Slučaj iz okoline Čačka uznemirio javnost: Ubijeno pet pasa u Rajcu, pronađeni patroni iz lovačkog oružja

Pet mrtvih pasa, patroni iz lovačkog oružja i dva tela bačena pored puta – to je prizor koji je zatečen u selu Rajac, u okolini Čačka. Iako krivični zakonik jasno predviđa zatvorsku kaznu za ubistvo i zlostavljanje životinja, u praksi je primena ovih odredbi i dalje na nivou statističke greške. Policija je ovog puta reagovala, ali slučajevi poput ovog ostaju samo vrh ledenog brega. 

Mina Vožanić iz Udruženja za zaštitu životinja bila je među prvima na licu mesta i u razgovoru za Euronews Srbija je navela da su oni dobili dojavu od meštana. 

“Poslali su nam slike na kojima se vide i patroni iz lovačke puške“, priča Vožanić.  

Međutim, kako objašnjava, do dolaska policije i volontera, tri tela su već bila uklonjena. 

“Zatekli smo samo dva tela bačena pored puta. To je deonica bez kuća, bez kamera. Apsolutno je nemoguće ući u trag počiniocu”, kaže ona. 

U ovom slučaju, policija je izašla na teren, a istragu su sproveli i forenzičar, veterinar i služba zoohigijene.  

“Ovaj put su zaista postupili po protokolu. Uzeli su izjave, izvršili uviđaj. Ali to ne menja činjenicu da je ovo samo jedan u nizu sličnih slučajeva“, ističe Vožanić. 

Za aktiviste i zaštitare, naglašava ona, ovakve scene nažalost nisu izuzetak.  

“Nama je ovo gotovo svakodnevna pojava. Mnogi slučajevi prođu neopaženo – bez dokaza, bez tela, bez prijave. Sve ostane na pričama, bez konkretne reakcije“, kaže. 

Sistem zaštite životinja u Srbiji, prema njenim rečima, puca po šavovima i naglašava da je jedan od problema manjak ljudstava koji se bavi ovim poslom. 

“Mi volonteri najviše možemo da podižemo svest i pomažemo ljudima da shvate svoja prava i zakone. Ali sa ovakvim brojem napuštenih pasa, kapaciteti su već odavno prepunjeni“, upozorava. 

"Samo u Čačku se svakodnevno pojavi deset novih pasa na ulici"

Prema njenoj proceni, samo u Čačku se svakodnevno pojavi deset novih pasa na ulici – što je čak 300 novih pasa mesečno.  

“To je potpuno neodrživ sistem. Psi se stalno pojavljuju, a ne znamo odakle”, dodaje. 

Kada je reč o krivičnom gonjenju, kazne su gotovo simbolične.  

“Postoje slučajevi, ali su jako retki. Uglavnom se završava na novčanim kaznama koje nikoga ne obeshrabruju da to ponovi. Najveći problem je nereagovanje institucija, a i kada reaguju – to je često kasno i bez posledica po počinioce”, kaže ona. 

Još jedan ozbiljan problem koji ugrožava pse lutalice jeste trovanje.  

“Prošle godine neko je bacio otrov ispred zgrade u Čačku. Stanari su reagovali, otrov je uklonjen, ali koliko ja znam – nikada nije procesuirano do kraja, iako se zna ko je“, navodi Vožanić. 

Uprkos postojanju zakona, Srbija još uvek nema efikasan mehanizam za zaštitu životinja. Slučaj iz sela Rajac osvetljava sistemsku nebrigu, slabu primenu zakona i hronični manjak institucionalne volje da se problem reši. Psi nastavljaju da nestaju sa ulica, često tiho i bez svedoka – dok njihovi dželati najčešće ostaju nekažnjeni. 

“Ako ne dođe do zaista ozbiljnih posledica za počinioce, ništa se neće promeniti. Do tada, sve što možemo je da beležimo, reagujemo i ne odustanemo“, rekla je Vožanić.