Pavkov povodom Dana čistog vazduha: Smanjenje aerozagađenja prioritet za Srbiju

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je da Srbija snažno posvećenja unapređenju kvaliteta vazduha i očuvanju životne sredine i istakla da je samo kroz javne konkurse obezbeđeno oko 1,8 milijardi dinara za zamenu kotlarnica širom zemlje, dok će za po drugom javnom pozivu za 2025. godinu za novu sadnju drveća biti izdvojeno više od 37 miliona dinara.

Pavkov je to poručila na konferenciji koju su u Beogradu organizovale Ujedinjene nacije u Srbiji, na kojoj su učestvovali i stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilda Mordt i ambasador Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat.

Pavkov je naglasila da je današnji skup dobra prilika da se sa našim partnerima iz međunarodne zajednice okupljamo oko zajedničkog cilja, a to je da se obezbedi čist vazduh za sve.

"Zbog svih naših građana, želim da istaknem da smo svesni problema, i da je iz tog razloga još 2021. godine unapređenje kvaliteta vazduha istaknuto kao jedan od glavnih prioriteta i Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine. To znači da se preduzimaju konkretne aktivnosti, ne samo u sklopu resora koji vodim, već da na nivou celog tima Vlade svi resori nastoje da daju svoj doprinos", rekla je Pavkov.

Govoreći o aktivnostima koje je Srbija preduzela po pitanju očuvanja kvaliteta vazduha, ministarka je navela, da je vlada tom problemu pristupila strateški i da se njen resor bavi paralelno monitoringom kvaliteta vazduha i merama koje će doprineti njegovom unapređenju.

Kada je reč o monitoringu, Srbija, kako ističe, u ovom momentu ima 87 automatskih mernih stanica, i u svakoj aglomeraciji ima automatsku mernu stanicu.

"Činjenica je da je malo država slične veličine i razvojnih karakteristika koje se mogu pohvaliti ovakvom gustinom i rasprostranjenošću monitoring infrastrukture. Samo grad Beograd sa Obrenovcem ima čak 36 mernih stanica. I tu se nismo zaustavili", navela je Pavkov.

U saradnji sa Evropskom unijom, naglasila je ministarka, kroz program IPA 2020 ukupne vrednosti šest miliona evra nabavljena je savremena oprema za dalje unapređenje monitoringa kvaliteta vazduha i isporučena na 41 lokaciju u 28 opština.

Postavljeno je, dodala je, devet novih automatskih mernih stanica, zamenjeno je 11 stanica, dok je na 19 lokacija oprema nadograđena.

Ističe da se nove merne stanice sada nalaze i u Subotici, Leskovcu, Inđiji, Požegi, Boru, Kosjeriću, Nišu, Čačku i Prokuplju.

Pored toga, dodala je da je pripremljen Operativni program za sektore životne sredine i energetike za period 2024 - 2027. godine, u kojem EU učestvuje sa 8,5 miliona evra, a Srbija sa 1,5 miliona.

Pavkov je ukazala da je značajan deo tog programa i smanjenje aerozagađenja kroz zamenu kotlova na mazut, novim kotlovima koji koriste ekološki prihvatljive energente.

"Očekujem da ćemo uskoro krenuti u realizaciju i kreditne linije sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, vredne čak 50 miliona evra, koju sam ispred države potpisala zajedno sa ministrom Malim. Sredstva su namenjena za projekte unapređenja kvaliteta vazduha i to u mestima gde su beležene povećane emisije zagađujućih materija", rekla je Pavkov.

Ona je podsetila da je Ministarstvo finansija od 1. oktobra pokrenulo javnu raspravu o dva ključna zakona za zelenu tranziciju naše zemlje, Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda - čija će primena biti važna i za bolji kvalitet vazduha.

"Samo kroz javne konkurse za zamenu kotlarnica obezbeđeno je oko 1,8 milijardi dinara. Po realizaciji ovogodišnja dva konkursa, nadomak smo cilja koji smo postavili za 2027. godinu, i koji ćemo značajno premašiti, a to je zamena 200 kotlarnica širom zemlje. Istovremeno, od 2021. godine uložili smo skoro 600 miliona dinara u zamenu ili je zamena u toku, za ukupno 6.000 ložišta građana u njihovim domaćinstvima", navela je ministarka.

Takođe, napomenula je da je u istom periodu dodeljeno gotovo 540 miliona dinara za 196 projekata sadnje i ukupno oko 447.000 novih sadnica.

"Nastavljamo dalje i kada bude okončana konkursna procedura po drugom javnom pozivu za 2025. godinu, novih više od 37 miliona biće dodeljeno za novu sadnju", najavila je Pavkov.

Ona je navela da su neke od mera za unapređenje kvaliteta vazduha koje se uspešno realizuju uklanjanje divljih deponija, sanacija nesanitarnih, konkurs za zemljište i sufinansiranje kupovine novih električnih vozila.

Mere, dodaje, prati i regulativa, pa je ove godine usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha koji će obezbediti bolju usklađenost sa EU regulativom, veću kontrolu i strožije kazne.

"Ministarstvo ostaje snažno posvećeno ovom zajedničkom cilju i nastavićemo da gradimo partnerstva zasnovana na poverenju i odgovornosti, jer samo kroz saradnju, solidarnost i zajedničku akciju, možemo dati pun doprinos unapređenju kvaliteta vazduha i viziji bolje budućnosti", zaključila je Pavkov.

Mordt je istakla da zagađenje vazduha direktno utiče na zdravlje i blagostanje i da čist vazduh nije privilegija, već pravo svih ljudi.

"Nivo zagađenja vazduha u nekim mestima u Srbiji je iznad međunarodnih standarda posebno tokom zimskih dana. Rešenja su nam na dohvat ruke: čistija energija, bolji sistem upravljanja otpadom, zeleniji gradovi i održiviji prevoz", rekla je Mordt.

Dodala je da Srbija nastoji da zajedno sa međunarodnim partnerima radi na unapređenju kvaliteta vazduha. "Srbija je usvojila Nacionalni klimatski plan i to jeste signal ambicije Srbije u okviru čega se obavezuje da će smanjiti emisiju štetnih gasova za više od 40 odsto do 2030. godine", navela je ona.

Ambasador Fon Bekerat rekao je da čist vazduh nije luksuz već osnov zdravog društva.

"EU odlučno stoji uz Srbiju i njene građane u suočavanju sa ovim izazovom. Kroz 'Zelenu agendu za Zapadni Balkan' snažno podržavamo reforme i ulaganja usmerena na smanjenje zagađenja, obezbeđivanje čiste energije i razvoj održivog transporta", naveo je on.

Na konferenciji su učestvovali i predstavnici UNEP-a, UNDP-a, UNICEF-a, SZO i UNECE-a, govoreći o temama održive mobilnosti, zdravlja dece, javnog zdravlja i regionalne saradnje.