Srbija na udaru četvrtog toplotnog talasa ovog leta: Višestruko prekoračeni nekadašnji celogodišnji proseci

Područjem Balkana, tačnije istočnog Mediterana, hara žestoki, produženi toplotni talas sa temperaturama koje su mestimično 8-10 °C više nego u periodu od 1991. do 2020. godine.

Među najtoplijim oblastima našla su se i neka od omiljenih letovališta stanovnika Srbije, Grčka i zapad Turske.

U tim podnebljima se – kao i u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i južnoj Italiji – u periodu od 21. do 26. jula prognozirano da bi maksimalne temperature mogle da dostignu, ili čak premaše, 42-44 °C. To bi moglo da dovede do izjednačavanja, pa i obaranja temperaturnih rekorda iz prošlih godina, naveo je grčki sajt Climate Book.

Grčko ministarstvo kulture je u utorak i sredu ove nedelje tokom najtoplijih delova dana, tačnije od podne do 5 časova posle podne, naložilo zatvaranje Akropolja. U pitanju je jedna od najpopularnijih svetskih turističkih atrakcija koja dnevno privuče i do 23 hiljade posetilaca.

Tanjug/AP/Martin Meissner

Ovo je drugi put da se Akropolj privremeno zatvara u poslednje dve nedelje zbog žestoke toplote koja bi mogla da ugrozi bezbednost zaposlenih i turista.

Ovaj nalet vrućina objašnjava se intenzivnim transportom toplih vazdušnih masa sa severa Afrike ka istočnom Mediteranu, dok se hladnije vazdušne mase pomeraju ka zapadu Evrope.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Kao što smo mogli da osetimo proteklih dana, aktuelni toplotni talas zahvatio je i našu zemlju: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu je i preko 6 °C toplije u odnosu na normalu.

Najteže je pogođen jugoistok Srbije gde Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) u petak, 25. jula, lokalno prognozira i do 42 °C zbog pojačanog jugozapadnog vetra.

Ali nedaće ovog dela zemlje ne staju na visokim temperaturama…

Usled združenog efekta toplotnog talasa i dugotrajne suše koja traje još od maja, RHMZ je inicirao dostavljanje SMS upozorenja stanovnicima Pčinjskog, Jablaničkog, Pirotskog, Topličkog, Nišavskog i Zaječarskog okruga, napisao je na svom Linkedin profilu meteorolog Slobodan Sovilj.

Ovo je već četvrti toplotni talas u Srbiji od početka meteorološkog leta (jun-avgust). 

Poređenja radi, u periodu od 1961. do 1990. godine, beležili smo prosečno manje od jednog toplotnog talasa – godišnje. Ove godine, za manje od dva letnja meseca doživeli smo ih četiri, dok je RHMZ prethodno registrovao još tri toplotna talasa u januaru, a u martu jedan.

Tanjug/AP/Christophe Ena

Drugim rečima, već u prvih sedam meseci 2025. godine višestruko smo prekoračili nekadašnje celogodišnje proseke – i to ne samo one iz druge polovine prošlog veka, već i one skorašnje.

Naime, u poslednjoj deceniji (2011-2020), broj toplotnih talasa iznosio je četiri u toku jedne godine.

Povećan broj i tropskih dana

Sudeći prema zvaničnim prognozama, leto 2025. neće obeležiti samo povećan broj toplotnih talasa već i tropskih dana sa temperaturama preko 30 °C: njih bi u ravničarskim predelima moglo da bude i do 65, dvostruko više nego nekada.

Ali sve ovo nisu samo puke brojke, već uslovi koji umnogome otežavaju našu svakodnevicu – ugrožavajući vodosnabdevanje, poljoprivrednu proizvodnju, energetiku, pojačavajući rizik od požara na otvorenom, narušavajući zdravlje ljudi i životne sredine.

Tanjug/AP/Ty ONeil

Naša zemlja nalazi se na širem području Mediterana koje se zagreva brže od globalnog proseka. Najveći porast temperature opaža se upravo tokom leta: devet od deset najtoplijih leta kod nas desila su se nakon 2000. godine, a najtoplije među najtoplijim bilo je prošlo leto.

Premda nam krajem ove nedelje sledi pad temperature, nikako ne smemo da zaboravimo ekstremne vrućine i njihove posledice po društvo, privredu i prirodu: one uostalom prete da postanu nova normalnost u Srbiji u slučaju da ambiciozna energetska tranzicija izostane.

A baš kao što nam i aktuelni toplotni talas govori: u ovom problemu nismo usamljeni.