Stopа maloletničkog kriminaliteta u Srbiji: Sve više nasilnih dela među maloletnicima

Stopa kriminaliteta kod maloletnika nije porasla, ali je sve više krivičnih dela sa elementima nasilja, izjavila je danas direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Ivana Stevanović na konferenciji “Teorija i praksa u savremenom pravosuđu: Izazovi i rešenja” na Kopaoniku.

Stevanović je naglasila da je nakon 20 godina detaljne analize Radna grupa izradila Nacrt Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku.

U pitanju je potpuno novi zakon.

Ona je istakla da iako većina ljudi misli da je porasla stopa maloletničkog kriminaliteta, to nije tačno - stanje se, kako je rekla, nije promenilo, već se broj dece u Srbiji smanjuje.

"Srbija na godišnjem nivou gubi grad veličine Kikinde i poslednji popis ukazuje da imamo više onih iznad 65 nego onih ispod 18", rekla je Stevanović.

Ona je navela da se struktura maloletničkog kriminaliteta promenila, što je zabrinjavajuće jer je sve više krivičnih dela sa elementima nasilja, dodajući da je i dalje najveća stopa krivičnih dela protiv imovine.

Stevanović je ocenila da nije dobro što trenutno ne postoji krivično delo koje maloletnici nisu izvršili, osim onih u vezi sa privredom i ratnim zločinima.

Pomenula je i masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kada je K. K. ubio 10 osoba, dok je imao 13 godina zbog čega je bio krivično neodgovaran, i naglasila da ukoliko bi se spustila granica krivične odgovornosti, ona bi morala da se spusti za izvršenje svih krivičnih dela, a ne samo za pojedinčna.

"Želja je da nam se ne ponovi Ribnikar, ali da je on (K. K.) imao 14 godina i jedan dan, ja ne znam sta bismo radili", rekla je Stevanović.

Stevanović je navela da nijedna država bivše Jugoslavije nije spustila starosnu granicu krivične odgovornosti, kao i da izmenama Krivičnog zakonika izgleda da neće ni Srbija.

Kada je reč o zrelosti, Stevanović je rekla da nema odgovor na pitanje da li su deca sada zrelija zbog napretka tehnologije.

Naglasila je da postupci u kojima su maloletnici moraju da budu efikasniji, dodajući da je analiza pokazala da oni uglavnom traju od godinu do tri godine, što je efikasnije u odnosu na redovne postupke, ali da i dalje nije dovoljno efikasno, zbog čega se razmatra uslovljeni oportunitet.

Pojasnila je da uslovljen oportunitet može da se koristi za kazne do osam godina ili novčane kazne i dodala da se širi lista vaspitnih naloga koji mogu da se koristi u predistražnom postupku, jer na taj način ni ne počinje postupak.

Stevanović je navela da je Pravosudna akademija jedina ustanova koja će se baviti sticanjem posebnih sertifikata za rad sa maloletnicima.

Ukazala je i na to da socijalni sistem zaštite nije uključen u ovaj sistem, te da pravosudni sistem može savršeno da uradi svoj posao, ali ukoliko drugi sistem ne uradi svoj posao, dođe do povrata koji je u ovoj oblasti 70 ili 80 odsto.

Stevanović je rekla da je problem što ne postoji ustanova za lečenje i osposobljavanje maloletnika, dok je zabeleženo pet odsto maloletnika koji imaju ogromne poremećaje ličnosti.

Jedina ustanova u koju maloletnici mogu da budu upućeni trenutno je Specijalna zatvorska bolnica, u kojoj, kako je rekla Stevanović, ne postoji dečji psihijatar.

Drugi problem je kada se izrekne mera pojačanog nadzora u drugoj porodici, jer ne postoji druga porodica, zato što sistem socijalne zaštite nije stvorio specijalne hraniteljske porodice.

Osvrnula se na maloletnike koji imaju status oštećenih u krivičnom postupku i istakla da oni moraju da svedoče po pravilima koja se odnose na posebno osetljive svedoke, odnosno da to bude iz druge prostorije preko video-linka.

U Nacrtu ovog zakona stoji, kako je navela, da neće više biti moguće suočavanje tokom postupka deteta ispod 14 godina.

Ona je navela i da su deci najteža višesatna ispitivanja, te da bi trebalo o tome da se povede računa kako bi se umanjila sekundarna viktimizacija.

Takođe je dodala da bi sudije trebalo da tokom krivičnog postupka reše imovinsko pravni zahtev.

Narednih dana učesnici skupa će diskutovati o pitanjima koja se tiču sistema besplatne pravne pomoći, o digitalnoj imovini i savremenim izavovima i mnogim drugima.

Konferencija je okupila tužioce iz cele Srbije, glavne tužioce, predsednike sudova iz Srbije, sudije i advokate.

Organizatori konferencije su Pravosudna akademija, Forum pravnika Srbije i Insistut za kriminološka i sociološka istraživanja.