Sagovornice Euronews Srbija o početku nove školske godine: Škola mora biti mesto učenja, a ne društvenih podela

Protekla školska godina bila je poprilično haotična za sve učenike u Srbiji - od onih u osnovnom obrazovanju do onih koji pohađaju fakultete. Obeležili su je štrajkovi, blokade i skraćeni časovi. Naime, novi prvi septembar, tradicionalni početak nove školske godine, zbog toga se dočekao sa opravdanim pitanjem: Hoće li svi učenici da ga provedu u svojim školskim klupama?

Kako zasad stvari stoje, ova školska godina počinje bez zvaničnog štrajka, ali ne i bez određene doze pobune. Iako su se na društvenim mrežama ovih dana pojavile pojedine najave bojkota nastave, načelnik Školske uprave za grad Beograd Dragan Filipović rekao je ranije za Euronews Srbija da oni zvanično nemaju informaciju o tome da li će u nekim školama biti bojkot nastave.

Takođe, direktor OŠ Lazar Savatić u Zemunu Goran Petrović potvrdio je takođe za Euronews Srbija da se početak ove školske godine od jutros realizuje po planu. Odnosno, da su svi učenici u svojim školskim klupama, kao i da je organizovan svečan prijem prvaka.

Međutim, sa druge strane, prvi dan školske godine u Petoj beogradskoj gimnaziji izgledao je drugačije od uobičajenog. Naime, obeležio ga je protest podrške učenicima i nastavnicima. Oni su osudili, kako su jutros naveli, nepravedne mere v.d. direktorke škole Danke Nešović i zatražili poštovanje prava nastavnog osoblja i učenika.

Takođe, nastava nije počela ni u osnovnoj školi Pavle Savić u Beogradu, pošto je nastavnički kolektiv počeo protest zbog razrešenja direktora ove škole.

Sagovornice Euronews Srbija kažu da je aktuelna situacija poprilično teška da se razume, ali i da se objasni deci kojima je i sam početak školske godine već dovoljno stresan i uzbudljiv.

Koliko deca mogu da shvate aktuelnu situaciju?

Prosvetni radnik Ramona Ručnov u razgovoru za Euronews Srbija kaže da smatra da škola ne bi trebalo da bude mesto gde se obustava nastave posmatra kao nešto dobro ili loše, već kao prilika da se iz situacije izvuče pouka.

Prema njenim rečima i resorno ministarstvo i prosvetni radnici treba da prepoznaju sopstvenu odgovornost i da rade na unapređenju sistema.

"Roditelji priželjkuju početak školske godine u normalnom ambijentu. Da se krene u školu kao onda kada su i oni išli. Deca su jedva dočekala prvi septembar, oni su željni druženja. Škola nije samo poprište znanja, već i vaspitanja, socijalizacije. Ako nam deca ne idu u školu, gde su? Na ulici? Ja se pribojavam takve činjenice", rekla je ona.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Takođe, psihološkinja Tatjana Glumac ocenjuje da je aktuelna situacija veoma složena za razumevanje kod dece, naročito kada dolazi do podela na one koji podržavaju obustavu nastave i one koji su protiv nje.

Glumac je istakla i da je uloga nastavnika i roditelja da decu nauče da je normalno postojanje različitih mišljenja i da se u demokratskom društvu to mora poštovati.

"Verujem da su deca model porodice. Model svojih roditelja. Oni zastupaju ono što se u kući zastupa. To je normalno jer su oni deo sistema. Ja sam mama jednog tinejdžera. To je njima sada avantura hoće li ići u školu ili ne i uglavnom o tome i pričaju", kaže.

"Škola je slika jednog društva"

Ručnov kaže da je škola slika jednog društva, i zbog toga je, dodaje, važno šta se dešava sa njom.

"I roditelji i nastavnici treba da se pripremaju na poseban način. Da se roditelji pripremaju za početak polaska u školu njihove dece, da se uvede praksa u ministarstvu kao što je škola roditeljstva. Kako bi izbegli nuspojave u društvu kao što je, na primer, vršnjačko nasilje. Time treba da se bavimo. Naravno, i sama škola treba da poradi na tome", dodaje.

Upitana kako deca percipiraju podele u društvu i trenutnu situaciju, Glumac kaže da nije moguće sve gledati crno ili belo, i da oni sve doživljavaju kroz svoje roditelje, ali i da imaju svoje potrebe.

profimedia

"Verujem da naša očekivanja roditelja šta je škola za nas, treba da bude i za njih. Oni žele da se druže, da budu sa drugarima. Znam i da roditeljima nije lako. Oni rade, deca su često i dugo sama. To je jedan kompleksan problem koji se presipa i na druge oblasti. Bile su situacije i bilo je izazovno i u vreme korone", dodaje.

Kaže da škola nije mesto samo gde uče, već i gde se formiraju u jedne odrasle osobe.

"Treba da uče da postoje različita mišljenja i da ne gledamo svi isto na sve", dodaje.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.