Novi zakon, nova pravila: Korak ka efikasnijem pravosuđu ili još jedan pravni eksperiment?

Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika izazvao je ozbiljne polemike u javnosti. Naime, najviše se "koplja lome" oko dva člana zakona – onog koji se odnosi na uvođenje novog krivičnog dela "obljuba bez pristanka“, kao i uvođenje zatvorskih kazni zbog "neosnovanog blokiranja saobraćajnica“.

Nacrt izmena i dopuna izložen je na javnu raspravu do 1. oktobra, a ministar pravde Nenad Vujić rekao je ranije da država ovim izmenama, između ostalog, ispunjava i svoju obavezu prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Međutim, uveliko stižu brojne kritike koje se tiču krivičnog dela "obljuba bez pristanka“. Naime, Autonomni ženski centar pokrenuo je akciju u okviru koje traži od nadležnog ministarstva da povuče taj predlog, kao i da "izmeni definiciju osnovnog oblika krivičnog dela silovanja tako da ono obuhvata svaki nedobrovoljni seksualni odnos, uključujući i slučajeve u kojima nije bilo fizičkog otpora žrtve“.

Podsetimo, ovo nije prvi put da Ministarstvo pravde pokušava da u Krivični zakonik Srbije uvede "obljubu bez pristanka“. Od toga su 2016. godine odustali i povukli predlog iz javne rasprave, i to upravo nakon kritika organizacija za zaštitu prava žena.

Prigovora takođe ima i zbog izmene Krivičnog zakonika prema kojoj će se za postavljanje prepreka na putevima moći ići u zatvor. Prema tumačenjima, to bi krivično odgovornim učinilo i učesnike protesta i blokada na kojima su blokirane ulice.

Komentarišući aktuelni Nacrt izmena Krivičnog zakonika, sagovornici Euronews Srbija navode da je krivično pravo ozbiljan i živ mehanizam koji prati društvene promene, na kojem mora pažljivo da se radi i koji zahteva veći prostor za javnu diskusiju. Smatraju i da o njemu ne treba raspravljati na nivou politike, već prava, i da to treba da bude predmet rasprave struke koja, navode, podrazumeva advokate, sudije, tužioce, kao i kompletnu stručnu javnost.

Šta kažu advokati o "obljubi bez pristanka"?

Advokat Dragoslav Ljubičanović za Euronews Srbija kaže da novo krivično delo "obljuba bez pristanka“ stavlja u fokus saglasnost oba učesnika u seksualnom odnosu, što je važno, ali pravno osetljivo pitanje.

Naime, on upozorava da u brojnim slučajevima silovanja optuženi bivaju oslobođeni jer nije moguće dokazati silu i pretnju nad telom, pa je potrebno pažljivo razmotriti primenu novih odredbi.

"Suština prigovora Autonomnog ženskog centra je da će se ovime pogodovati izvršiocima silovanja, jer će moći da odgovaraju za ovo blaže delo, a ne silovanje. Međutim, javnost nema predstavu koliko krivičnih prijava i postupaka koji se vode za krivično delo silovanje – izostane osuda. Bude lice oslobođeno. Ne mogu da se dokažu ni bitni elementi koje ovo delo kvalifikuju. To su sila i pretnja na život i telo žrtve. Javnost nije upoznata sa kaznenom politikom“, kaže.

Euronews

Ljubičanović navodi da, ukoliko predmet ne prati medijska pažnja, jako je teško da se dokaže ovo krivično delo.

"Imao sam situaciju da je žena, nakon što je završila bračnu vezu sa muškarcem, pretrpela batine, nakon čega se on vraća i vrši čin obljube nad njom. Mi prijavljujemo, ali tužilac to odmah kvalifikuje kao nasilje u porodici. Da su se mediji fokusirali na to, epilog bi bio drugačiji. Pitanje je da li javnost tačno zna šta je sve silovanje“, kaže.

On dodaje da su bitni elementi krivičnog dela silovanje, osim prinude na obljubu, upotreba sile ili pretnje da će se napasti na život ili telo žrtve.

"Kod "obljube bez pristanka" nema upotrebe sile – ako nema sile ili pretnje sile, nema dela. Ako neko ne da pristanak, onda treba pitati tužioce i sudije kako postupaju. Šta su vidljive manifestacije pristanka ili nepristanka? Postavlja se pitanje i šta je to pristanak i gde je tu granica“, kaže.

Slaže se sa konstatacijom da krivično delo silovanja svakako treba da pretrpi, kako navodi, određene izmene.

Advokat Goran Petronijević u razgovoru za Euronews Srbija fokusira se na kaznenu politiku i upozorava na veliki raspon između zakonskog maksimuma i doživotne kazne.

Petronijević smatra da će silovanje postati najteže krivično delo, za koje je predviđena doživotna kazna zatvora, što zahteva širu pravnu raspravu – da li se ide ka jačanju prevencije ili represije.

"Što znači da će silovanje ubuduće biti najteže krivično delo. Ima li tu logike? To je izuzetno teško krivično delo, ali dovođenjem do toga da se za to izriče doživotna kazna zatvora, ona bi trebalo da se ograniči na teške slučajeve koji su već bili obuhvaćeni prethodnom zaprećenom kaznom doživotnog zatvora. Prvo treba rešiti osnovno sistemsko pitanje, a to je raspon kazni između zakonskog maksimuma i doživotnog zatvora“, rekao je Petronijević.

Zatvor zbog postavljanja prepreka na putu

Međutim, postoje i primedbe na izmene Krivičnog zakonika prema kojima će se za postavljanje prepreka na putevima moći ići u zatvor.

Prema nekim tumačenjima, to bi krivično odgovornim učinilo i organizatore aktuelnih političkih protesta na kojima se sprovodilo i blokiranje ulica. Međutim, ministar Vujić rekao je ranije za RTS da se niko ne šalje direktno u zatvor, već da postoji sudski postupak koji se vodi.

"Tu je zaprećena kazna do godinu dana. Znači, posle sudskog postupka, do godinu dana“, rekao je tada ministar za javni servis.

Naime, član 290 Krivičnog zakonika, koji bi mogao da se promeni, već predviđa krivičnu odgovornost i kaznu zatvora do tri godine za one koji blokiranjem puteva i pruga ugrožavaju javni saobraćaj, a time dovode u opasnost nečiji život ili imovinu.

Kako se takođe dodaje u tom članu, ukoliko je krivično delo učinjeno iz nehata, "učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“.

Euronews

Komentarišući izmene ovog člana, Petronijević kaže da ovde pre svega postoje određena zakonska rešenja i to u okviru prekršaja i bezbednosti saobraćaja.

"Mogli bismo da govorimo o tome da li su delotvorni ili ne. Ove društvene promene jesu vrsta nasilja. Ne može tek tako da se zatvori raskrsnica. To je grubo kršenje prava, a to znači da onaj ko ima određena shvatanja i razmišljanja to treba da čini na takav način da ne uništava slobodu drugih građana. Lično mislim da izmene treba da postoje, ali je pitanje da li ih treba inkriminisati kao krivično delo. Možda je samo trebalo pooštriti prekršajne kazne“, kaže.

Ljubičanović se slaže sa Petronijevićem i kaže da se izmene odnose na bavljenje posledicama. Izmene su, kaže, posledica, a ne uzrok.

"Ko se opredeli za blokadu, to je čin određenog angažovanja. Taj neko treba da ima svest da preduzima neke radnje koje prelaze granicu dozvoljenog i da bude spreman na to. Neko ko je dete, odnosno mlađa osoba nije svestan, ali onaj do na primer četrdeset jeste", kaže.

Detaljnije na teme koje se tiču izmena Krivičnog zakonika pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.