Zašto suđenja u Srbiji ponekad traju u nedogled: Epidemija odloženih ročišta

Bolest nekog od učesnika sudskog procesa, putovanja, izbegavanje poziva za odlazak na sud i neizvestan rok o odlučivanju po žalbi samo su neki od glavnih razloga zbog čega se u Srbiji često odlažu suđenja koja umeju da traju u nedogled, kažu sagovornici emisije Euronews veče.

Oni navode da su to samo neki od razloga zbog čega se ni po godinu dana ne održi jedno ročište u okviru konkretnog slučaja. Razlozi su, kažu, uglavnom isti i to nezavisno od toga da li je u pitanju krivični, parnični ili građanski postupak. Razlika je u tome koji sud ima kakvu zakonsku mogućnost da reaguje .

Sudija Višeg suda u Novom Sadu i predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Ivana Josifović kaže za Euronews veče da se u njenoj praksi pokazalo da je uglavnom odbrana ta koja na razne načine i iz različitih razloga pokušava da odloži suđenje

"Najčešći razlozi stoje na strani branilaca. Oni pokušavaju da odlože tu situaciju sa vođenjem dokaznog postupka i suđenja. Najčešće je to neprimanje poziva, dešava se da okrivljeni i navodi da je bolestan, sprečen da dođe, u obavezi da hitno otputuje... To su najčešći razlozi. Dešava se i da se neko od svedoka, koji je važan za taj pretres, ne pojavi. Uvek su neka opravdanja", kaže ona.

Upitana kakve su dalje ingerencije suda, Josifović kaže da Član 14 Zakonika o krivičnom postpuku navodi da je Sud dužan da se stara da se svaki postupak sprovede bez odugovlačenja.

Euronews Srbija

"Upravo zbog ZKP-a sud je u obavezi i da spreči svaki vid zloupotrebe procesnih ovlašćenja. Smatam da je sud ovlašćen da proceni da li je konkretno opravdanje adekvatno za konkretnu situaciju. Jednom se desilo da okrivljeni nije došao na glavni pretres. Branilac je doneo izveštaj lekara o sprečenosti za rad. Utvrdili smo da je on zaposlen u auto-perionici. Ako je neko sprečen da radi u perionici ne mora da znači da ne može da dođe u sud. To ne može da se poveže ni na koji način", objašnajva Josifović.

I pandemija doprinela odugovlačenju

Advokat Ljubisav Radosavljević kaže da su protekle godine, koje su bile pandemijske, takođe uticale na to da se suđenja odugovlače, ali i navodi da svakako branilac posupa u interesu svog klijenta, ali u skladu sa zakonom. Naravno, dodaje, sud uvek ima parvo da reaguje i da izrazi sumnju ukoliko stigne obaveštenje da je okrivljeni sprečen da dođe na glavni pretres.

"Branioci u potupku brane interes okrivljenog, ali i vode računa o tome da li on može da se odazove pretresu. Ova pandemija koja se dešavala je dovela do toga da su mnoga suđenja odlagana. Bila je takva situacija da se ni sudovi nisu bavili potpunom ispravnošću akta lekarske dokumentacije. Sud svakako ima pravo da veštači tu dokumentaciju, naročito ako dolazi iz privatnih ambulanata ili na osnovu nekih dokumenata koji izazivaju opravdanu sumnju. Tada se određuje veštačenje. Takođe ako procene da se dosta dugo odugovlači suđenje. Onda se lekar veštak angažuje", objašnajva Radosavljević.

Kompleksini slučajevi s više branilaca

On dalje objašnjava da nije sve crno-belo, da su postupci jako različiti i da je pitanje i zbog čega se okrivljeni sudski goni. Kaže da je on imao različita iskustva kao i da je njegova praksa pokazala se odlaganja najčešće dešavaju kod slučajeva koji su kompleksniji, i gde ne postoji samo jedan okrivljeni.

"Dolazi do odlaganja u predmetima gde ima više branilaca. Na primer, bio sam u predmetima koji postaju javni, imaju interes javnosti, i vode se kao afera. Dešava se da njima ima i deset i više okrivljenih. Ja sam bio u predmetu 'Balkanski ratnik', u kojem je bio i Darko Šarić. Tu nas je bilo 20 branilaca koji su pravili odbranu. Ja nisam mogao da gradim odbranu svom klijentu a da narušim nekog drugog okrivljenog u tom postupku jer ih je bilo više. Nekada treba kratkog predaha, kako bismo se i mi pripremili za odbranu", objašnjava on. 

Sa druge strane, Josifović kaže da za razliku od adovkata koji teže materijalnoj isitni, sud teži, kaže pravosudnoj.

"Po novom ZKP-u u krivičnom postupku više se ne traži materijalna, već takozvana pravosudna istina. Ne mora da znači da je interes da utvrdi materijalna istina. Okrivljeni želi pozitivan ishod postupka. Ne mora da se podudaraju interesi i ciljeva suda, tužioca i obrane u pogledu ishoda krivičnog postupka. Sud je zato tu i dužan da se takve zloupotrebe spreče. ZKP sudu daje zato niz instrumenata koje može da koristi upravo zato. Nama je u intresu da se ne odugovlači suđenje, zato je sudija ovlašćen da, ukoliko se orkivljeni ne pojavi na jednom prestresu, na sledećem naredi prinudno dovođenje. Ako ni to ne da rezultata, onda može i da mu se odredi pritvor upravo zbog izbegavanja dolaska na glavni pretres", kaže ona.

Upitana za praksu i kako  sve to funkcioniše u praksi, jer su sudovi pretrpani, ona kaže da se to dešava, ali da se sudije ipak češće odluče za takav čin za sledeće ročište.

Pretpranost sudova

 "Najčeće to nije moguće sprovesti odmah. Zakonski je dozvoljeno da se napravi pauza, da se prekine glavni pretres i da se izda nalog policiji da se on odmah dovede ali to nije česta praska. Više se to očekuje za naredni pretes. Svako odloženo ročište stvara dodatni problem jer je propao jedan termin suđenja. Pitanje je kada će biti sledeće ročite", kaže ona.

Radosavljević se na ovo nadovezao rekavši i da je jedan od problema, kaže najviše u Beogradu, to što su sudovi pretpani pa je probem kod odlaganja pretresa zapravo pitanja kada bi sledeći i mogao da se zaže zbog slobodnih termina.

Euronews Srbija

"Beogradski sudovi, mislim na građanski, pretrpani, sudovi u unutrašnjosti su poluprazni. Tu mislim i na osnovni i viši. To je veliki problem. Danas je prvi jun, sledeće ročište je zakazano za 23. mart sledeće godine. Koliko onda treba da čekamo do presude, pa ako dođe i do apelacije. To sve obesmišljava postupak i želju za pravdom. U unutrašnjosti sve ovo ide jako brže", kaže on.

Josifović dodaje i da su sudovi u Novom Sadu peopterećeni, i kaže da je proces "delegacije predmeta" iz većih u menje sudove u unutrašnjosti pomogao da se neke sudije rasterete. Ona objašnjava da i nakon toga broj predmeta nije mali, pa je na primer kod sudija koji je imao oko 1.000 predmeta taj broj sada za skoro upola manji ali, dodaje, i ta cifra nije neoptrećujuća.

"Situacija u Novom Sadu je slična Beogradu, posebno kada je u pitanju građansko suđenje. Tačno je sve što kolega Radosavljević kaže da neka suđenja traju jako dugo. Bilo je koraka delgacije predmeta po drugim sudovima u Srbiji. Njima je upućen određen broj predmeta.  U Osnovnom sudu je sudija imao i po 1.000 predmeta, a sa delegacijom ima sada oko 600. Ni to nije malo. Zato on nema prostora za zakazivanje. Zato je nama važan taj glavni pretres, jer kada se on odloži, koliko tek treba da se čeka. Zamislte kada je u pitanju parnični postupak, i onda koliko to obesmišljava sudski postupak. Naš posao je da sude efikasno, kvalitetno i brzo, ali da je u skladu sa zakonskim procenima. Nama ja vežno da se glavni pretresi ne odlože", kaže Josifović.