Da li je zima u Srbiji zaista ekstremna? Stručnjaci za Euronews Srbija otkrivaju šta meteoalarm znači za građane
Komentari09/01/2026
-17:41
Ekstremno vreme i crveni meteoalarmi sve češće pune medijske naslove, ali to ne znači da je svaka vremenska pojava i klimatska katastrofa. Iako su minusi i snežne padavine izazvali probleme u saobraćaju i svakodnevnom funkcionisanju, sagovornci Euronews Srbija ističu da se trenutne vremenske prilike i dalje kreću u granicama klimatskog proseka.
Klimatolog Aleksandar Valjarević upozorava da se vremenski događaji često pogrešno tumače kroz senzacionalističke naslove, iako sama pojava nije neuobičajena sa naučnog stanovišta.
“Ovo nisu nikakve nesvakidašnje klimatološke ni meteorološke pojave. Najniža temperatura ikada izmerena u Srbiji bila je minus 39,5 stepeni u Karajukića Bunaru, dok je u Beogradu rekord minus 21 stepen. Takve vrednosti danas nisu ni blizu“, rekao je Valjarević.
Prema njegovim rečima, sistem meteoalarma koji koristi Republički hidrometeorološki zavod ima za cilj da upozori građane na potencijalnu opasnost, ali ne i da izazove paniku.
"Crveni meteoalarm ne znači da će se nešto katastrofalno dogoditi, već da postoji povećana verovatnoća za pojavu koja može izazvati probleme, poput ledene kiše ili jakog mraza. Suština je da se ljudi pripreme i budu oprezni“, naglasio je Valjarević.
Meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković ističe da su vremenski uslovi proteklih dana nepovoljni, ali ne i alarmantni, posebno ako se sagledaju u širem klimatološkom kontekstu.
“Minus 17 stepeni jeste niska temperatura koja je jutros zabeležena, ali već tokom dana dolazi do porasta i vrednosti oko nule. To znači da je reč o kratkotrajnom zahlađenju koje je u skladu sa zimskim prosekom“, navela je Gojković.
Povezane vesti
Govoreći o pouzdanosti vremenskih prognoza, ona objašnjava da se prognoze ne zasnivaju na jednom modelu, već na kombinaciji više numeričkih proračuna i stručne procene meteorologa.
Tanjug/Jadranka Ilić
"Modeli daju smernice, ali meteorolog na osnovu iskustva procenjuje da li će se prognozirane temperature ili količine padavina zaista ostvariti. Zato se prognoze i ažuriraju na svakih nekoliko sati", rekla je ona.
Koliko je pouzdano dugoročno prognoziranje?
Sagovornici se slažu da klimatske promene ipak imaju značajan uticaj na učestalost i intenzitet vremenskih ekstrema, što dodatno otežava dugoročno prognoziranje.
“Ušli smo u ono što bih nazvao dobom klimatskih ekstrema. U jednom danu možemo imati i po dva različita ekstrema, a u jednom mesecu i više njih. Zbog toga država mora da ima dobre modele, infrastrukturu i službe spremne da reaguju“, ocenio je Valjarević.
Gojković dodaje da dugoročne prognoze u savremenim uslovima nose veću dozu neizvesnosti nego ranije.
"S obzirom da se upravo radi o tim numeričkim modelima i statistika koja je ranije postojala, malo je teže primenljiva, sada mora da se ukršta sa tim aktuelnim modelima, tako da ta dugoročna prognoza je malo teže izvodljiva Nijedan dugoročni model u svetu ne može da da potpuno preciznu prognozu”, kaže.
Ona ukazuje i na čestu zabunu među građanima kada je reč o tumačenju meteoalarma.
Fonet/Marko Dragoslavić
Povezane vesti
"Žuti meteoalarm označava blago odstupanje od proseka, narandžasti veće, dok crveni označava značajno odstupanje i potencijalnu opasnost. To je upozorenje, a ne najava katastrofe", objasnila je ona.
Valjarević kaže da je potrebno da se razlikuju kratkoročno, srednjoročno, dugoročno prognoziranje.
"Znate da su Amerikanci probali negde u 80 -toj godini sa superkompjuterom, koji ima memoriju tri fubalska terena, da odu dalje. Taj kompjuter je mogao da da potpuno precizno stanje atmosfere, odnosno troposfere za sedam dana, sa greškom 0.1. Posle toga je to teško", kaže.
Povezane vesti
Pouzdanost aplikacija
Gojković kaže i da aplikacije za vremensku prognozu mogu biti korisne, ali ne i potpuno pouzdane bez stručne interpretacije.
"Aplikacije povlače podatke direktno iz modela i ne vrše procenu kao meteorolozi. Zato mogu da budu tačne na kratke staze, ali često greše kada je reč o detaljima. imaju neke parametre koje ljudi ne znaju, a to je da li je oblačnost 86 odsto, ili je to verovatnoća da će biti padavine, ili oblačnost je 86 odsto. Aplikacije su korisne ako nam treba na brzinu da vidimo da li nam stiže neka padavina u naredne dva do tri sata", rekla je ona.
Tanjug/Nenad Mihajlović
Valjarević kaže da vremenske prilike treba posmatrati racionalno, uz razumevanje razlike između kratkoročnih vremenskih nepogoda i dugoročnih klimatskih promena.
"Ne treba potcenjivati upozorenja, ali ni stvarati paniku. Prava vrednost prognoze je u informisanju i pripremi, a ne u dramatizaciji", poručio je Valjarević.
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji je iznad teksta.
Komentari (0)