"Deci danas nedostaje empatije": Stručnjaci upozoravaju da slučaj iz OŠ "Jovan Sterija Popović" ne treba olako shvatiti
Komentari12/06/2025
-17:14
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je policija obavila razgovor sa učenikom sedmog razreda osnovne škole "Jovan Sterija Popović" u prisustvu njegove majke, nakon što su dve devojčice prijavile da im je on rekao da ima pištolj i da planira da povredi neke nastavnike. U stanu u kojem dečak živi nije pronađeno vatreno oružje, a informacije o postojanju spiska učenika, koje su se pojavile u pojedinim medijima, nisu tačne.
Euronews Srbija kontaktirao je i direktora škole, koji nam je dostavio pisani odgovor.
Direktor navodi da je škola desetog juna dobila saznanje da je učenik sedmog razreda izjavio kako bi mu bilo "zanimljivo da se ponovi Ribnikar“ i da ima spisak učenika spreman za petak, koji je bio poslednji dan škole i nastave pre letnjeg raspusta.
Odmah po prijavi, kako navodi direktor, preduzeti su sledeći koraci: obaveštena je majka učenika, dečak je poslat kući u pratnji deke, a održan je sastanak tima za prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Tada je kvalifikovano delo i predložena suspenzija, kojom bi učenik bio uklonjen sa nastave i svih drugih obrazovno-vaspitnih aktivnosti.
U ceo slučaj uključeni su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Više javno tužilaštvo i Centar za socijalni rad. Takođe, svi roditelji su zvanično obavešteni o ovom incidentu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Što se tiče spiska, direktor potvrđuje da je postojala informacija da je učenik navodno pripremio takav spisak, ali policija je kasnije utvrdila da spisak ne postoji.
Direktor je za pojedine medije rekao i da je dečak od ranije poznat po problematičnom ponašanju. Ceo slučaj su prijavile dve učenice koje su navele da im je dečak, prilikom dolaska u školu, rekao da poseduje oružje i da će povrediti neke nastavnike.
Povezane vesti
Dva dana nakon incidenta, reporterka Euronews Srbija javlja da je ispred škole mirno, a na ulazu u ustanovu je prisutno obezbeđenje.
Ćorda: Direktor trebao direktno da izađe u javnost
U svetlu slučaja iz Novog Beograda, tema vršnjačkog nasilja i agresije među maloletnicima ponovo je aktuelna.
A o pitanju odgovornosti škole, roditelja, društva, ali i medija u izveštavanju o ovakvim događajima, za Euronews Srbija govorili su Stefan Ćorda, advokat, i Ana Kojić, psihoterapeutkinja.
Na pitanje novinarke o aktuelnoj proceduri kada se pojave ovakvi slučajevi, Stefan Ćorda ukazuje da je škola prva koja treba da reaguje.
"Direktor škole, pedagog, psiholog - formirani su timovi za prevenciju, ali to je suštinski prevencija nakon što se nešto desi. Prevencija prava bi bila da se mnogo ranije detektuju ovakvi slučajevi i da se sagleda sa čim se svaki učenik suočava – u školi, u porodici", ukazuje Ćorda.
Euronews
Advokat dodaje da agresija kod dece postaje sve veći problem ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi, ističući zabrinjavajući primer dečaka od 13 godina sa Novog Beograda koji je izrazio porive da "poubija nastavnike i prijatelje".
"Mislim da je direktor lično trebalo da izađe i uveri javnost i roditelje da škola drži konce u rukama, a ne da šalje samo pisana saopštenja. Škola je u zakonu primarni sistem zaštite i mora da reaguje preko razredne nastave, pedagoga, psihologa, roditelja i centra za socijalni rad", ističe naš sagovornik.
Povezane vesti
Ćorda upozorava da problem nije rešen ukoliko se detetu dozvoli da jednostavno "odšeta kući", jer pretnja ne treba biti shvaćena olako. Posebno podseća na slučaj Ribnikar i posledice koje su usledile.
"Mi smo iz tog slučaja ništa naučili. Tamo su zakazale sve službe i roditelji. Sada se ponovo suočavamo sa istim problemima, a deca su pod pritiskom, na kraju školske godine, i može se desiti tragedija", upozorava on.
Kojić: Ključ je u empatiji
Ana Kojić naglašava da je najveći problem to što se društvo bavi posledicama, a ne prevencijom.
Povezane vesti
"Mi uvek paničimo tek kada se nešto tragično desi. Prevencija nije samo posao škole, već čitavog društva. Ključ je u empatiji – deca moraju da nauče šta znači kako se drugi osećaju", kaže ona.
Kojić ističe da današnja deca odrastaju u online svetu gde je nasilje često normalizovano, a odnosi s drugima se brišu jednim klikom.
"Deca nemaju kapacitet za bliske odnose, ne znaju kako da budu ranjiva ili da se izbore sa emocijama kao što su povređenost i bes", navodi psihoterapeutkinja.
Euronews
Na pitanje o tome zašto deca danas često nemaju razvijenu socijalnu inteligenciju, Kojić odgovara da razlog leži u tome što sa njima niko nije radio.
"Roditelji i škola nisu dovoljno edukovani da razumeju savremene izazove. Deca se suočavaju sa mnogo nasilja na internetu, a društvene mreže im daju lažnu sliku o stvarnosti", dodaje ona.
Ćorda izražava nezadovoljstvo što se posle slučaja Ribnikar nisu dogodile ozbiljnije promene.
"U poslednje tri nedelje imali smo dva brutalna slučaja vršnjačkog nasilja iz iste škole u okolini Beograda. Ništa suštinski nije urađeno. Potrebni su timovi stručnjaka različitih profila da zajedno rade na problemu. Pravo dolazi tek na kraju kao poslednja mera", ukazuje on.
On upozorava da je problem nedostatka empatije i dalje duboko ukorenjen.
"Deca u igricama dobijaju poene za ubijanje, a u realnom životu to može imati strašne posledice. Naša generacija se igrala na drugačiji način, s više društvene interakcije i fizičke aktivnosti", kaže Ćorda.
"Stručna javnost mora biti uključena"
Ćorda zaključuje da je potrebna dugoročna posvećenost i "budna pažnja" svih aktera u društvu. Na pitanje o nedavno donetim presudama roditeljima iz slučaja Ribnikar, advokat kaže da je presuda donesena "blagovremeno i očekivano".
"Roditelji su osuđeni za teško krivično delo zanemarivanja i zlostavljanja deteta. Važno je da ova presuda posluži kao upozorenje i drugim roditeljima da ni deca iz uglednih sredina nisu pošteđena", naglašava Ćorda.
On ističe da je javnost bila isključena iz suđenja iz opravdanih razloga.
Euronews
"Bio sam kritičan prema toj odluci, ali sam video koliko su snimci bili uznemirujući. Mediji u Srbiji često senzacionalizuju informacije, pa sam smatrao da bi javnost mogla biti štetno pogođena", dodaje on.
Ipak, Ćorda smatra da stručna javnost mora imati pristup informacijama da bi se iz njih izvukle pouke.
"Sada roditelji strahuju da šalju decu u školu. To je stanje u kojem smo - tražimo načine da se zaštitimo unutar porodice. Mediji imaju odgovornost da informišu bez izazivanja panike", zaključuje on.
Ceo razgovor sa Ćordom i Kojić pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)