"Srbija ulazi u novu eru energetske tranzicije": Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" o budućim planovima

Srbija ulazi u novu eru energetske tranzicije sa ambicijom da do 2040. godine izgradi nuklearne elektrane koje će joj omogućiti ne samo energetsku nezavisnost, već i status važnog izvoznika električne energije u regionu.  

Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović  u razgovoru za Euronews Srbija kaže da uz snažnu podršku države, međunarodnih partnera i stručnjaka, zemlja planira da kombinuje nuklearnu energiju sa obnovljivim izvorima, ali i da se istovremeno ulaže u obuku novih kadrova. Važno je, dodaje, i da se istovremeno razgovara sa građanima o prednostima i bezbednosti nuklearnih tehnologija. 

Dimović takođe navodi da je nedavno boravio na značajnim međunarodnim skupovima - 69. generalnoj konferenciji Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču i Svetskoj atomskoj nedelji u Moskvi, koju je organizovao Rosatom. 

“To su skupovi međunarodnog karaktera. Zajedno, predstavljaju izuzetno vredna iskustva za naše stručnjake i omogućavaju da javnost u Srbiji bolje razume perspektive nuklearnog programa,” kaže Dimović. 

Na pitanje kakve su te perspektive, on kaže da je optimističan jer kako navodi u svemu tome postoji i značajna podrška države.  

“One su krenule stidljivo i bojažljivo, ali uz sveobuhvatnu podršku države i našeg instituta, vremenski se sve to kompenzuje. Moja predviđanja su vrlo optimistična”, kaže on. 

Srbija, kako je naglasio, do 2050. godine planira da učetvorostruči potrošnju električne energije, što zahteva ozbiljne investicije.  

“Ugalj kod nas nema kvaliteta i moramo ga napustiti. Zato će nuklearne elektrane, u kombinaciji sa solarnom, vetrom i hidroenergijom, biti stub energetskog miksa,” objašnjava Dimović.  

Kako dodaje, da bismo postali glavni izvoznik struje u regionu, potrebno je da projektujemo kapacitet od oko 2,2 do 2,4 gigavata nuklearne energije.  Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih objekata u Srbiji označilo je početak stručnog preporoda.  

“Nedostaju nam stručnjaci iz mnogih oblasti, posebno inženjerskih, ali organizovaćemo obuke u saradnji sa vodećim međunarodnim partnerima” najavljuje Dimović. 

Komisija za nuklearnu energiju, osnovana pri Institutu "Vinča", okuplja najstručnije ljude iz oblasti i ima savetodavnu ulogu prema državi.  

“Ona je “Titanik” koji neće potonuti, već će lomiti prepreke i aktivno komunicirati sa javnošću. Već smo pokrenuli "nuklearnu turu", idemo od grada do grada i otvoreno razgovaramo sa građanima. Ne skrivamo ništa, želimo da objasnimo prednosti nuklearne energije,” ističe Dimović. 

Institut takođe stipendira najtalentovanije studente koji će se baviti nuklearnim tehnologijama, čime se obezbeđuje kadar za budućnost. 

Jedan od izazova je poverenje javnosti, naročito kada je reč o bezbednosti. 

“Komunikacija je neophodna jer akademski krugovi u Srbiji čine manje od 10 odsto javnog mnjenja. Zato smo izašli iz laboratorija – želimo da građani steknu poverenje kroz otvoren dijalog, a ne slepo verovanje”, kaže Dimović. 

Koja tehnologija je najpogodnija za Srbiju? 

Na pitanje o izboru tehnologije, Dimović ističe da Srbija treba da sarađuje sa svima, ali naglašava snagu ruske nuklearne tehnologije:  

“Rosatom je lider u svetu, sa 400.000 zaposlenih i ekspertizom u izgradnji nuklearnih reaktora. Njihova tehnologija uključuje zatvoreni nuklearni gorivni ciklus, kreditne aranžmane i upravljanje nuklearnim otpadom, što je veoma važno”, kaže on. 

Osim energetske nezavisnosti, izgradnja nuklearnih elektrana, objašnjava Dimović, donosi i industrijski razvoj.  

“To nije samo industrijski bum, već društveni preporod. Postaćemo ozbiljna nacija, ne samo izvođači radova već i lideri u tehnologiji i menadžmentu,” kaže. 

On takođe podseća da nuklearna energija mora biti deo šireg energetskog miksa. 

“Sunce i vetar mogu pokriti oko 30 odsto, hidropotencijal 20-25 odsto, a ostatak treba da dođe iz nuklearne energije”, kaže. 

Za izgradnju prve nuklearne elektrane potrebno je, prema njegovim procenama, oko 15-20 godina. 

“Sve zavisi od geopolitike, efikasnosti državnog aparata i procesa licenciranja. Ako sve ide po planu, ceo proces može biti završen do 2040”, kaže. 

On navodi da se Srbija polako ali sigurno priprema za novu eru u energetici, u kojoj će nuklearna energija igrati ključnu ulogu. Kako kaže, uz adekvatnu edukaciju, transparentnost i saradnju na međunarodnom nivou, zemlje u regionu mogu očekivati energetsku transformaciju koja će imati dalekosežne posledice ne samo na energetsku nezavisnost, već i na društveni i industrijski razvoj. 

Kompletno gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.