Toksično roditeljstvo: Kada ljubav zaboli i ostavi duboke rane

Iako se čini da reči roditeljstvo i toksičnost ne bi trebalo da stoje u istoj rečenici, stvarnost često pokazuje suprotno. Tamo gde bismo očekivali najviše topline, ponekad pronađemo najviše bola. Porodica bi trebalo da bude prostor ljubavi, podrške i sigurnosti, ali je, kako mnogi svedoče, često i mesto gde prvi put učimo da potiskujemo emocije, da sumnjamo u sebe i neprestano tragamo za potvrdom sopstvene vrednosti.

Kako prepoznati toksične obrasce u porodici, osloboditi se njihovog uticaja i prekinuti krug koji se prenosi s generacije na generaciju za Euronews Srbija govorila je Nevena Lovrinčević, klinički psiholog i autor knjige „Prepoznajte toksično roditeljstvo i izađite iz njegovog začaranog kruga“.

"Kada smo u poziciji deteta, mi ne možemo da prepoznamo toksične obrasce. Dete nije u poziciji da sagleda porodicu kritički — ono prihvata sve što se u njoj dešava kao prirodno. Tek kada postanemo odrasli, možemo da prepoznamo da li su u našoj primarnoj porodici postojali obrasci ponašanja i uverenja koji za nas nisu bili dobri", objašnjava Lovrinčević.

Euronews Srbija

Kako kaže, mnogi takvi obrasci često dolaze "umotani u ljubav i dobre namere".

"Roditelj koji je, na primer, stalno kritičan prema detetu, vrlo često ima objašnjenje da to radi ‘za njegovo dobro’. Međutim, na duže staze to stvara osećaj neadekvatnosti i manjak samopouzdanja. Odrasle osobe koje su mnogo postigle, a i dalje imaju potrebu da ih roditelji odobre ili potvrde, često nisu prošle kroz proces zdrave separacije".

Svi grešimo, ali ne ponavljajmo obrasce

Sagovornica ističe da greške u roditeljstvu čini svako — ali ključ je u njihovom prepoznavanju i prekidanju.

"Svi mi u roditeljstvu pravimo propuste i to je normalno. Ali ako se tokom dužeg perioda ponavljaju obrasci koji ne doprinose zdravom razvoju ličnosti, onda govorimo o toksičnim obrascima", kaže Lovrinčević.

Lovrinčević napominje da toksični obrasci najčešće opstaju zato što su poznati i deluju "prirodno".

"Ono što nam je poznato, često smatramo normalnim. Zato mnogi ljudi ponavljaju iste obrasce koje su videli u detinjstvu, čak i kada pate zbog njih. Ako osećamo da nismo dovoljno vredni, da smo stalno u disfunkcionalnim odnosima, važno je zastati i preispitati sebe", poručuje ona.

Ne možemo promeniti druge ljude, ali možemo promeniti svoj odnos prema njima. Na okolnosti često ne možemo uticati, ali na svoj doživljaj i reakciju — možemo, ističe Lovrinčević.

Najpogubnije poruke: „Nisi dovoljno važan“

Na pitanje koji su to oblici toksičnog roditeljstva najpogubniji, Lovrinčević ne okleva:

"Najštetnija poruka koju dete može da dobije jeste — nisi dovoljno važan. Ta poruka može biti izrečena direktno ili prikriveno, kroz preterano kritizerstvo, manipulaciju osećajem krivice, podsmeh. To su obrasci koji razaraju samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti.“

Kako objašnjava, upravo zato i odrasli koji su uspešni često osećaju duboku nesigurnost.

"Ljudi koji sagorevaju na poslu, u odnosima ili u roditeljstvu, često su naučeni da briga o sebi znači sebičnost. Oni ne umeju da postave granice i osećaju krivicu kad pokušaju da to učine".

Ljubav i toksičnost – složena mešavina

"Toksični odnosi su složeni jer su često prožeti ljubavlju. Roditelj može iskreno voleti dete, ali mu istovremeno prenositi destruktivne poruke. Kada pokušamo da ih razdvojimo, to često izaziva osećaj krivice. Međutim, upravo je to prvi korak ka isceljenju", ističe Lovrinčević.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.