Zamrzavanje godine i razlozi za ovakvu odluku: Kako promene statuta utiču na studente Beogradskog univerziteta?
Komentari02/09/2025
-20:36
U poslednje dve nedelje na fakultete Beogradskog univerziteta stižu pitanja i zahtevi u vezi sa "mirovanjem" statusa studenata koji na neki način žele da nastave blokadu. Iako je ustanovljeno da će akademska godina nakon ispitnih rokova početi 1. novembra, neizvesno je koliki broj akademaca će zaista nastaviti studije, s obzirom na to da se neki opredeljuju za "zamrzavanje godine".
Do sada se status mirovanja mogao da ostvari zbog trudnoće, porodiljskog, bolesti, zaposlenja, nemogućnosti da plate školarinu ili služenja vojnog roka.
Međutim, Savet Univerziteta u Beogradu usvojio je izmene Statuta Univerziteta kojim se proširuje pravo korišćenja statusa mirovanja. Stoga se dolazi do pitanja šta znači promena Statuta Beogradskog univerziteta i kako će se odraziti na studente koji žive u domovima ili primaju stipendije.
"Ono što je novitet izmenom statuta Univerziteta, sada je omogućeno studentima da "iz drugih nepredvidjenih okolnosti" mogu da zamrznu godinu. I stav uprava fakulteta je da se studentima što je više moguće izadje u susret. Na nivou univerziteta treba da se nastupi jedinstveno, da se ustanovi koji je valjani pravni osnov", rekao je Miloš Arsenović, prodekan za za nastavu Prirodno-matematičkog fakulteta.
Tanjug/Miloš Milivojević
I posle skoro 10 meseci od nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, u 11:52 ispred Prirodno-matematičkog fakulteta uredno se održava 16 minuta ćutnje u čast poginulih u padu nadstrešnice.
Na skupu je i dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić, koji kaže za Euronews da broj prijava za zamrzavanje godine nije viši u odnosu na raniji period.
"Hemijski fakultet je obavio razgovore sa svim studentima koji traže status mirovanja, ono što je dobra stvar jeste da niko od njih nije korisnik kredita, stipendije ili studentskog doma, pa će Hemijski fakultet napraviti rešenje za tih 10-ak studenata koji su podneli zahtev po tom osnovu", rekao je Roglić.
Povezane vesti
Prema tumačenju Rektorata, podnosilac zahteva za mirovanje treba da navede činjenice na kojima zasniva svoj zahtev. Šta će se u konkretnom slučaju smatrati dovoljnim dokazom, zavisi od prirode činjenica, ali i stava postupajućeg organa na visokoškolskoj ustanovi.
Sa Prirodnog-matematičkog fakulteta ističu da pravo na mirovanje po drugom osnovu nemaju studenti koji su polagali ispite, živeli u studentskom domu ili koristili druge povlastice tokom akademske godine.
"Treba da se zna da su sve molbe individualizovane, ne postoje kolektivne molbe i svaka se rešava za sebe. Nije ograničen broj podnesaka, prosto, niko ne može da ograniči studentu da podnese molbu", kaže Arsenović.
Precizirano je da za vreme mirovanja student nema prava studenta, ali ni pogodnosti poput stipendije, kredita, studentskog doma ili povlašćene cene u studentskom restoranu. Ukoliko je bio na budžetu, ostaće na budžetu, a ukoliko je samofinansirajući student koji je izmirio svoje obaveze, neće morati ponovo da plaća školarinu.
Međutim, kažu sagovornici, ukoliko se student odluči za zamrzavanje godine mora imati na umu da se prema propisima vreme mirovanja računa u ukupne godine studiranja što će uticati na rangiranje za studentske domove, stipendije i kredite.
Komentari (0)