Dva muškarca umrla posle uboda osa u Beogradu, lekari upozoravaju na simptome koji mogu biti kobni

Dva muškarca preminula su u razmaku od nepune dve nedelje u Beogradu nakon što su ih napale ose. Poslednja tragedija dogodila se sinoć u Vinči, gde je život izgubio N. M. (39), dok je početkom jula u Ripnju preminuo M. S. (71) pod gotovo istim okolnostima.

Kako portal Euronews Srbija saznaje, N. M. je napao roj osa u Prizrenskoj ulici u Vinči. Imao je više uboda u predelu glave i vrata.

Nakon toga mu je iznenada pozlilo, zbog čega je hitno prevezen u Dom zdravlja. Lekari su pokušali da ga reanimiraju i spasu mu život, ali je, uprkos svim naporima, ubrzo je preminuo.

Po nalogu nadležnih, telo je upućeno na Institut za sudsku medicinu, gde će obdukcijom biti utvrđen tačan uzrok smrti.

Ista tragedija dogodila se 2. jula u beogradskom naselju Ripanj. M. S. (71) tog dana boravio je na svom imanju u Ulici narednika Petra Milojevića sa prijateljem, kada ga je u jednom trenutku napao roj osa.

Prijatelj je odmah pozvao nadležne službe, a na lice mesta ubrzo su stigli policija i ekipa Hitne pomoći. Nažalost, lekari su po dolasku mogli samo da konstatuju smrt sedamdesetjednogodišnjeg muškarca.

Različite reakcije na ubod - od crvenila i svraba do gubitka svesti

Ubodi osa, pčela i stršljena mogu izazvati različite reakcije organizma - od blagih lokalnih promena na koži do ozbiljnih alergijskih reakcija koje u pojedinim slučajevima mogu ugroziti život.

Rizik od susreta sa ovim insektima postoji i u gradskim i u ruralnim sredinama. Ose i pčele se često mogu naći u naseljenim područjima, dok se stršljeni češće pojavljuju u prirodi, poput voćnjaka, pašnjaka i drugih seoskih predela.

Najčešća reakcija nakon uboda je lokalna - javlja se crvenilo, otok, bol i promena na koži oko mesta uboda. Ukoliko dođe do infekcije, mogu se pojaviti dodatni simptomi poput povišene temperature kože, temperature organizma i uvećanja okolnih limfnih žlezda.

Lekari savetuju da se na mesto uboda stave hladne obloge kako bi se smanjili otok i bol, a nakon toga mogu se koristiti odgovarajući preparati za ublažavanje tegoba.

Poseban oprez potreban je kada se ubod dogodi na mestima poput usana ili unutrašnjosti jezika, jer otok može brzo da se proširi i ugrozi disajne puteve. Takve situacije zahtevaju hitnu reakciju i odlazak lekaru, čak i kod osoba koje ranije nisu imale alergijske reakcije.

Najopasnija reakcija je anafilaktički šok - jaka sistemska alergijska reakcija koja može dovesti do naglog pada krvnog pritiska, gušenja, gubitka svesti i poremećaja rada vitalnih organa.

Rizik je veći ukoliko osobu napadne veći broj insekata, jer se tada u organizam unosi veća količina toksina. Posebno su opasni ubodi u blizini disajnih puteva, kada je neophodno što pre pružiti medicinsku pomoć.

Kod težih alergijskih reakcija primenjuje se hitna terapija koja može uključiti adrenalin, kortikosteroide, antihistaminike i infuziju, a pacijent se nakon toga prati zbog mogućih posledica.