Koliko se radi, a koliko odmara? Praznični kalendar Srbije za 2026. godinu
Komentari02/01/2026
-15:17
Ulazak u 2026. godinu donio je produženi vikend, prvi neradni dani padaju u četvrtak i petak, što mnogima omogućava četiri dana odmora. Tokom godine praznici se nižu od Božića i Dana državnosti do uskršnjih i prvomajskih dana.
Nema sumnje da jedni jedva čekaju da se odmore tokom praznika, dok drugi rade više nego inače.
“Iz perspektive jednog radnika, uvek može da bude još slobodnih dana”, rekla je jedna građanka.
Druga je rekla da volela da usvoje taj šesti bude slobodan, kao što je i Vlada Srbije preporučila.
“Nadam se da će neko uzeti to u obzir, da svi da uzmu u obzir, jer znam da je to vlada preporučila. Neki poslodavci verovatno neće ispoštovati, to mi je žao, ali eto, ipak su to verski praznici i mislim da je to nešto što treba mi da plasiramo u svete, da se držimo naše tradicije”, kaže.
“Generalno, čini mi se da se sve više radi, da je sve manje slobodnih dana. Kad je praznik, praznik je za svakoga, znači niko da ne radi. Bilo bi poštenije da znači ako je praznik, sat ko šest, jano, Božićda su tu neradni dani”, kaže njihov sugrađanin.
Kalendar za 2026. godinu u Srbiji predviđa ukupno 21 neradni dan, ali broj slobodnih dana za svakog građanina zavisi od verske pripadnosti. Pravoslavni vernici imaju 14, katolici 13, muslimani 12, a jevreji 9 neradnih dana godišnje.
Povezane vesti
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beogarda Dragan Todorović kaže da se dani koji se tiču Dana državnosti, Dana primirja, Uskrsa i Božića i Nove godina uglavnom ispoštuju u većini.
“Naravno, ima i onih delatnosti koje i tim danima mora da rade, u medijima, u ugostiteljstvu, turizmu. Radi i trgovina, ono što ne bi moralo i gde mi imamo mnogo primedbi, ali na žalost videli ste da uglavnom 1. januara i na Uskrs i Božić su zatvorene prodavnice, sve ostalo radi najnormalnije”, kaže.
Evropske zemlje značajno se razlikuju po broju državnih praznika. Najviše praznika imaju Litvanci, čak 16 neradnih dana godišnje, dok Kipar, Slovačka i Rumunija slede sa po 15 dana. Na Malti ih je 14, tog Britanci imaju svega osam.
“U Holandiji, recimo, prosečna radna nedelja traje 32 sata, u Evropskoj uniji je negde na 36,1, a mi smo na 41,3. To dovodi do onog sagorevanja na poslu, gde ljudi postaju umorniji, nezainteresovani za posao, pada produktivnost, tako da je mnogo veći efekat, čak su i neka naučna istraživanja rađena i dokazala se to da skraćenjem radnog vremena ili manji broj radnih dana znači veću produktivnost”, dodaje.
Vlada Srbije preporučila poslodavcima da 6. januara omoguće zaposlenima slobodan dan za badnji dan, a pripadnicima Islamske zajednice 7., 8. i 9. juna za kurbanski bajram.
Komentari (0)