Uticaj društvene klime na obrazovanje – kako bi ponovna obustava nastave uticala na učenike i profesore?

Blokade u obrazovnim ustanovama ponovo skreću pažnju - od Beogradske pete gimnazije, koja već petu nedelju ne drži nastavu, do novog talasa najava s fakulteta. Naime, nakon što je deo studenata Veterinarskog fakulteta u Beogradu izglasao potpunu blokadu, stižu pozivi pojedinih grupa studenata da se obustavi nastava i u drugim visokoškolskim ustanovama. Komentarišući aktuelnu situaciju  sagovornici Euronews Srbija su saglasni oko toga da je obrazovni sistem u krizi i da je potrebno hitno reagovanje. 

Željko Matić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da rešenje za slučaj Pete beogradske gimnazije postoji, navodeći da je situacija tamo trenutno neodrživa.  

"Slučaj Pete beogradske gimnazije može vrlo brzo da se reši, ali samo ako ministar razreši vršioca dužnosti direktor­ke. Čuo sam i neku izjavu minsitra da je njoj istekao mandat. Gimnazijalci tamo već petu nedelju ne idu na nastavu. Video sam i izjave roditelja da neće prekinuti blokadu", kaže. 

Navodi da i tamo treba da se pre svega reši i problem kako će pravdati izostanci. 

"Ministar je rekao da će rasporediti učenike u okolne škole da bi tamo radili s njima nastavnici koji žele da rade, to se nije desilo. Ja se nadam da će se desiti jedini mogući način rešenja toga, to je da se razreše v. d.  direktorka i postavi za v. d. direktora neko iz kolektiva oko koga se dogovore nastavnici", rekao je on. 

Na pitanje, da li su blokade jedino rešenje i ko najviše gubi u ovom slučaju, kaže da je dijalog jedan od načina. 

S druge strane, sociolog kulture i obrazovanja Zoran Avramović smatra u razgovoru za Euronews Srbija da su blokade, bilo na fakultetima ili u srednjim školama, "kršenje zakona o obrazovanju, i srednjoškolskom i visokom". 

"Ja sam 10 godina nosio dnevnik, znam kakva je škola. Osnovni cilj obrazovanja je da prenosi znanje, da pruža vaspitne vrednosti. Mi smo sada u ovoj navali politike i interesa nekih političkih grupacija da obrazovanje bude sredstvo političke borbe izgubili i taj ideal znanja, ali i još više ove vaspitne i moralne norme. Ja ne mogu da shvatim, možda je to neko prošlo vreme, da učenici upravljaju školom”, kaže.  

FoNet/Marko Dragoslavić

Komentarišući slučaj Pete gimnazije, Avramović kaže da on lično ne zna sve detalje, ali može da komentariše kao neko ko je sa strane pratio slučaj. 

"Škola je državna ustanova. Prema tome država, odnosno ministarstvo, ima mandat da upravlja tom školom. Ministar je javno rekao da će da se ponovi, odnosno da se ide u konkurs, ali mora da se napravi red, direktorka mora da prvi korak napravi. Za sada toga nema i mi koji smo sada ovako posmatrači, pa mi moramo da se pitamo, čekajte, šta oni žele? Šta hoće blokadom škole", pita se on. 

Ko treba da odlučuje o postupcima srednjoškolaca? 

Na pitanje poštuju li deca pravila u beogradskim gimnazijama, Matić kaže da su srednjoškolci svesni svojih postupaka kao i da se društvo suočava sa izraženijiim kriznim momentima poslednjih godinu dana. Navodi da su to njihove samostalne odluke. 

"Oni su sami uvideli potrebu za tako nečim. Oni su videli u gimnazijama da su tokom prošle školske godine studenti blokirali fakultete. Smatrali su da je ispravan razlog zbog kojeg su se studenti odlučili na tu očiglednu žrtvu. Dakle, oni su podržali studente, jer su i oni budući studenti. Oni su samo hteli da daju svoj doprinos borbi u društvu koja traje dugo", kaže. 

Na pitanje mogli li učenici da određuju ko će biti direktor škole, i da li su oni ili njihovi roditelji ti koji treba da odlučuju o administrativnim pitanjima, kaže da učenici treba da reaguju ukoliko uoče određeni problem. 

"Učenici treba da idu u školu, da. Direktor treba da upravlja školom, da. Međutim, ti učenici su od početka školske godine imali problem da nemaju časove nekih predmeta, da im nedostaju neki predmeti u rasporedu za njihovo odeljenje. Imali su problem da nema nastavnika, jer im nije produžen ugovor, a ne mogu da se nađu zamene odlukom direktorke", kaže on. 

profimedia

Međutim, Avramović nije saglasan sa ovim, navodeći da postoji određena procedura po kojoj treba da postupa ukoliko postoji neki problem unutar škole. 

"Nemojte da se samo koncentrišemo na Petu gimnaziju, nego na obrazovanje u celini. Ne gura ministar ili direktor, kako sam ja pratio, nego škola radi po zakonu. Direktorka sprovodi zakon, ako nije tako postoje prigovori da se to reši", kaže Avramović. 

Kako dodaje, stvar u Petoj gimnaziji je situacija dosta kompleksnija za razumevanje. 

"Ako je postao neki problem, postoji procedura da se on reši. Ako je neko dobio posao na određeno vreme ili ugovor u delu, pa naravno kad istekne taj ugovor u delu vi možete produžiti i ne morate. Dakle, postoji procedura za svaki problem", objasnio je on. 

Mogu li izostanci da budu opravdani? 

Istovremeno, deo srednjoškolaca širom Srbije izražava solidarnost sa učenicima iz Beograda. Samo tokom protekle nedelje, u nekoliko gimnazija u Novom Sadu i Nišu organizovan je jednodnevni bojkot nastave u znak podrške Dijani Hrki i Miloradu Jaćimoviću i njegovom sinu koji štrajkuju glađu. 

Matić kaže da se to još nije rešilo, bili su praznici a roditelji imaju zakonski rok da pravdaju izostanke.  

"Ne možete da nekog sprečite, da zadržite na času. U mojoj školi su svi roditelji podržali učenike. Oni znaju zašto protestuju i to je njihov izbor", rekao je Matić, dodajući da će odsustva biti opravdana u skladu sa pravilima. 

Avramović, međutim, upozorava da takva praksa može imati dugoročne posledice po generacije koje tek ulaze u društvo.  

"Obrazovanje je jedan sistem kroz koji svi mi prolazimo i kroz taj sistem ulazimo u društvo i prolazimo neke uloge. I ako vi sada poremetite taj sistem, ako ga iskrivite, vi očigledno nećete dobiti ono što taj sistem treba da proizvede, a to su kvalitetni kadrovi, kvalitetna znanja i kvalitetno ponašanje, odnosno kvalitetni međuljudski odnosi", rekao je on. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.