Slučaj "Nadstrešnica", Gajić: Apelacioni sud uradio ono što zamera Višem sudu, postoje ozbiljne pravne protivrečnosti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu u predmetu "Nadstrešnica" i vratio među optužene bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku "Infrastrukture železnice Srbije" Jelenu Tanasković. Advokat Vladimir Gajić ocenio je za Euronews Srbija da odluka Apelacionog suda otvara brojna pravna pitanja, posebno zbog toga što je, kako navodi, isti sud ušao u ocenu dokaza koju je prethodno zamerio Višem sudu u Novom Sadu.
Apelacioni sud je usvojio žalbu tužilaštva i preinačio odluku Višeg suda u Novom Sadu, koji je ranije iz postupka izuzeo šest od 13 optuženih. Optužnica sada ponovo obuhvata 13 osoba koje se terete za različita krivična dela u vezi sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Govoreći o tome šta je Apelacioni sud video drugačije od prvostepenog suda, Gajić je objasnio da u ovoj fazi postupka nema izvođenja novih dokaza.
"Ovde postoji nekoliko protivrečnosti. Prva je ta da u optužnici postoje dva stepena. Prvo je Viši sud kontrolisao optužnicu i doneo odluku koja je sada preinačena, gde je obustavio postupak protiv šest od 13 prvobitno optuženih", rekao je Gajić.
Kako je naveo, razlog odluke Višeg suda bio je zaključak da ne postoji dovoljan nivo opravdane sumnje koji je potreban da bi optužnica opstala.
"To je nivo sumnje koji je neophodan za optuženje - opravdana sumnja. Znači da ti dokazi nisu dovoljno jaki da bi mogla da opstane ta optužnica i da se optuženima sudi za krivična dela koja im se stavljaju na teret. Nakon toga ta odluka nije konačna. Stranka je nezadovoljna, a u ovom slučaju tužilaštvo ima pravo na žalbu", rekao je on.
Gajić je ukazao da je, prema njegovom mišljenju, neuobičajeno što je Apelacioni sud odmah preinačio odluku Višeg suda.
Povezane vesti
"Žalili su se i branioci onih koji su ostali na optužnici po odluci Višeg suda u Novom Sadu. Ono što je sada malo kontroverzno jeste da je Apelacioni sud odmah kod prvog ispitivanja preinačio tu odluku. U sudskoj praksi, koja je velika u ovakvim slučajevima, vrlo retko se događa da Apelacioni sud preinači odluku Višeg suda", naveo je advokat.
Tanjug/Saška Drobnjak
Prema njegovim rečima, češća praksa je da se odluka ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
"Obično se to ukida sa nekim nalogom na šta treba ponovo da obrati pažnju Viši sud i da odlučuje ponovo, a ne da ide tako drastično i da preinačuje odluku i faktički poništava odluku Višeg suda i osnažava optužnicu onako kako je ona postavljena od početka", rekao je Gajić.
Objasnio je da se kod kontrole optužnice posmatra postojanje opravdane sumnje, a ne konačna odgovornost optuženih: "To je ono što oni treba da gledaju kod ispitivanja optužnice - stepen opravdane sumnje i dokazi za opravdanu sumnju".
Govoreći konkretno o Goranu Vesiću, Gajić je ukazao na, kako tvrdi, razliku između ranijih odluka suda i sadašnje odluke Apelacionog suda.
"Imamo situaciju kod Gorana Vesića da u istražnom postupku nije postojao ni dovoljan stepen osnovane sumnje da bi uopšte bio u pritvoru. Znači, nije bio dovoljan stepen osnovane sumnje da izvrši krivično delo da bi mogla da opstane odluka o pritvoru. Tu odluku je doneo Viši sud u Novom Sadu i svojevremeno potvrdio Apelacioni sud", kaže on i dodaje: "Sada taj isti sud kaže da postoji opravdana sumnja, a u međuvremenu se u dokaznom postupku nisu pojavili neki novi dokazi koji opterećuju pravni položaj Gorana Vesića i ovih ostalih optuženih".
Govoreći o samoj odgovornosti optuženih, on je istakao da je u krivičnom pravu ključna veza između uzroka i posledice.
Povezane vesti
"Oni odgovaraju, konkretno Vesić, Dimoski i Tanaskovićeva, za krivično delo faktičkog nečinjenja, znači da nisu preduzeli neke korake i radnje u skladu sa propisima i da su bili svesni da može doći do krajnjih posledica, a to je smrt ljudi. To je umišljaj", navodi Gajić.
Ocenio je da je odluka Višeg suda u Novom Sadu bila detaljno obrazložena i kritikovao deo optužnice koji se odnosi na prisustvo Gorana Vesića na svečanom otvaranju stanice.
Euronews
"Mislim da je odluka Višeg suda u Novom Sadu bila odlična, ja sam je čitao, imala je svoje obrazloženje. Vesiću su stavili na teret dve stvari. Jedna je da je bio na svečanom otvaranju železničke stanice u Novom Sadu", navodi advokat.
Prema njegovim rečima, to je jedna kolosalna pravna glupost, zato što, kako kaže, ona nije otvorena svečanim otvaranjem. Otvorena je pravnim putem - izvršena je primopredaja između izvođača i investitora i izdata je godinu i šest ili sedam meseci ranije dozvola za probni rad. Ta stanica, priča Gajić, je bila u funkciji, pruga je radila godinu dana pre toga. Prevezeno je milion putnika.
Dodao je da je Viši sud, između ostalog, ocenio da ne postoji umišljaj jer je Vesić stajao ispred nadstrešnice tokom svečanog otvaranja: "Pa kada bi imao svest o tome da ona ima izgleda da padne, sigurno sebe ne bi dovodio u položaj da može da pogine. Tu postoji čitav niz stvari koje su kontradiktorne".
Gajić je posebno ukazao na pitanje odgovornosti drugih osoba koje, prema njegovom mišljenju, nisu obuhvaćene postupkom.
"Ono što je po meni najlošija stvar i alarmantna za javnost jeste što, i ako ostane ovako optuženje i izađe se na sud pod ovom optužnicom, definitivno će biti abolirana neka lica koja su morala da nađu svoje mesto u ovom istražnom postupku i koja imaju direktnu odgovornost".
"Ima četiri ključna razloga"
Kao primer je naveo profesora Spremića, protiv kojeg je takođe ranije bio obustavljen postupak.
"On je bio izvestilac Republičke revizione komisije. Onaj koji izveštava ne može da odgovara zato što on ne donosi odluku. Odluku je donela Republička reviziona komisija, koja je propustila te projekte koji nisu imali zadatak, ni od revizione komisije, ni sami sebi nisu postavili zadatak da ispitaju stanje konstrukcije", kaže Gajić.
Govoreći o uzrocima pada nadstrešnice, Gajić je naveo da su ih utvrdili veštaci: "Ta nadstrešnica je pala iz razloga koje su dali veštaci u svom nalazu. Ima četiri ključna razloga. To je, narodski rečeno - pala je zbog fizike".
On je rekao da projektanti nisu imali arhivski projekat po kojem je nadstrešnica prvobitno izgrađena, tačnije, nisu imali arhivski projekat Farkašev, na osnovu koga je izvedena ta nadstrešnica 1967. i 1968. godine.
Prema njegovim rečima, Republička reviziona komisija nije tražila dodatnu proveru konstrukcije.
"Nisu tražili od projektanata da ispitaju stanje konstrukcije, da urade elaborat o stanju konstrukcije. Da se uradilo veštačenje dok je nadstrešnica bila na svom položaju, kao što su sada veštaci uradili nakon što je pala, utvrdili bi kakvi su njeni problemi i ne bi smeli ništa da rade dok potpuno ne ojačaju i ne naprave reviziju same konstrukcije", ističe Gajić.
Dodao je da je veštačenjem utvrđeno da je konstrukcija bila ozbiljno oštećena.
"Ispostavilo se da je ona preko 40 odsto propala, da su dve odavno pukle. Ispostavilo se ovim veštačenjem da su još prilikom izvođenja 1967. godine tadašnji izvođači radili mimo projekta i dodatno opteretili nadstrešnicu van projekta Farkaševog", kaže on.
Govoreći o tome zašto tužilaštvo nije obuhvatilo i druge aspekte slučaja, Gajić je rekao: "Ja o tome svemu pričam zato što nisu sposobni da vode ovaj postupak i zato što ga vode politički, a ne kao profesionalci i kao pravnici".
On je ocenio i da finansijski aspekt slučaja neće imati uspešan epilog.
"Tu već šest meseci ima kako je tužilaštvo dalo zadatak da se uradi građevinsko i finansijsko veštačenje. Mislim da te komisije nisu ni osnovane na Građevinskom i Ekonomskom fakultetu. Taj predmet sigurno će završiti kao i mnogi predmeti Specijalnog tužilaštva, koje izgleda nije u stanju da vodi takve postupke", navodi on.
Na pitanje kada bi suđenje moglo da počne, Gajić je rekao da ne očekuje brz početak. Kako je dodao, postoji mogućnost da odluka Apelacionog suda bude predmet daljeg preispitivanja.
"Postoji ta protivrečnost u zaključivanju Apelacionog suda da radi isto ono što zamera Višem sudu, znači preterano ulazi u ocenu dokaza. Mislim da je to povreda zakona i da može da dođe do toga da ta odluka na najvišoj sudskoj instanci bude dovedena u pitanje. Da li će da se sudi jednog dana u Novom Sadu, to je isto veliko pitanje", zaključio je Gajić.
Komentari (0)