Otkazivanje koncerata srpskih izvođača u Hrvatskoj: Kako politika i nacionalne podele utiču na muzičku scenu

Muzika, koja bi trebalo da povezuje ljude, sve češće postaje prostor u kojem se prelamaju politički stavovi, nacionalne podele i društveni sukobi. O pritiscima na umetnike, otkazivanju koncerata i mogućnosti uvođenja bezbednosnih provera stranih izvođača u Hrvatskoj, za Euronews Srbija govorili su Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra Veritas i muzički menadžer Dragan Novičić.

Štrbac je ukazao na to da su hrvatska udruženja ratnih veterana u proteklih godinu dana tražila zabranu 16 koncerata, uglavnom izvođača iz Srbije, a da je polovina tih zahteva, prema podacima koje je naveo, urodila plodom.

„Pre tog Tompsonovog koncerta na Hipodromu, dešavalo se da se zabrani jedan koncert godišnje ili jedan u dve godine, ali u poslednjih godinu dana imamo više od jednog mesečno. Od 16 koncerata čiju su zabranu tražili, uspeli su da zabrane osam“, rekao je Štrbac u emisiji "Hajde da razgovaramo".

On je naveo da su udruženja veterana zatražila od hrvatske vlade i Sabora da zakonski utvrde kriterijume prema kojima bi se procenjivalo da li strani umetnici i sportisti mogu da nastupaju u Hrvatskoj.

„Ti kriterijumi predviđaju da se analiziraju lik i delo svakog umetnika koji želi da nastupa u Hrvatskoj. Ne samo njegove umetničke sposobnosti, nego ceo njegov život, aktivnosti, odnos prema Hrvatskoj, kao i to šta je govorio o operacijama 'Oluja' i 'Bljesak'. Ako je neko pre pet, deset ili 15 godina nešto objavio na društvenim mrežama ili rekao nešto što vređa osećanja Hrvata, moglo bi da mu bude zabranjeno da nastupa“, naveo je Štrbac.

Euronews Srbija

On smatra da bi takva praksa mogla da dovede do diskriminacije na osnovu političkih i ideoloških stavova, kao i do ograničavanja slobode mišljenja i izražavanja.

„Ako Hrvatska uvede takve provere, bolje je da umetnicima odmah ne dozvole ulazak nego da ih tamo ponižavaju, kažnjavaju i šalju u zatvor. Neka se onda pred Evropskom unijom i drugim međunarodnim organizacijama brane zbog takve političke i ideološke diskriminacije“, rekao je Štrbac.

Kao jedan od primera naveo je otkazivanje koncerta Momčila Bajagića Bajage u Koprivnici, koji je bio zakazan za 17. oktobar. Prema njegovim rečima, organizatori su kao razlog naveli pritiske hrvatskih ratnih veterana.

Štrbac je ukazao i na to da se pojedinim izvođačima osporava pravo na nastup zbog događaja ili izjava iz prošlosti, uključujući i one za koje, kako je naveo, ne postoje jasni dokazi.

Govoreći o aktuelnom slučaju mladog pevača Jakova Jozinovića, Štrbac je podsetio da su se kritike pojavile nakon što je u javnosti ponovo objavljen snimak na kojem izvodi pesmu Marka Perkovića Tompsona. Jozinović je nastupao i u Srbiji, gde je stekao veliku popularnost, ali su se nakon objavljivanja snimka pojavili zahtevi da mu se otkažu nastupi.

 

 

Štrbac je ocenio da takvi slučajevi pokazuju koliko se političke i nacionalne podele brzo prenose na muzičku scenu, posebno u okolnostima u kojima Srbija i Hrvatska imaju različita tumačenja događaja iz prošlosti.

Novičić: Publika je tu potpuno nedužna

Muzički menadžer Dragan Novičić rekao je da otkazivanje koncerata predstavlja veliki poslovni problem i za izvođače i za organizatore.

„Publika je tu potpuno nedužna. Verovatno je koncert reklamiran, možda je već prodat određeni broj karata, a onda odjednom kao da ne postoji. Smatram da je to jedan ideološki filter koji je potpuno sulud. Svako treba da ima mogućnost da kupi kartu i prisustvuje manifestaciji ako to želi“, rekao je Novičić.

On je dodao da otkazivanje koncerata može dugoročno da utiče i na odnos izvođača sa publikom u određenoj sredini.

„Bend je došao da svira, da zaradi novac i da proširi svoju muziku. Kada se koncert otkaže, to je veliki poslovni problem, ali i loša stvar za publiku. Takve odluke ostavljaju trag i često se dogodi da izvođač više nikada ne nastupi u tom mestu“, naveo je Novičić.

Govoreći o slučaju Jakova Jozinovića, Novičić je rekao da muzičari imaju pravo na grešku i mogućnost da se izvine ukoliko smatraju da su pogrešili.

„Svakako da muzičar ima pravo na grešku i da može da se izvini ukoliko smatra da je pogrešio. Međutim, snimak star dve godine sada je izvučen iz konteksta, iako je Jozinović u međuvremenu izgradio veliku karijeru i napunio brojne dvorane i arene“, rekao je Novičić.

Euronews Srbija

Štrbac je ocenio da su odnosi Srbije i Hrvatske veoma loši i da se to neminovno odražava i na kulturnu scenu. Podsetio je da su nakon ratova devedesetih postojala očekivanja da će kultura doprineti pomirenju, ali da su današnje podele ponovo postale izraženije.

„Nekada smo govorili da će kultura pomiriti ove narode i da je upravo to put kojim treba ići. Međutim, danas su odnosi Srbije i Hrvatske, po mom mišljenju, gori nego tokom rata devedesetih. Tada smo pregovarali, a danas nema ni političkih razgovora. Odnosi su veoma loši“, rekao je Štrbac.

Upozorio je i da bi otkazivanje nastupa moglo da izazove uzvratne reakcije, odnosno da se slični zahtevi pojave i u Srbiji, što bi dodatno produbilo netrpeljivost.

„Ako se ovo nastavi, krenuće i sa naše strane otkazivanja, tražiće se dlaka u jajetu. To, po mom mišljenju, uopšte nije dobro“, zaključio je Štrbac.

Sagovornici su ukazali na to da je pitanje slobode umetničkog izražavanja sve više povezano sa političkim i društvenim okolnostima u regionu, dok posledice otkazivanja koncerata snose ne samo izvođači i organizatori već i publika.

Radojčić o slučaju Jakova Jozinovića: Izvinjenje neće biti dovoljno

O fenomenu cancel kulture, njenim granicama i uticaju politike na muziku i pop kulturu, za Euronews Srbija govorio je novinar Ivan Radojčić.

Radojčić je ocenio da je cancel kultura prvobitno imala za cilj da ukaže na problematične pojave u javnom prostoru, posebno na društvenim mrežama, gde poruke javnih ličnosti brzo dopiru do velikog broja ljudi. Ipak, postavlja se pitanje da li osuda određenog postupka može da preraste u potpuno odbacivanje osobe, bez mogućnosti da objasni svoje stavove ili dobije drugu šansu.

Govoreći o odnosu politike i pop kulture, Radojčić je istakao da ih je danas gotovo nemoguće posmatrati odvojeno. Kako je naveo, politika je prisutna u različitim oblicima javnog izražavanja, od muzike do mode, a izjave i postupci poznatih ličnosti često postaju viralni upravo zbog političkog konteksta. Zbog toga i umetnici koji žele da se bave isključivo svojim stvaralaštvom mogu da se nađu u središtu društvenih i političkih rasprava.

Euronews Srbija

Jedan od primera o kojima je bilo reči jeste slučaj mladog pevača Jakova Jozinovića, koji je za kratko vreme stekao veliku popularnost u Srbiji, ali se potom suočio sa negativnim reakcijama i peticijama kojima se traži zabrana njegovih nastupa, pa i ulaska u zemlju. Jozinović se tim povodom oglasio i uputio izvinjenje, ali, prema oceni sagovornika Euronewsa, to nije bilo dovoljno da promeni deo javnog mnjenja.

Radojčić je rekao da smatra da je Jozinovićevo izvinjenje bilo srdačno, ali je ocenio da se iza reakcija ne krije samo pitanje nacionalnih razlika. Kao važan kontekst naveo je popularnost hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona, čiju muziku vidi kao oblik propagande, i ocenio da je povezivanje sa takvim muzičkim i političkim kontekstom mladom pevaču bilo nepotrebno. Prema njegovim rečima, Jozinović je imao priliku da se svojom popularnošću izdigne iznad nacionalnih podela.

Rok Valenčič / Rok Valenčič / Profimedia

U razgovoru je pomenuto i pitanje nastupa srpskih izvođača u Hrvatskoj, uključujući rasprave o mogućim zabranama. Radojčić je ukazao na to da muzika i popularnost umetnika prevazilaze državne granice, čak i kada se samim izvođačima osporava pravo da nastupaju u određenoj sredini. Zabrana nastupa, kako je naveo, ne znači da će njihova muzika prestati da dopire do publike sa druge strane granice.

Govoreći o tome da li kultura i muzika mogu da doprinesu prevazilaženju međusobnih netrpeljivosti, Radojčić je ocenio da bi javne ličnosti trebalo da izbegavaju priklanjanje ekstremnim stavovima. Smatra da bi prepoznavanje ekstremizma kao nečega u čemu ne treba učestvovati moglo da doprinese smanjenju podela i otvaranju prostora za drugačiji odnos prema umetnicima i njihovom stvaralaštvu.