Spomenici dostojni velike pobede: Nemi svedoci Prvog svetskog rata u Beogradu

Posle pobede u Cerskoj i Kolubarskoj bici, albanske golgote i vaskrsnuća na Kajmakčalanu, trebalo je u srpskoj prestonici dostojnim obeležjem odati počast herojima Velikog rata. Tako će Beograd u godinama posle oslobađanja dobiti brojne spomenike, a tri, koja predstavljaju dela Ivana Meštrovića, su najpoznatija.

Atleta sa orlom u jednoj i mačem u drugoj ruci je najpoznatiji i najfotografisaniji prestonički spomenik. Međutim, iako je planirano da izgleda grandioznije u formi fontane, sa dva bazena, brojnim lavljim maskama, statuom pobednika i sa ciljem da ovekoveči oslobađanje od Turaka u balkanskim ratovima, splet ratnih okolnosti dovešće do toga da se podigne na desetogodišnjicu proboja Solunskog fronta. Prvobitno je trebalo da krasi Terazije, ali su se ubrzo Beograđani pobunili.  

"Bilo je tu moralnih problema, zašto nag čovek u centru grada, ali ključni problem je što ova figura nije ličila na Solunskog ratnika. On nije bio Solunac i tu je javnost krenula da pravi problem. On i nije trebalo da bude Solunac, on je simbol slobode i pobede, univerzalni junak, gotov antički Herkul, zbog toga je njegova građa tako snažna, zbog toga je on nag", kazala je za Euronews Srbija Bojana Ibrajter Gazibara iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Nedaleko odatle, na Kalemegdanu se nalazi Francuskinja Marijana koja hita da pomogne Srbiji. Na taj način kralj Aleksandar Karađorđević i srpski narod su hteli da odaju priznanje francuskim saveznicima i njihovoj pomoći u Velikom ratu. Međutim, kroz školovanje naših đaka pomoć se nastavila i posle pa je i taj motiv urezan u postamentu spomenika.  

"Nakon rata su iscrpljene mladiće koji su došli sa Solunskog fronta prigrlile francuske porodice, francuske majke i na tome su srpske majke bile posebno zahvalne. Bilo je stvar časti da učestvuje sa koliko god je novca ko mogao. I od probitnog skromnog spomenika došli smo do ovog monumentalnog. Na samom spomeniku su ispisane reči "Volimo Francusku kako je ona volela nas, a sa druge strane 'A la France' što znači 'za Francusku"", kazala je. 

Dvadesetih godina prošlog veka zemlje saveznice, zemlje pobednice podižu memorijalne komplekse u čast pobede u Prvom svetskom ratu. Tako i Beograd dobija spomenik Neznanom junaku na Avali, ali dosta kasnije.

Za mesto budućeg spomenika izabrani su nekadašnji ostaci utvrđenja Žrnov, koji je morao biti srušen i pored koga se nalazio skromno grobno obeležje nepoznatom borcu.    

"Što se tiče ovih karijatida, to su osam žena koje predstavljaju narode tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Na njihovoj odeći primećujemo folklorne detalje, ali su one svedene jer nije hteo da insistra na dekorativnim detaljima već da svojom monumentalnošću pokažu svoju snagu", izjavila je za Euronews Srbija Lidija Ham, muzejska savetnica Narodnog muzeja Srbije.

Na teritoriji grada Beograda nalazi se 42 obeležja koja čuvaju sećanje na veliku pobedu ali i žrtvu Srba i saveznika u Velikom ratu.