Na bazenima već dramatični slučajevi: Ko brine o kupačima kada sezona kupanja još nije zvanično otvorena

Leto još nije počelo, a sezona kupanja već beleži dramatične slučajeve. Dva dečaka iz Niša završila su u bolnici nakon što su umalo stradala na bazenima. Na Adi Ciganliji – gužve u vodi, iako sezona kupanja zvanično još nije otvorena.

Ko garantuje bezbednost kupača kada spasioci još nisu na dužnosti? To je bila tema emisije Hajde da razgovaramo u kojoj je govorio Dragan Kerkez iz Udruženja spasilaca na vodi.

Govoreći o dva slučaja iz Niša, Kerkez pojašnjava da se jedna intervencija bila na javnom bazenu i da je sezona u niškom Čairu otvorena, dok je druga intervencija bila u privatnom bazenu, privatnoj režiji.

"Dobro je da su oni sada dobro, a ono što nije dobro je da se mi svake godine trudimo, apelujemo pozivamo na opreznost a dešavaju se ovakve stvari koje se dešavaju. U slučajevima kada je kupalište javno, kada je kupalište definisano, oprez i prevencija treba da budu na maksimumu. Koje su tri stvari potrebne da biste bili maksimalno zaštićeni - prevencija, prevencija, prevencija. Mislim da sam bio jasan šta hoću da kažem. Spasilac koji radi na prevenciji, spasilac koji adekvatno radi na sprečavanju bilo kakve mogućnosti, da kasnije nema potrebe za bilo kakvom intervencijom", rekao je on.

Ističe da pripadnika redarske, spasilačke službe mora biti u dovoljnom broju, da moraju da budu edukovani i stručno osposobljeni za bavljenje ovim poslom.

"Spasilac mora da bude edukovan i sertifikovan, mora poznavati osnovne elemente pružanja prve pomoći jer je to nekad vrlo bitna stvar. Kvalitetna spasilačka služba završava veliki posao", rekao je on.

Kada je reč o situacijama u akvaparkovima i koliki problem zapravo mogu da budu tobogani, Kerkez ističe da oni zaista predstavljaju "glavobolju".

"Tobogani su sastavni deo svakog akvaparka. Mi možemo reći najbolje bi bilo kada ne bi bilo tobogana, ali to onda ne bi bio akvapark. Činjenica je da oni nama predstavljaju jednu ozbiljnu glavobolju iz 1001 razloga, počev od onog gore koji kvalifikuje da li dete ima odgovarajuću težinu, visinu, da li će ispoštovati proceduru i sve ono što mu je savetovano ili rečeno", rekao je on. 

Prema zakonskim odredbama, broj spasilaca je jasno definisan, a kriterijum je količina površine vode. Šta se dešava na kupalištima trebalo bi da kontroliše Ministarstvo sporta, pa onda sektor takozvani sportski inspektori.

"Moje lično mišljenje, ali i iskustvo kroz ranije godine da njih nema dovoljno. Treba ih biti jako puno da bi oni obišli sve ono što treba da obiđu. Takođe svaka lokalna samouprava bi trebalo da ima, ukoliko ima neki sportski objekat na teritoriji, da poseduje u opštinskoj organizaciji jednog sportskog inspektora. Koliko se to poštuje, da li se to poštuje, veliko je pitanje", rekao je.

Izvan sezone gotovo da smo sami odgovorni za bezbednost.

Kada je reč o Adi Ciganliji koja je već prepuna kupača, Kerkez kaže da javno preduzeće ima jedno uređeno kupalište koje u svojoj definiciji znači da ima redarsku službu, službu hitne pomoći i sve ostale elemente da bi to bilo javno kupalište, ali u ovom momentu to nije još stupilo na snagu.

"U ovom momentu Ada Ciganlija nije bezbedno mesto za kupanje. Ono jeste za šetnju, za udisanje vazduha, za eventualno brčkanje neko. A ono što ja vidim to je da je jedna slika kao da ne znamo koji je datum mislili bi da je špic sezone. Ono što nije dobro to je mnogo male dece često bez nadzora", rekao je on.

Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.