"Sprečio da se srpskom narodu ponovi 1941.": Istoričar Ković za Euronews Srbija o životu i delu generala Mladića

Istoričar Miloš Ković ocenio je za Euronews Srbij da će o istorijskoj ulozi generala Ratka Mladića tek sa protokom vremena moći da se donese mirniji sud, ali je istakao da ga srpska javnost i deo istoriografije već posmatraju kao jednog od ljudi koji su u odsudnom trenutku sprečili da se nad srpskim narodom ponovi tragedija iz 1941. godine.

Govoreći o životu, vojnoj karijeri i suđenju bivšem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, Ković je rekao da se Mladićeva uloga ne može razumeti bez istorijskog sećanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini na stradanja tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

„Može se reći da je u jednom odsudnom vremenu, u kome je država razbijana ili se raspadala, kako ko misli, srpskom narodu na teritorijama zapadno od Drine zapretila realna opasnost da im se ponovi 1941. godina“, rekao je Ković.

Prema njegovim rečima, sećanje na zločine nad Srbima u Drugom svetskom ratu bilo je duboko ukorenjeno među ljudima koji su početkom devedesetih godina živeli u Bosni i Hercegovini. Kako je naveo, mnogi od njih bili su još živi svedoci tog perioda ili su o stradanju slušali od svojih roditelja i rođaka.

Euronews Srbija

Ković je posebno istakao vojnu ulogu Ratka Mladića, navodeći da je general tokom karijere ostao veran vojničkoj zakletvi koju je položio u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

„Ratko Mladić je general koji je položio zakletvu Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. On je tu zakletvu održao“, rekao je Ković.

Podsetio je da je Mladić učestvovao u ratnim događajima u okolini Knina, a potom preuzeo komandnu ulogu u Vojsci Republike Srpske.

„On će biti, po mom mišljenju, upamćen kao jedan od onih ljudi koji su sprečavali da se ponovi 1941. i koji su spasavali srpski narod u vrlo teškim, nezahvalnim okolnostima“, istakao je istoričar.

Ković je, međutim, dodao da nijedan rat nije „sjajan“ niti bezgrešan i da se tokom ratova događaju različite stvari, ali je sukob u BiH opisao kao borbu srpskog naroda za opstanak.

„Ali ovo je bila borba jednog naroda za goli opstanak. To je narod koji je upamtio genocid“, rekao je Ković.

Govoreći o počecima rata u BiH, on je ocenio da je Mladić bio među ljudima koji su se brzo snašli u okolnostima raspada Jugoslavije i sve intenzivnijih sukoba.

„Bio je vojnik od zanata“

Ković je naveo da je Mladić već na krajiškom ratištu stekao reputaciju odlučnog vojnika, a da je kasnije njegova harizma postala prepoznatljiva i među ljudima koji su mu bili protivnici.

„Ono što je bilo opasno za srpski narod, za Jugoslovensku narodnu armiju, i u Krajinama i na teritoriji Srpske, je oklevanje. Ljudi nisu znali šta ih je pogodilo“, rekao je Ković.

Prema njegovom tumačenju, u trenutku kada se država raspadala i kada su se formirale nove vojne i političke strukture, Mladić je pokazao sposobnost brzog donošenja odluka.

„Ostao je veran zakletvi, svojoj državi i, kažem, vrlo brzo je pokazao da je vojnik od zanata. Za vreme rata je stekao harizmu“, rekao je Ković.

AP/Radivoje Pavicic, File

Istoričar je govorio i o ličnim osobinama generala Mladića, navodeći da je, prema njegovom mišljenju, bio čovek koji se nije obogatio na ratnim stradanjima.

„Lično pošten, bez ikakve mrlje, njegova porodica je platila punu cenu“, rekao je Ković, dodajući da je i to doprinelo poštovanju koje, kako je naveo, deo srpskog naroda i danas ima prema njemu.

"Istoriju ne mogu da pišu sudski tribunali"

Govoreći o procesu pred Haškim tribunalom, Ković je rekao da podržava kažnjavanje odgovornih za ratne zločine, ali je ocenio da je međunarodni tribunal u praksi bio nepravedan prema Srbima.

On je naveo da je, prema njegovom mišljenju, veliki broj zločina nad Srbima ostao bez adekvatnog sudskog epiloga, dok su Srbi dobijali najteže kazne.

Ković je kao istoričar bio deo tima odbrane Ratka Mladića i objasnio da je učešće prihvatio i zbog želje da se suprotstavi pokušaju da sudski procesi postanu način pisanja istorije.

„Istoriju ne mogu da pišu sudski tribunali. Istoriju pišu istoričari“, rekao je Ković.

Tanjug AP/Radivoje Pavicic, File

Prema njegovim rečima, odlazak u Hag bio je prilika da kao istoričar ukaže na širi istorijski kontekst događaja koji su prethodili ratu u BiH.

„Želeo sam da dođem i da im kažem da istorija nije to o čemu oni govore, da istorija je potraga za istinom, da istorija treba da prizna sve što je činjenica, ali da neće biti da tribunal piše istoriju“, rekao je.

„Nisu mu dozvolili ni da umre u otadžbini“

Ković je govorio i o poslednjim godinama života generala Mladića, koji je preminuo u pritvorskoj bolnici u Hagu, nakon višegodišnjeg boravka u pritvoru.

Komentarišući istragu o okolnostima njegove smrti koju je naložio Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale, Ković je rekao da nije očekivao da će Mladić biti oslobođen, ali da je tokom angažmana u njegovoj odbrani nastojao da učini sve što može.

„Da odbranim zanat istoričara, da odbranim istinu i tamo gde mogu da odbranim čast i ugled srpskog naroda i generala Ratka Mladića“, rekao je Ković.

Euronews Srbija

Govoreći o odnosu Haškog tribunala prema Mladiću, Ković je podsetio na događaje iz 1995. godine i NATO bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske, kao i na zarobljavanje pripadnika NATO snaga.

„Zar mislite, posle toga, da bi ga oni pustili? Zato su išli ovoliko daleko, da nisu dozvolili čak ni da umre u svojoj otadžbini. Zato je morao da umre u kazamatu“, rekao je Ković.

On je ocenio da će način na koji je Mladić proveo poslednje godine života dodatno uticati na način na koji će ga deo srpskog naroda pamtiti.

„Srpski narod pamti svoje junake, pamti one hajduke koji su završavali u turskim tamnicama, kazamatima. Ja bih rekao da su time dodatno doprineli, da kažemo, mitu o generalu Ratku Mladiću“, zaključio je Ković.