Prešao je trnovit put: Još kao dete Boško je radio po 10 sati na ulici, a sada je uspeo da upiše fakultet

Mladić Boško Marković (18) prošao je trnovit put od deteta koje je radilo na ulici do uspešnog mladog čoveka, sada studenta.

Život ga zaista nije mazio, ali je ovaj sada punoletni mladić uspeo da se izbori za bolji život i svetliju budućnost.

U šestoj godini on je sa dve sestre provodio gotovo čitave dane na ulici prodajući papirne maramice. Roditelji su mu radili na pijaci i na taj način su uspevali da se "skrpe", kaže Marković za portal 24sedam.

Kako je rekao, iako je želeo da se obrazuje, roditelji su mu branili da ide u školu, a dane je provodio pored semafora.

"Svakog avgusta razredni ispiti i 100 čuda. Sećam se da me je učiteljica stalno zvala da dođem na nastavu, ali za mog oca i majku posao je bio preči. Radio sam, recimo, od osam do deset sati. Nekada bismo zaradili za osnovne potrebe, a nekada je to bilo baš teško", navodi ovaj mladić.

Bilo je teško zaraditi za život, ali Bošku Markoviću nije prijalo ni da boravi u porodičnoj kući, jer do pre 10 godina nisu imali ni toalet, a porodica je brojna.

"Dešavalo se da ni struju nemamo. Kačili smo se na komšijsku banderu i plaćali smo im mesečno, kada smo imali", kazao je Marković.

Uz to, često je nailazio na osuđujuće komentare, kao i psovanje, a bio je i privođen zbog nelegalne prodaje. Kako kaže, u centru za socijalni rad imao je dosta prijava.

Ipak, ističe, nisu svi prolaznici bili loši, naprotiv.

"Dosta njih je bilo ljubazno. Sećam se bračnog para koji nas je svakog dana vodio da pojedemo nešto. Nisam ih video jedno osam godina", rekao je u razgovoru za 24sedam.

On navodi da nikada neće zaboraviti za njega izuzetno potresan trenutak, kada ga je grupa učenika iz  njegove osnovne škole videla kako radi na semaforu.

"Hteo sam da se ubijem. Imao sam 10-11 godina, a u mojoj školi je organizovana poseta pozorištu, i sećam se, cela škola me je videla na semoforu. Svi su znali šta radim. Bio je to baš užasan osećaj", ispričao je Boško.

Stigao do fakulteta

Zahvaljujući svojoj ambicioznosti i želji za obrazovnjem, Marković je završio osnovnu i srednju školu, a potom se upisao na fakultet.

Kako kaže, to je uspeo zahvaljujući Svratištu i vaspitačici Jeleni Mitić Pantić.

"Nju poštujem kao rođenu majku. Naučila me je mnogo toga, davala mi savete, čak mi je pomagala da se pripremim za srednju policijsku školu u Kamenici", priča Boško.

Ipak, nije sve išlo glatko kada je reč o poseti Svratištu, jer prvobitno su i Boško i njegove sestre verovali "da je tamo strašno", a ni roditelji to nisu odobravali.

"Pre osam-devet godina prvi put sam došao u Svratište. Doneta je odluka da moramo svakog dana da dolazimo, kako ne bismo otišli u dom, a jednom smo bili na korak od toga", naveo je ovaj mladić.

24sedam/Jelena Stokić

Već prvog dana posete "domu za decu ulice" osetio je olakšanje jer su ga "kupili" ljubaznost nastavnika i volontera, dečja graja, ali i televizor od kojeg se nije odvajao narednih nekoliko dana.

"Posebno sam voleo radionice na kojima smo slikali, vežbali, pevali… U Svratištu su mi se otvorili i novi vidici. Poželeo sam da radim, da se obrazujem i idem još dalje. Tako sam prošle godine radio kao baštovan u Gradskom zelenilu, i bilo je to baš lepo iskustvo", kaže jedan od miljenika Svratišta, koji je završio srednju IT školu, a od septembra je brucoš na Fakultetu za informacione tehnologije.

"Završio sam privatnu srednju školu kao korisnik stipendije, a zahvaljujući kompainiji koja me je potom i zaposlila upisao sam i privatni fakulet. Videli su u meni potencijal, jer sam prethodno pohađao radionice iz te oblasti sa još nekoliko klinaca iz Svratišta. Sve je bilo kao san… potpisivanje ugovora sa školom, sastanci", objašnjava naš sagovornik.

Kaže da za njega život tek počinje. Od fakulteta ne odustaje, a planira od septembra da otpočne i samostalan život.

Ipak u njemu i dalje tinja želja da bude policajac.

"Nisam primljen, jer nisam dovoljno visok. Ako budem porastao za koju godinu, možda", kaže kroz smeh Boško, koji ima žarku želju da spasava tuđe živote.

Ne isključuje da će, "kada sredi život", volontirati u Svratištu i biti primer deci koja su žedna znanja.

"Rekao bih sutra i njima i svima: Uvek ima nade za sve, i zato zgrabite priliku koja vam se nudi. Najlakše je odustati!", poručio je Boško Marković.