Muzika Tejlor Svift na starom-novom nosaču zvuka: Slušaju li mlađe generacije ploče
Komentari
14/08/2025
-07:44
Globalna proizvodnja gramofonskih ploča iznosi oko 180 miliona LP ploča, a prema dostupnim podacima, u SAD je 2022. prodato oko 41 miliona vinil ploča, što je bio prvi put od 1987. da vinil nadmašuje prodaju CD-a. Dok su nekada gramofoni i gramofonske ploče bili u mnogim domovima, danas ih čuvaju zaljubljenici u muziku. Međutim, ima i tinejdžera u Srbiji koji ih i danas slušaju. Među njima je i 16-godišnja Petra koju je u svet vinila uveo njen otac, 52-godišnji Jovan.
Jovan je za Euronews Srbija rekao da se tržište ploča u Srbiji dramatično izmenilo od vremena kada je postojala SFRJ, odnosno kada je kao 15-godišnjak počeo da kupuje ploče.
"To je bilo 1987. godine. Od 1994. do 1995. više njih u Srbiji nije niko pravio, ni u zemljama bivše Jugoslavije. Povratak vinila je bio poslednjih 10-15 godina, ali te ploče više ne prave velike muzičke kompanije, prave ih male kuće i onda su skuplje, i to mnogo skuplje nego što su ikada bile", rekao je on.
Jovan je ispričao da je poslednju kupio pre dve godine u prodavnici u Beogradu.
"To je bio dupli album, nešto što bi nekada bio jednostruki album, sad je dvostruki album, više se zaradi. Mislim da sam platio oko 6.000 ili 7.000 dinara", rekao je on.
Njegov omiljeni album od grupe Cure "Disintegration".
"To je bila generacijska ploča i ona je ovde izašla kao jednostruki album, ali je bila specifična. Vrlo retko je na vinil moglo da se ugura više od 45-50 minuta, a ovaj album je imao skoro 60 minuta. Sada se objavljuje kao dvostruki album. Možda je zvuk bolji, ali cena je paprenija, pa sad ti kupi", rekao je Jovan.
Povezane vesti
"Petra i Tejlor Svift - to je fora"
Poslednji put Jovan je ploču kupio pre dve godine i to je bio poklon za njegovu ćerku.
"To je nova ploča, album je iz 2014. godine i kupio sam ga za ćerku koja je uz mene počela da sluša ploče. Ona je želela da joj kupim ploču, ali iz njenog perioda, ne iz vremena kada sam ja odrastao. To je fora - da ona ima nešto svoje", rekao je Jovan.
On kaže da je Petra izabrala album "1989" Tejlor Svift na kojem su njena dva najveća hita.
"Objavljen je kao dvostruki album. Po svojim minutažama možda i ne bi morao da bude. To je jedan od fenomena, da recimo ploče koje su nekada bile jednostruke, sada se objavljaju kao dvostruke. Ljudi koji prave vinile tako više zarade. Možda je kvalitetnije urezivanje, ali je sve skuplje, jer ti umesto jedne plastike kupuješ dve plastike", rekao je on.
Oni koji kupuju polovne ploče, kaže Jovan, na pijacama mogu da ih nađu dosta jeftine, za 1.000 dinara.
"Ali neka ne računaju da će, recimo, albume domaćih izvođača da nađu jeftine. To je veoma skupo. Ljudi traže domaću muziku, na našem jeziku, bilo da je iz Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije. Neka se spreme da izdvoje ozbiljnije pare od onoga što izdvajaju za ploče ovih klasičnih stranih izvođača", ispričao je Jovan.
Euronews Srbija
Tu su i reizdanja, a Jovan objašnjava da je reč o pločama koje su možda ovde licencno objavljene.
Povezane vesti
"Kad se pojavi strano izdanje, njihova redovna cena, će biti 3.000, 4.000 ili 5.000. Recimo, stara licencna izdanja negde možete i dalje da nađete za 1.000 ili 1.500 dinara, baš kad se prodaju kao polovne. To i dalje može da se nađe", rekao je on .
Mali ritual ili pomodarstvo?
Jovan kaže da su njegove omiljene prodavnice ploča bile u Beograđanki, u suterinu u delu koji izlazi na Masarikovu ulicu.
"Ili odem u podzemni prolaz, tamo iza Terazija je bila jedna prodavnica. Uđem tamo i ne izlazim, i samo se moji roditelji čupaju za kosu, daju mi džeparac, uzmem nekoliko ploča ili idem na berzu ploča. Sada kada nema više takvih prodavnica, može da se ode u knjižaru gde su rafovi sa po jednim, eventualno ponegde dva primerka iste ploče", rekao je Jovan i dodao da ga raduje što danas mogu da se nađu reizdanja albuma koje je nekada slušao.
U Beogradu i dalje postoje prodavnice gde može da se kupi gramofon, a igle mogu da se naruče preko interneta.
"Nije problem ni toliko da se nađe igla, postoje i neke specijalizovane prodavnice. Problem je što više nema velike serijske proizvodnje ploča i velike konzumacije ploča. To je, naravno, odnos ponude i tražnje, to pumpa cene. Većina ljudi i dalje ne sluša ploče. To što ja to volim, što je to moj neki ritual i neki kontakt sa muzikom kojem sam se vratio je jedna priča, ali ekonomska stvarnost je druga", rekao je Jovan.
Jovan navodi da se tako tržište smanjilo.
"Ljudi sad idu na streaminge, neki idu na MP3, a kolekcionari na CD-ove i ploče. Možda su ploče malo i pomodarstvo, ali ja ih i dalje volim, jer je to nešto što se zove ritual. Recimo, gledam po svojoj ćerki, njena generacija gleda streaming, nema kontakt sa tom muzikom. Ploča treba da se okrene, treba sesti, pa gledaš omot, gledaš reči i fotografije. Moraš da okreneš ploču i ne možeš baš tako precizno da vratiš pesmu i pomeriši iglu na ploči. Nema ono sad da vratim 10 sekundi, u to nas je uveo CD plejer, a ploča to ne može. Ploča te tera da budeš pažljiv i da pažljivo slušaš muziku. Zato ja i dalje volim ploče", rekao je Jovan.
I njegovi prijatelji vole ploče, a neki ih i prodaju.
"Ploče sluša i Petrino društvo, verovatno su pod uticajem roditelja. Sada može da se nađe gramofon za neke ne baš mnogo velike pare, i za manje od 10.000 dinara. Petrin prvi gramofon je zavijao. Igla nije najbolja, ona pravi kratere posle nekog vremena. Za neke ozbiljnije gramofone, potrebno je više para. Nekada su ploče bile jeftinije. Sad ti kupiš gramofon, pa ploče, boga mi je to malo žurka", rekao je Jovan.
Petra je iz porodice umetnika koji su ljubitelji određene vrste muzike koja se slušala na gramofonu.
"Moja ćerka je dobila gramfon na poklon i onda su moje stare ploče opet počele nečemu da služe. Nastavili smo da ih kupujemo, ali kažem, to je skup sport", rekao je Jovan.
Komentari (0)