Kulminacija četvrtog toplotnog talasa u Srbiji: Kruševac i Banatski Karlovac doživeli su najtoplije dane u istoriji
Komentari
28/07/2025
-21:15
Prošlonedeljni žestoki toplotni talas u Srbiji kulminirao je u subotu, 26. jula. Na polovini od ukupno 28 glavnih meteoroloških stanica – od Smederevske Palanke preko Negotina do Vranja – tog dana temperature su premašile četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
U ovom naletu vrućina oboreni su rekordi širom Srbije, ali verovatno je najupečatljivije kada "padne" tzv. apsolutni maksimum. A to se desilo na dva mesta, od kojih je jedno u centralnim delovima zemlje, a drugo u Vojvodini, tačnije u južnom Banatu.
Uz izmerenih 44 stepena, stanovnici Kruševca su 26. jula doživeli najtopliji dan u lokalnoj istoriji merenja. Pored toga, ovaj grad bio je u subotu ujedno i najtoplije mesto u zemlji – uz Leskovac, Niš i Ćupriju gde se merilo od 43,6 do 43,8 stepeni.
Poređenja radi, najviša temperatura koju je RHMZ do sada evidentirao kod nas je tek nešto viša – 44,9 stepeni. Zabeležena je 24. jula 2007. u Smederevskoj Palanci.
Lokalni istorijski rekord oboren je i u Banatskom Karlovcu sa temperaturom od 42 stepena.
Zabeležene temperature su i preko 14 stepeni iznad julske normale. Naime, srednje maksimalne temperature za jul, za period od 1991. do 2020. godine, u Kruševcu i Banatskom Karlovcu iznose 29,5 i 29,1 stepeni, prenosi portal Klima 101.
Premda Beograd i Niš pamte toplije dane, ne pamte topliji 26. jul. Naime, kako pokazuju merenja sa sajta Weather and Climate, ove godine i u Beogradu i u Nišu srušen je datumski rekord uz temperaturu od 38,6 i 43,7 stepeni.
Povezane vesti
Međutim, vreme tokom vikenda nije samo bilo ekstremno toplo, već i promenljivo. Nestabilnost vremena dobro oslikava primer Velikog Gradišta gde je živa u termometru u subotu otišla do 41,5 stepeni, a izmerena količina kiše bila je 19 mm. To je više od četvrtine prosečne količine padavina za ceo jul (68 mm).
Iako su temperature u međuvremenu pale, za Srbijom je četvrti toplotni talas ovog meteorološkog leta (jun-avgust). A toplotni talasi beležili su se i u onom hladnijem delu godine: tri u januaru, od kojih se jedan nastavio i početkom februara, kao i jedan u martu.
Tako smo već za sedam meseci ove godine ne samo višestruko premašili nekadašnji prosek (1961-1990) od 0,7 toplotnih talasa godišnje, već i skorašnje normale (2011-2020) od četiri toplotna talasa godišnje.
Toplotni talas definiše se kao niz od najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim maksimalnim dnevnim temperaturama u odnosu na prosek.
Nakon najtoplijeg i najsušnijeg juna kod nas, visoke temperature i suša nastavile su se i tokom jula – posebno na jugoistoku zemlje. Na tom podneblju, kako pokazuje novo istraživanje, letnji uslovi već nalikuju mediteranskom klimatu karakterističnom za Španiju i Grčku, a dalje klimatske promene izmeniće jugoistočnu Srbiju još više, dodatno produbljavajući probleme u poljoprivredi i vodosnabdevanju.
Usled intenzivnog transporta toplih vazdušnih masa sa severa Afrike ka istočnom Mediteranu, prošle nedelje nadprosečno toplo bilo je i u ostatku regiona.
Dostigavši 41,8 stepeni, Podgorica se u subotu, 26. jula, izjednačila sa prethodnim julskim rekordom iz 2007. godine. Dok tokom vikenda, između podneva i pet časova posle podne, nije bio moguć ulazak u Akropolj zbog zabrinutosti za zdravlje zaposlenih i posetilaca za vreme vrhunca toplotnog talasa. A Štip je, po svemu sudeći, doživeo najtopliju noć ikada zabeleženu u Severnoj Makedoniji sa 27,6 stepeni.
Povezane vesti
Štaviše, meteorolog Maksimilijano Herera je 26. jul opisao kao apsolutno nezabeležen, i to u globalnoj istoriji, sa desetinama hiljada rekorda oborenih u preko 160 zemalja.
Ali obaranje rekorda u doba obeleženom klimatskim promenama postaje svakodnevna pojava – a ono što danas smatramo rekordnim preti da na toplijoj planeti postane normala, a rekordi bi mogli da postanu još "rekordniji" i opasniji.
Komentari (0)