke temperature i lični komfor. Dodaje da se svest o bezbednosti često povezuje i sa ličnom odgovornošću i razmišljanjem o posledicama.

"Zamislite na ovoj temperaturi, da vozite u majici i padnete na vreo asfalt. Nažalost, moram da kažem ovako - ja danima tražim u Beogradu vozača motocikla da ga vidim u kompletnoj opremi", govori Jevtić.

Upozorava da i pored lične pažnje u vožnji, rizik u saobraćaju nikada ne zavisi samo od jednog učesnika: "Ne mogu da razumem neke moje kolege da voze u papučama, šortsu, majici".

Emir Smailović navodi da je kod većine saobraćajnih nezgoda retko kada prisutan samo jedan uticajni faktor, ali da je najčešći brzina.

"U svim statistikama i u prekršajima i u indikatorima, motociklisti su ti koji najčešće krše propise kada je u pitanju brzina. Oko 30 odsto vozača motocikala u Srbiji prekoračuje brzinu, a u naselju taj procenat ide i do blizu 50 odsto", kaže Smailović.

Euronews Srbija

Objašnjava da, iako u pojedinim situacijama vozači automobila naprave manevar koji ugrozi motociklistu, odgovornost se često deli.

"Tačno je da u većini situacija vozači automobila načine neki manevar koji ugrozi kretanje motocikla, ali isto tako je tačno da i vozač motocikla svojim načinom vožnje često doprinese toj situaciji", objašnjava on.

Ističe i problem vidljivosti motociklista u saobraćaju, kao i razliku u brzinama kretanja:

"Vozači motocikala moraju biti svesni da nisu dovoljno uočljivi, a svojim gabaritima i karakteristikama doprinose da ih vozači automobila ili teretnih vozila slabije uoče. Ako se tome doda veća brzina, jasno je da vozači imaju smanjenu mogućnost da ih uoče. Ono što se svakodnevno vidi jeste prevelika brzina u odnosu na ostala vozila, što stvara situacije koje ni savestan vozač ne može uvek da predvidi".

Vladimir Jevtić ističe da posebno zabrinjava činjenica da svega četiri odsto od ukupnog saobraćaja čine vozači motocikala, a svaki peti nastradali je upravo taj vozač. Navodi da motocikl sa sobom nosi određeni rizik, ali ključ je u ponašanju vozača i poštovanju pravila.

"Motocikl sa sobom nosi rizik i nije realno sad motociklisti pričati - "nemoj voziti zato što je to rizično". Podrazumeva se da on sa sobom nosi neki rizik. Ali, ukoliko vi ispoštujete sva pravila, uložite u svoje znanje, zaštitnu opremu, ponašate se kako treba, taj motocikl će drastično više da vam vrati nego putničko vozilo", objašnjava Jevtić.

Dodaje da motocikl u svakodnevnom životu može doneti i praktične prednosti, ali samo uz odgovorno korišćenje.

Euronews Srbija

"U Beogradu vam prosečno putovanje traje duže od 45 minuta u jednom smeru. Recimo, samo da promenite adresu, moguće da ćete da živite u kolima od kuće do posla. Takođe, kod motocikla nemate ono famozno traženje parking mesta oko zgrade, a i svako putovanje je avantura", kaže on.

Navodi da je problem i u svakodnevnim navikama svih učesnika u saobraćaju: "Recimo, vozači automobila koji koriste mobilni telefon, budu kažnjeni, ali zbog tog telefona je nastradao motociklista ili pešak. Stalno omalovažavamo naše ponašanje, a vidimo sva tuđa loša ponašanja".

Smailović ističe da trenutni sistem obuke nije u potpunosti prilagođen savremenim uslovima i potrebama vozača.

"To je jedan od osnovnih problema. Sadašnji sistem obuke je definisan pre skoro 20 godina. Oni koji sada polažu vožnju, praktično je u vreme kada su rođeni, planiran i definisan sistem obuke, što nije dobro, zato što su se te generacije u međuvremenu promenile", kaže on.

Dodaje da je neophodno prilagoditi način obuke savremenim generacijama i uslovima u saobraćaju: "Treba im interaktivnije pristupiti i treba im krajnje jednostavno objasniti rizik koji sledi ako preduzmu to ponašanje. To je nešto na čemu treba da radimo, gde treba da jačamo sistem. Poseban problem u celokupnoj obuci u sticanju vozačke dozvole je obuka u auto-školama. Godišnje u Srbiji imamo oko 20.000 novih motocikala koji su prvi put registrovani. Veliko povećanje broja novih vozača koji nemaju prethodno iskustvo vožnje i njima, pored te svakako osnovne obuke u auto-školama, koja uglavnom nije dovoljna, treba dodatna obuka".

Ceo prilog iz Teme jutra pogledajte u gore priloženom videu