Džeparoši operišu u centru Beograda, svakog dana više od 10 krađa: Među lopovima i maloletnici

Na području Beograda u proseku se dogodi oko 11 džepnih krađa dnevno. One se najčešće dešavaju u vreme velikih gužvi, tako da je tokom prazničnih dana bio veliki broj prijava ovih krivičnih dela.

Jedan od onih koji su bili "na udaru" džaparošima je i Dobrosav Janković koji je bio skeptičan kada su mu kolege, turistički vodiči, pričali o neprijatnim situacija sa lopovima koji su pokušavali, a neretko i uspevali da odžepare nekog od putnika. Kaže da je sada veruje u sve te priče jer je jednom i sam postao meta. Na sreću, objašnajva, uspeo je da izbegne kaznu ali ne i niz pretnji.

"Kod beogradskog Pobednika smo zastali da pričamo malo o tvrđavi, kada sam u trenutku osetio da mi sa leđa neko zavlači ruku u jaknu gde mi se inače nalazio novčanik. Brzo sam reagovao i sprečio da me opljačkaju", rekao je. 

Aleksandar Mitrović šef Odseka za džepne krađe PU Beograd rekao je da se džeparenje najčešće dešava na Beogradskoj tvrđavi, u Knez Mihailovioj ulici, ali i na prometnim prešačkim prelazima, autobuskim stanicama i oko tržnih centara.

"Lopovi naviše vole da odaberu strance, da ih prate neko vreme i da iskoriste pogodan trenutak da izvrše krivično delo", kazao je Mitrović.

Ovo potvrđuje i Janković navodeći da ih je jako teško prepoznati.

"Ti ljudi su obučeni tako da izgledaju kao turisti, priđu grupi i dok je pažnja usmerena ka nama, oni jako brzo reaguju, izvuku telefon, dokumenta ili novac i udalje se u nepoznatom pravcu", dodaje.

Tako su strani turisti često prinuđeni da umesto u muzejima, vreme provode u policijskim stanicama i ambasadama, jer najveći problem nastaje kada su im ukradena dokumenta. Upravo je to problem i našim građanima, koji zbog hiljadu dinara u novčaniku, u slučaju krađe, imaju trošak od preko 10.000 za nova dokumenta.

Janković kaže da sve ovo stvara jako loš imidž za turiste koji dolaze kod nas kako bi se opustili i razgledali.

"Ne samo da to kvari sliku, nego je to jedan veliki probem iz tog razloga što ako neko ostane bez dokumenata ne može da nastavi putovanje, mora da se vrati u matičnu državu", kazao je.

Mitrović objašnjava da je za krađu zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine, što se u praksi retko doagađa pa je među džeparošima najviše višestrukih povratnika.

"Ne samo što je kaznena politika blaga i što dobiju nekoliko meseci do godinu dana za više krivičnih dela koja su izvršili, već i činjenica da ti postupci traju jako dugo. Naši policajci koji vrše hapšenje se pozivaju na suđenje posle pet ili više godina", kaže Mitrović.

Ranije su džeparoši bili stariji profesionalci, koji rade samostalno ili u paru, a danas je sve više maloletnih lica koja kradu u organizovanim grupama. Ponekad imaju i manje od 14 godina, pa ne podležu nikakvoj kazni.

Kakve su kazne

Džepna krađa je najčešće obična krađa, rekao je za Euronews Srbija advoakt Vojin Šaljić koji objašnajva da se kod nje zapravo ne koristi sila, već se koristi to što je oštećeni nespretan, odnosno krađa se događa neprimetno. On navodi i to da kada se definiše kako je tačno krivično delo u pitanju, onda se sagladava i kolika bi kazna mogla da bude.

"U zavisnosti od okolnosti izvršenja krivičnog dela, onda ide i kazna. Za običnu krađu zaprećena je kazna koja varira od novčane do zatvora do tri godine. To je neka obična krađa gde je iskorišćena mogućnost oštećene osobe. Osoba ne primeti da je pokradena. Kod teške krađe to izgleda drugačije. To znači da vam neko na drzak način otme novac, novčanik ili skine ogrlicu. Tu je zaprećena kazna i od jedne do osam godna. Kod razbojništva, koje je najgore, ono se dešava kada se primeni veća sila i preti žrtvi", kaže Šaljić i dodaje da u praksi najviše ima običnih krađi.

Kaže da su činioci uglavnom upoznati kakva je kaznena politika i znaju da postoji mogućnost da im se za to izrekne samo novčana kazna.

"Mogu i da se dogovore sa tužiocima i da se odloži krivično gonjenje i u tom smislu može da se odbaci krivična prijava i oni odu na slobodu. Kazne su tu novačno različite i kreću se od 10.000 do i 10 miliona dinara", kaže on.

Šaljić napominje i da kada su u pitanju obične krađe, ima dosta povratinka.

"Dešava se često da oni skope dogovor sa tužilaštvom, što znači da oni onda nisu krivično gonjeni. Često zbog toga ima povratnika, ali nakon toga više nema mogućnosti oportuniteta, i to mu se vodi tek kao prvo krivično delo", objašnajva on.

Uptan kako zakon tretira maloletnike koji su često džeparoši ali i strance koji to takođe rade, kaže da se oni različito tretiraju.

"Za maloletnike postoji posebna kaznena politika. Primenjuje se Zakon koji se tiče maloletnka, prema njima se mora voditi računa  i primenjuju se vaspitne mere. Stanci se tretiraju kao domaći državaljani, osim ako postoji poseban odnos naše i te strane države", kazao je.