Visoke cene bebi opreme guraju roditelje u finansijski ćorsokak: Utiče li to na natalitet u Srbiji?

Procene pokazuju da roditelji tokom prvog opremanja i kupovine zaliha za prvih mesec dana iz džepa izdvajaju oko 200 hiljada dinara, što pokriva roditeljski dodatak, ali su u borbi sa daljim rashodima sami. U isto vreme, demografi predviđaju do kraja godine rekordno nizak natalitet.

Za jedan paket pelena roditelj daje oko 2.000 dinara, a država na ime nabavke opreme, uz roditeljski dodatak, za prinovu daje paušal od 7.500. Iz Centra za mame kažu da su troškovi roditeljstva veliki i da se odluka o novom članu porodice ne donosi na osnovu mera države. 

”To nisu stimulansi već podrška onima koji svakako žele da budu roditelji. Koliko god novca - dobro dođe, ali takve mere gledam kao političke poene, a ne značane podsticaje”, kaže Jovana Ružičić iz organizacije "Centar za mame" za Euronews Srbija.

Natalitet je u Srbiji za prva četiri meseca ove godine opao za 7,3 odsto u odnosu na prošlu godinu i izvesno je da će do kraja godine prvi put broj rođenih beba u Srbiji pasti ispod 60 hiljada, ocenjuju demografi. 

“Ne očekujemo značajan pad stope rađanja po jednoj ženi osim toga što broj žena koje učestvuju u rađanju usled negativne migracije i usled depopulacije uz tu istu stopu, rezultuje manjim brojem rođenja, dakle ništa se tu epohalno ne dešava”, kaže demograf, Petar Vasić.

Neepohalni podaci za demografe, ali signali za one koji o merama odlučuju i sprovode ih. Tako je i u regionu. Italija koja beleži rekordno niske brojke novorođenih, već godinama izdvaja iz budžeta za finansijske mere, ali one ni tamo nisu doživele uspeh. 

“Ovo se dešava iz različitih razloga. Jedan od njih je ekonomsko stanje - ekonomska nezavisnost, ekonomija rada, cene nekretnina. Italija je jedna od država sa najvećom učestalošću zajedničkog stanovanja mladih sa svojim roditeljima. Oko 40 odsto ljudi u ranim tridesetim žive sa roditeljima, a to su godine za zasnivanje porodice. Ima i kulturoloških razloga”, kaže za Euronews Srbija Agnes Vitali, profesorka demografije na italijanskom institutu

Podsticaji za rađanje stižu sa svih strana. Država se bori sa monopolom na tržištu bebi opreme i pruža finansijsku pomoć, ali od ove nedelje u borbu se uključila i struka. Ginekolozi i akušeri su doneli prvi obavezujući vodič još od 2005. godine za unapređenje prava trudnica, za koji smatraju da će poboljšati status porodilja bar za 50 odsto.

"Veliki problem nedostatak domaće proizvodnje"

Da visoke cene bebe opreme i hrane u Srbiji predstavljaju veliki problem za potrošače, potvrđuje Gorana Sredanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

"Svi smo svedoci da se radi o veoma visokim cenama i bebi opreme i hrane. I ne samo kada bismo uporedili naša prosečna primanja već i kada se uporedimo i sa najrazvijenim zemalja, radi se o vrlo visokim cenama", kaže Sredanović.

Prema njenim rečima, jedan od osnovnih razloga za visoke cene jeste nedostatak domaće proizvodnje.

"Većinu bebi proizvoda uvozimo i to utiče na visinu cene. U cenu su uračunati i carina i PDV i transport, sve to utiče na visoku cenu i pored toga nedostaje nam ta domaća proizvodnja", objašnjava Sredanović.

Ona navodi da je konkurencija među stranim proizvodima nedovoljna.

"Možemo razgovarati o par brendova i disktonta koji se bave prodajom bebi opreme. Konkurencije skoro da da i nema i možemo slobodno razgovarati o monopolu kada je ova tema u pitanju", upozorava predstavnica NOPS-a.

Prema njenim rečima, visoke marže, čak i preko 100 odsto, dodatno utiču na rast cena.

Kao moguće mere za rešavanje ovog problema, Sredanović ističe da je ranije postojao povraćaj PDV-a za bebi opremu i hranu, kao i subvencije i poreske olakšice za proizvođače.

"Sa te tačke gledišta zaštite potrošača jer pričamo o nekoj najranjivijoj grupi potrošača, nedopustivo je da nemamo nijednu od ovih mera", zaključuje ona.