Patrijarh Porfirije pozvao na mir: "Potrebno je smirenje i pokajanje svakom od nas"

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 15. avgusta 2025. godine, na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, svetom Liturgijom u manastiru posvećenom tom velikom Božjem ugodniku u Slancima kod Beograda, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.

 
Na svetoj Liturgiji, tokom koje je Svetejši Patrijarh rukopoložio slanačkog sabrata jerođakona Andreja u čin jeromonaha, sasluživali su: Preosvećeni Episkop moravički g. Tihon; jeromonah Stefan, nastojatelj manastira; jeromonah Irinej; jereji Gavrilo Rajić i Stefan Vasiljević; protođakon Radomir Vrućinić; i đakon Boris Ružičić.

spc.rs

 
U besedi na kraju toržestvenog bogosluženja, Patrijarh Porfirije je čestitao praznik nastojatelju jeromonahu Stefanu i bratstvu manastira Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, kako je rekao, velikog svetitelja Božjeg, svetitelja čijim molitvama i mi živimo i dišemo, čije molitve nas zakriljuju, čiji je primer jedamput za svagda postao primer svakom onom koji hoće da uzme krst svoj i ide za Hristom.
 
"Mi znamo da smo Hristovi, znamo da smo pravoslavni hrišćani, da hoćemo da idemo putem Gospodnjim, ali u isto vreme u svom svakodnevnom životu padamo, grešimo, imamo bezbroj promašaja. Otuda nam je potrebna podrška, podrška svetitelja Božjih, ali nam je potrebna i zajednička molitva, saborna molitva, jer samo tamo gde su dvoje i troje u ime Hristovo sabrani - tu je i On. Tu je Duh Sveti, tu je blagodat Njegova. Potrebno je da udružujemo i sabiramo svoje molitve između sebe, ali iznad svega i pre svega sa svetiteljima Božjim, baš onakvim kakav je bio Sveti Stefan Prvomučenik, koji je zaista primer za ugled, primer koji je jedamput za svagda zacrtan i određen za svakog hrišćanina, primer kojim su išli svi naši preci, najpre svetitelji Božji, veliki svetitelji iz našeg roda na čelu sa Svetim Savom, sa onim svetiteljem koji je znao da ako ima sve, a Hrista nema, da je prazan, ubog i siromašan. Ali ako ima Hrista, a ništa nema, onda je najbogatiji, onda je ispunjen blagodaću Duha Svetog, onda sada i ovde postaje učesnik i građanin Carstva koje nas čeka u punoći u budućem veku", poručio je Patrijarh Porfirije i posebno naglasio podvig prvomučenika Stefana koji se nije odrekao Hrista i koji je dobro razumeo zapovest Hristovu o ljubavi, nadumnu i teško smestivu u bilo koju vrstu logike od ovog sveta:
 
"Zapovest o ljubavi nam kaže da volimo bližnjeg kao samog sebe, da bez ostatka darujemo sebe drugom, da učinimo drugog, tj. bližnjeg čašću većim od sebe, ali ide i dalje od toga, pa nas poziva na ljubav i prema neprijateljima, time potvrđujući da ako si Hristov tebi je svako brat i ti nemaš neprijatelja. Zato Sveti Stefan, one koji ga muče i kamenuju ne vidi kao svoje neprijatelje i sa lakoćom i mirom u duši obraća se Gospodu rečima: Nemoj im to, Gospode, uračunati u greh. Baš kao što je naš narod od Svetog Save do naših dana činio onda kada je potpuno bivao posvećen Bogu, a izrekao kroz usta Svetog Vukašina iz Klepaca na najstrašnijem stratištu našeg naroda, u Jasenovcu, iz kojeg se kao oganj i  plamenovi neugasivi uspinju molitve svetih mučenika za sve nas, za rod pravoslavni i srpski, pre svega za to da jedno budemo među sobom, da nema među nama omraze, da nema mržnje, da nema ostrašćenosti, da ako imamo nesuglasice i ako imamo nesporazume među sobom, slušajući reč Hristovu, reč Svetog Save i svih svetih iz roda srpskog, budemo sposobni u najmanju ruku da se saberemo i da razgovaramo, da vidimo šta je najbolje za nas, ali duhom pokajanja, duhom smirenja i ljubavi, duhom Svetog Stefana, duhom Svetog Jovana Krstitelja, čuvši večnu reč samog Gospoda našeg Isusa Hrista: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko."

spc.rs

 

"Ako nismo spremni da se smirimo, ako nismo spremni da čujemo jedni druge, da slušamo jedni druge, da razgovaramo i da onda u smirenju i u odluci da činimo čašću većima jedni druge, da donosimo odluke koje su ugodne Bogu najpre, a onda samim tim i za nas najbolje, onda ne možemo reći da smo razumeli ni Alfa, ni slovo A iz azbuke spasenja. Potrebno je smirenje i pokajanje svakom od nas, da stanem pred Gospoda i da sa Njim razgovaram, da uporno molim da spusti svoju ruku, svoj blagoslov i svoju blagodat, da unese mir među nama, da svako razume za sebe da nije apsolutan i da nije bezgrešan, da svako razume bez obzira na kom mestu stoji, visoko ili nisko, da mu je potrebno da neprestano izgovara: Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj me grešnog. Samo tada rešenje će doći ne našom ostrašćenom, besnom, osvetoljubivom, grešnom, gordeljivom i samoljubivom odlukom i voljom, nego blagodaću Božjom i ljubavlju Njegovom, a Njegova ljubav hoće da se svi ljudi spasu. Hoće da volimo jedni druge", podsetio je Patrijarh Porfirije mnogobrojne bogočežnjive duše sabrane u svetinji koja vekovima deli burnu istoriju svog naroda.
 
U narodom predanju postoje dve verzije nastanka manastira u Slancima. Po prvoj, osnovao ga je Sveti Sava početkom 13. veka, a druga govori da je ktitor Slanaca bio kralj Dragutin krajem 13. veka. U turskim dokumentima iz 1560. godine se navodi da je manastir bio posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice. Za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića tokom prve polovine petnaestog veka, kada je Beograd postao prestonica, manastir je doživeo veliki procvat, kao i u vreme despota Đurađa Brankovića, kada je - iz poštovanja prema obnovitelju i u čast krsne slave Brankovića - manastir do tada posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice počeo da praznuje Svetog arhiđakona Stefana. Despot Đurađ je, po predanju, tada darivao manastiru česticu moštiju Svetog Stefana. Od tada se Slanci u narodu nazivaju Veliki manastir.