"Srbe predstavljaju kao agresore, a Albance kao žrtve": Više od 150 ljudi na KiM obuhvaćeno postupcima za ratne zločine
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Za samo nekoliko dana, na Kosovu i Metohiji su uhapšena devetorica Srba za navodne ratne zločine, a počelo je suđenje u odsustvu protiv više od sto naših sunarodnika za isto krivično delo, ali i za terorizam i navodno podrivanje ustavnog poretka Kosova. Iz prištinskog tužilaštva saopštavaju da za sve optužene imaju dokaze, dok advokati uhapšenih ponavljaju da su hapšenja i optužnice bez osnova.
Osuđujuća prvostepena presuda Hašimu Tačiju i ostalima u Hagu, izazvala je burne reakcije javnosti uz jednu poruku: ratne zločine su činili samo Srbi i država Srbija, dok među Albancima, po mišljenju većine koja živi na Kosovu i Metohiji, ratnih zločinaca skoro da nije ni bilo.
"Protivimo se svakom pokušaju podrivanja istorijske istine o Kosovu, dovođenja u pitanje njegovog oslobodilačkog rata ili izjednačavanja ljudi koji su se borili za slobodu i opstanak sa režimom koji ih je ugnjetavao", rekla je potpredsednica Skupštine Kosova Aljbuljena Hadžiu.
Ranije su Srbi uglavnom hapšeni u momentima kada su uspeli da povrate svoju uzurpiranu imovinu, dok trenutno navodni ratni zločini isključivo jedne strane, služe za negiranje presuda nekadašnjim vođama takozvane oslobodilačke vojske Kosova, ali i za stavljanje u drugi plan političke krize u Prištini.
"Visoki nosioci vlasti na Kosovu svakodnevno koriste svaku priliku da govore o ratnim zločinima na Kosovu, koji nisu kažnjeni, odgovornosti Srbije, odgovornosti Srba i čak govore o genocidu, tj. vokabular koji je gotovo svakodnevan i jednostavno te poruke iz vrha izvršne vlasti idu prema pravosuđu koje sledi takve poruke i ljudi se hapse. Prosto nam je, da kažem, čudno ako prođe jedan mesec ili malo više da neko od Srba nije uhapšen za ratne zločine", rekao je advokat Ljubomir Pantović.
Euronews Srbija
Hapšenja i podizanja optužnica protiv Srba za navodne ratne zločine, ali i osuđujuće presude samo na osnovu izjava svedoka, a bez materijalnih dokaza, kako tvrde pravnici, skoro su svakodnevna.
"A samo bih podsetio da samo dokazi izvan razumne sumnje, znači, čvrsti dokazi, dokazi koji bez sumnje pokazuju krivicu okrivljenog mogu da budu osnov za osuđujuću presudu", dodao je Pantović.
Povezane vesti
Istoričar Aleksandar Gudžić izjavio je da je za kosovsku javnost značajno pitanje narativa o događajima iz perioda sukoba na Kosovu i Metohiji, navodeći da su političke elite u Prištini svoju državnost, istoriju i institucije godinama gradile na određenom tumačenju prošlosti.
"Zašto je to za kosovsku javnost važno? Zbog toga što su kosovske političke elite od 99. do danas svoju državnost, istoriju, institucije, gradili na jednom narativu, isključivo albanske žrtve. U tom narativu kosovski Albanci imaju epitet žrtve, a Srbi, srpske institucije i srpska država ekskluzivitet agresora".
Pre, posle i tokom oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji, oteto je i ubijeno oko 2.200 Srba. Ko ih je ubio, ko je podmetnuo bombu pod autobus Niš ekspresa i ubio dvanaestoro ljudi, ko je masakrirao četrnaestoricu žetelaca u Starom Gracku, ko je ubio decu u Goraždevcu? O tome prištinski zvaničnici retko ili skoro nikada ne govore.
"Pred kosovskim institucijama veoma malo ljudi, skoro niko, nije odgovarao za 250.000 Srba proteranih tokom operacije “Metla” 1999. godine i nakon rata 2.000. godine. Vrlo malo ljudi je odgovaralo za pogrom nad Srbima 2004. godine, kada je preko 50.000 Albanaca, to su procene međunarodnih organizacija učestvovalo u trodnevnom pogromu, etnički motivisanom nasilju nad Srbima", rekao je Gudžić.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu i Metohiji se pod optužbama za ratne zločine, vode sudski postupci protiv više od 150 Srba.
Komentari (0)