Druga godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar": Koje zaključke i objašnjenja je donelo suđenje?

Danas se navršavaju dve godine od tragičnog masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, gde je maloletni učenik te škole K.K., koji je u to vreme imao 13 godina, iz vatrenog oružja života lišio devetoro dece i čuvara škole.

U znak sećanja na žrtve, građani će moći da polože cveće, zapale sveće i upišu se u knjigu sećanja ispred škole u ulici Kralja Milutina 10. Dve godine nakon ove nesreće, pitanja o uzrocima, društvenim posledicama, medijskom izveštavanju i propustima u sistemu i dalje izazivaju snažne reakcije u javnosti.

Kako je ovaj događaj uticao na naše društvo, šta smo naučili i kako su mediji pratili ovu tragediju, za Euronews Srbija je govorila Slađana Matić, novinarka "Novosti", koja je detaljno pratila suđenja povezana sa ovim slučajem, uključujući krivični postupak protiv roditelja dečaka koji je izvršio zločin i parnični postupak po tužbi porodica žrtava.

Šok i fragmentarne informacije u prvim trenucima tragedije

"Nisam taj dan radila, ali uključila sam se u taj ceo slučaj malo kasnije i posebno kad je počelo suđenje roditeljima dečaka i kad je počela parnica po tužbi žrtava protiv Kecmanovića i škole", kaže Matić.

Ona objašnjava da su informacije o tragediji u početku stizale fragmentarno, izazivajući šok i nevericu u javnosti.

"Bila je informacija da je bila pucnjava u školi, niko nije znao šta se dešava, a onda je odjednom došlo do informacije da su ubijena deca. To je stvarno bilo šok za sve koji su tad čuli i onda kad se pojavilo i koji je broj dece koja su ubijena, zaista mislim da je to jedan događaj koji je vrlo traumatično delovao na društvo i posebno što se i sledeći dan desila slična situacija u Duboni i u Malom Orašju", kazuje Matić.

Novinarka primećuje da je ovaj događaj, zajedno sa masovnim ubistvom u Duboni i Malom Orašju dan kasnije, ostavio dubok trag na društvo, izazivajući osećaj nesigurnosti i potresenosti, naglašavajući emocionalni teret koji je tragedija donela.

Euronews Srbija

Opisujući suđenje, ona kaže da je i sa profesionalne, ali i lične strane, ono bilo izuzetno teško za praćenje.

"To je najteže suđenje koje sam ja pratila za nekih pet godina koliko pratim pravosuđe. Pravosuđe je specifično, tu su dosta tragične životne sudbine raznih ljudi, ali ovo je masovno ubistvo dece gde je posebno teško", rekla je Matić i dodala:

"Krivični postupak protiv roditelja je bio zatvoren za javnost, tako da je to drugačije. Ali parnični postupak i ona suđenja kada smo slušali roditelje, da su oni došli i bili spremni da ispričaju kroz šta su oni prošli, kako su čekali informacije o svojoj deci, kako su preživljavali to, detalje o svojoj deci, kako su ih odgajali, kako su ih vaspitavali, I onda je došao jedan dan gde su ta deca bila, kako je jedna majka rekla: 'U pravo vreme i na pravom mestu', i tamo gde svi mislimo da su najbezbedniji i da im se ništa ne može desiti, i u jednom trenutku jedan mali dođe u školu sa oružjem i pobije ih. To je zaista bilo teško pratiti i slušati njihove ispovesti", objašnjava Matić.

Ona naglašava hrabrost roditelja koji su, uprkos ogromnom bolu, odlučili da svedoče u sudnici i da se suoče i sa javnošću, koja je pažljivo pratila svaki detalj suđenja.

"Oni su bili spremni i spremili se upravo za to jer su znali da to moraju zbog svoje dece. Da oni moraju da ispričaju to, da ostane zapisano, da ostane upamćeno, jer oni duguju svojoj deci", kazuje Matić.

"Novinari su bili suočeni sa klackalicom novinarskog izveštavanja"

Medijsko izveštavanje o tragediji izazvalo je određene kontroverze, s obzirom da su pojedini mediji preko svojih kanala dobijali inicijale povređenih, pa čak i ubijenih, pre nego što su i sami roditelji saznali, a Matić iznosi utisak da su se roditelji pripremili za suđenje i za sve ono što je došlo kao posledica tragedije.

"Možda je to prešlo neku granicu kodeksa novinarskog izveštavanja, ali kad me pitate za samo suđenje i kako su oni to iznosili, ja mislim da su se oni spremili i to je moj utisak. Oni to nisu rekli, oni su se spremili da pričaju u sudu, i da je to neki i njihov poriv i neka želja da dođu na taj način do pravde i da se vidi njihov bol upravo sa nekim ciljem da se to više ne desi", kaže ona i nastavlja:

"Da se utiče i na druge ljude i ja sam na taj način i prenosila. Da to utiče na druge ljude, na društvo, da budu svesni šta može da se dogodi. Da ljudi u nekim sličnim situacijama, ne mislim klasičnog zločina, nego u nekim situacijama ako nešto primete, ako vide nešto, da se reaguje, da se kaže, da se ne pusti to niz vode kao da se neće dogoditi", objašnjava ona.

Euronews Srbija

Matić smatra da su novinari bili suočeni sa teškom zadaćom pronalaženja ravnoteže između prenošenja istine i poštovanja privatnosti porodica.

"To je neka klackalica novinarskog izveštavanja, ali ako se to prenese originalno u onom kontekstu u kojem je rečeno, mislim da je to dobro, jer je veći cilj i veći interes da se to vidi, jer se tad budi svest kod drugih ljudi", objašnjava Matić.

Ona dodaje da su roditelji žrtava, svesni medijske pažnje koju nisu želeli, ipak izrazili želju da njihove priče budu ispričane kako bi se podigla svest i sprečile slične tragedije.

"Neki od tih roditelja zaista nemaju potrebu niti želju za bilo kakvom pažnjom javnosti, niti da se pojavljuju u javnosti, niti da se o njihovim problemima možda tako govori. A opet imate roditelje koji na taj način nastavljaju borbu za pravdu zbog ubistva svoje dece", rekla je Matić.

Uzroci tragedije i pitanje javnosti suđenja

Novinarka objašnjava da je dečak koji je izvršio zločin tvrdio da se osećao odbačenim, ali da dokazi ukazuju na drugačiju sliku.

"Ubica K.K. je rekao da se on osećao odbačenim i da je zbog toga odlučio da to uradi. E sad, da li je to dovoljan razlog? Posebno što je on pobio decu i pucao u decu koja njega nisu odbacila", kazuje Matić.

Ona navodi da je dečakov otac u parničnom postupku govorio o problemima koje je njegov sin imao u šestom razredu, kada ga vršnjaci nisu prihvatali zbog nedostatka sportskih veština.

"Otac je rekao da druga deca sa K.K. u šestom razredu nisu htela da igraju fudbal, sa tvrdnjama da ne može da igra jer je smotan, ne zna da igra fudbal", kaže Matić i dodaje da je porodica zbog toga tražila promenu odeljenja, a dečak je u sedmom razredu bio prihvaćen od strane vršnjaka, jer je to bilo odeljenje dece "koja uče, koja su vredna", što opovrgava njegove tvrdnje o izolaciji.

"Ta deca su njega prihvatila. On se s njima družio. Mi nismo saznali ni za jedan detalj da su oni njega zapravo odbacili", naglasila je Matić i dodala:

"Njegov otac je govorio da je četiri, pet dečaka kod njih dolazilo često kući. Da su igrali igrice i družili se kod njih kući. Dakle, K.K. nije tu bio izolovan. E sad, šta je on prelomio u svojoj glavi i zašto se on na to odlučio, zašto je on umislio da je izolovan, ja ne znam. Meni deluje da je on imao jako veliki ego, da je on tražio poštovanje, da je tražio pažnju".

Euronews/Iva Jovančić

Matić ističe i da za takvu tvrdnju postoje i indikatori iz svedočenja roditelja.

"Na to mi ukazuje jedna rečenica koju je njegov otac izgovorio, gde on kaže: 'Mi smo voleli da idemo u SKC, u knjižaru, da popijemo tamo čokoladu, tamo ima kafić u knjižari, pogledamo knjige, kupimo nešto'. K.K. je jednom stao ispred stručne literature, voleo je astrofiziku, i prodavačica koja ga je videla je rekla: 'Dete, to je za odrasle, to nije za tebe, na drugom mestu je dečija literatura'. K.K. se uvredio, njemu je bilo krivo. Kad pogledate, zašto bi se dete uvredilo ako mu prodavačica kaže da je tamo dečija literatura. To govori da on zaista traži neko poštovanje, da ima ego, kao da njemu piše na čelu da je genijalac", kazuje Matić.

Ona ističe i da su deca u razredu primećivala da je K.K. "malo čudan", ali da je u novom odeljenju ostvario dobru komunikaciju sa vršnjacima.

"Meni deluje da je on nešto u svojoj glavi umislio da je odbačen. Išao je na taj kamp. Svi kažu da se divno proveo na kampu. Njegova majka je dolazila u školu, zahvaljivala se kako se sa decom lepo proveo u kampu u Francuskoj. Znači nije bio odbačen. Majka jedne devojčice, koja je sa njim iz razreda bila na tom kampu, je pričala u parničnom postupku da je devojčica rekla da imaju novog dečaka, malo čudnog. Ali ona kao dete nije znala da artikuliše i da konkretizuje šta je to kod njega čudno", kaže on i dodaje:

"U školi su normalno u učionici funkcionisali. I ona je rekla da su okej, da su igrali karte, da su se družili, da je K.K. okej, ali ipak je nešto malo čudno kod njega. To dete nije znalo da proceni šta je to i da kaže, da ukaže na to", objašnjava ona.

"Krivični postupak je trebalo da bude otvoren za javnost"

Pitanje koje se postavlja tiče se i zatvaranja krivičnog postupka za javnost, koje je možda sprečilo potpuno razumevanje uzroka tragedije, a što je javni interes, što primećuje i novinarka Matić.

"Ja sam stava da je krivični postupak trebalo da bude otvoren za javnost. Iako u sudu svi smatraju da je lakše suditi bez prisutstva javnosti, posebno u takvom slučaju, osnova zakonskog da se zatvori je bilo. I K.K. koji je počinio zločin je maloletan i oštećena deca su maloletna i oni koji su ubijeni i oni koji su preživeli, pa ranjeni i oni koji nisu ni kraju ni povređeni, ali su istraumirani, imaju psihičke povrede", kaže on i dodaje:

"Zakonskog osnova ima da se taj postupak zatvori, ali događaj je toliko tragičan, toliko strašan i toliko veliki i toliko je uzdrmao naše društvo da ja mislim da je to trebalo otvoriti za javnost", rekla je Matić.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Ona smatra i da je o zločinu trebalo da se priča na još transparentniji način, kako bi se izbeglo da se sličan masakr ponovi.

"Ja mislim da o tome treba pričati da bi se dizala svest drugih ljudi. Da ljudi kad u svojoj okolini primete nešto, da reaguju, da reaguju u školi, da reaguju kod roditelja, zavisi gde je i ko i šta se dešava. Jer vi ako ćutite o tome, ljudi će to da zaborave i ljudi će da se vrate u neke stare kolotečine da svako gleda svoja posla, jer niko neće da se meša u nečije privatne probleme", kaže on i nastavlja:

"U Americi su snimani dokumentarci o masovnim ubistvima. Maloletni K.K. je gledao taj dokumentarac, i njemu je došla ideja, gledajući taj dokumentarac, da to iskopira. Ako ne govorimo o tome, onda ne dižemo svest. A ako se previše govori ili ako se detaljnije govori, smatram da tu bol, tu strahotu treba prikazati. Jer se na taj način diže svest ljudi da javnost reaguje, da ne ćuti, da ne gleda svako svoja posla sa opravdanjem da je 'to njihovo porodično', ali stanite, iz te porodice je izašao K.K. Možda niko nije hteo da se meša u odnose u porodici Kecmanović, ako je nešto primetio, pa iz te porodice je izašao K.K. i na takav način je počinio stravičnu stvar", zaključuje Matić.

Gostovanje novinarke Slađane Matić u celosti pogledajte u video prilogu.