Neobično prijateljstvo čoveka i vučice: Mia se ne vraća u šumu, iako može da ode kad god poželi

Da li ste čuli da neko za ljubimca ima vučicu? Ako niste, vodimo vas podno Šar planine, u selo Sevce, da vidite kako vuk, u ovom slučaju vučica, ipak može da promeni ćud, a ne samo dlaku.

"Pronašli smo je ovde u obližnjoj šumi tokom branja pečuraka, sa ocem sam bio tada.... ugledali smo da se nešto pomera, prišli da vidimo šta je i kada smo prišli videli smo da je u pitanju neko štene, neka vrsta šteneta. I onda, bila je izgladnela, iznemogla, u dosta lošem stanju. Odlučili smo da je ponesemo kući", rekao je za Euronews Srbija Aleksandar Paljić.

Kako je rekao za Euronews Srbija, prvo su hteli da je othrane do nekog uzrasta, i da je vrate u prirodno okruženje.

"Ali vremenom se ona toliko pripitomila i ne pokazuje nijedan znak da bi se ona sad snašla sama u prirodi. Ona je uvek puštena, kao i sada na primer, uvek ima šansu da ode, ali za sada uvek izabere da se vrati kući", navodi on.

I tako je vučica dobila i ime, zove se Mia. Aleksandar samo zna zašto, ali joj pristaje. Mia ima svoju svakodnevnu rutinu, ali ne želi da se vrati u šumu. Zašto, to samo ona zna.

"Naš dan se sastoji od toga da ujutru ili kad odem da je nahranim, počistim, stavim svežu vodu. Hranim je sa koskama, ona jede otprilike oko dva kilograma hrane dnevno. Nekad više, nekad manje. Ali otprilike to je to. Ja i ona se igramo. Ona ima posebnu reakciju sa mnom, na primer. Mene je prihvatila tako i ja idem svaki dan da se igram i barem malo u toku dana da je izvedem da je pustim da prošeta", dodaje.

Kaže da vučica hoće da priđe svakoj životinji i mački i konju, psima i koga sretne, ali na primer, svaka životinja koja zna vuka, oni uglavnom beže od nje.

"Ima neke životinje koje ne znaju šta je vuk, ali koje znaju one beže. Neće da se igraju, kao neprijatno društvo", dodao je.

Druženje sa Miom, ne samo da nije neprijatno, naprotiv. Malo je grublja u svojoj igri, ali ona je vučica. I Aleksandrove komšije su u početku bile malo nepoverljive prema njoj.

"Pa u početku dok je bila mala, kao šta će ti to, ne treba ti, pusti je. I onda kad porasla, kad su videli da je vučica, nisu imali neku reakciju preteranu, osim, da nisu mogli da veruju da bude vuk tako pitom i da možeš da ga pustiš, vežeš kad hoćeš... Sad, ljudi na nju gledaju sa isčuđavanjem..", naveo je.

Kaže da do sad nije pokazivala nikakve znakove agresije.

Mia ima skoro dve godine. Nije primorana da živi u uslovima koji nisu baš normalni za vuka, nije zatvorena. Može da ode kad zaželi u guste šume Šar planine. Za sada neće, ali, ko zna - možda jednog dana vučji zov bude jači od njene ljubavi prema ljudima.