Debata u zoni činjenica ili politizacije: Naučni rad o štetnom uticaju projekta "Jadar" povučen iz svetskog časopisa
Komentari12/01/2026
-17:00
Naučni članak "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji" povučen je iz časopisa "Nature - Scientific Reports" zbog ozbiljnih metodoloških i naučnih propusta. Članak je bio objavljen u julu 2024. godine i bio je jedan od glavnih argumenata protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji.
U objavljenoj odluci o povlačenju članka, uredništvo "Nature - Scientific Reports" navodi da u studiji nedostaje početni nivo kontaminacije, odnosno nivoi štetnih materija pre nego što je "Rio Tinto" počeo da sprovodi istražna bušenja, kao i da članak nije adekvatno razmotrio procenu uticaja na životnu sredinu incidenta iz 2014. godine, kada se u tom području izlio rudarski otpad iz skladišta jalovine Stolice.
"(Pored toga) članak koristi jak uzročni jezik tamo gde nije potkrepljen dostupnim podacima/dokazima. Recenzija nakon objavljivanja potvrdila je da, iako su podaci robusni, trenutno nisu dovoljni da potkrepe neke od ključnih tvrdnji o uzročnom uticaju trenutnog razvoja rudarstva u dolini Jadar", navodi se u objavi o povlačenju članka.
U njoj se navodi da je autorima ponuđena prilika da revidiraju rukopis i dostave ispravljenu verziju na ponovno razmatranje, a da se Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić ne slažu sa povlačenjem.
"Sanja Sakan, Jelena Brezjanović i Bogdan Šolaja nisu odgovorili na prepisku urednika o ovom povlačenju. Vladimir Stevanović (je u međuvremenu preminuo)", dodaje uredništvo.
Koji su argumenti za i protiv još na snazi i da li se naučna debata na temu ekoloških i tehnoloških rizika tog projekta nalazi u zoni činjenica ili politizaciji? O tome su za Euronews Srbija govorili profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović i profesor dr Branislav Simonović sa Instituta za opštu i fizičku hemiju.
Euronews Srbija
Jovović kaže povlačenje članka govori da je "jedna grupa ljudi sa ozbiljnim referencama, ozbiljnih istraživača u Srbiji, jednostavno bila protiv projekta i publikovala nešto što od početka nije bilo tačno".
Povezane vesti
"Taj rad nije došao na početku protesta, on je došao posle priče o prskanju sumporna kiselina po okolini, po ljudima, pa onda kada je ta tema prestala da bude bitna zato što je na neki način dokazano da je to glupost, onda se prešlo na otpadne vode, sa otpadnih voda se prešlo na potrošnju vode u kraju, pa na sve druge i negde u jednom trenutku se grupa autora odlučila da objavi ovako nešto. Nažalost tu su tvrdili stvari koje su bile od početka dokazive da nisu tačne i sam časopis u kojem su objavili nije od nekog velikog značaja, veći mu je značaj dat ovde nego bilo gde u svetu. To je časopis koji godišnje objavi 25.000 radova, jeste u grupi Nature-a, to nije sporno, ali sa vrlo niskim impakt faktorom. To je rad koji je pregledao ogroman broj ljudi, on je bio samo najpregledaniji, preko 100.000 pregleda, ali samo 20 citata od drugih istraživača. Njega su pominjali samo ljudi ovde i to uglavnom u politikantskom smislu. Nažalost, cela tema projekta Jadar, odnosno litijumskog projekta, još od 2020. godine nije više bila u sferi struke bilo kog tipa, bila je samo u sferi čiste politike", rekao je on.
Simonović kaže da je odmah posle objavljivanja rada, nakon što je pregledao citiranu literaturu, napisao analizu pod nazivom "Politikanski pamflet umesto naučnog rada iz hemije". Kako je rekao, istražni radovi ne mogu da utiču na životnu sredinu.
"Evo u čemu je problem. Prvo, autori su nekompetentni, najveći broj autora su nekompetentni za oblast o kojoj je ovaj rad. Ja mogu da vam navodim ovde dva akademika i dva, tri profesora i profesore iz Amerike, samo su njih dve nešto radili u oblasti zaštite životne sredine. Ostali autori niti su se ikada bavili, niti poznaju tu oblast. Znači, njih je nešto drugo ujedinilo u ovaj rad, a to je neka, da kažemo, politikantska namera da se ospori projekat. Zašto ti isti autori nisu 2004. godine, kad je izdata dozvola za istražne radove, napisali to da su protiv istražnih radova. Zamislite, vi pišete 20 godina posle, 2024. kad su istražni radovi završeni potpuno, vi pišete uticaju istražnih radova", rekao je on.
Euronews Srbija
Objasnio je i šta su pijezometri.
"Pijezometri ili osmatrački bunari jesu cevi koje se pobiju u zemlju, pošto se izbuši taj deo i pobije se cev koja služi za merenje nivoa podzemnih voda i za uzimanje uzoraka za hemijsku analizu. Taj pijezometar se zatvara i nema nikakvog curenja. Eventualno curenje može da bude samo pri postavljanju pijezometara kad može, ne znam, nekoliko litara ili nekoliko desetina litara. Ono što su oni pokazali, to je oštećen pijezometar. Neko je namerno oštetio taj pijezometar, znači polomio, to se lepo vidi. I na snimku koju su oni dali, možete da vidite da je zemljište utabano oko tog pijezometra. Prilikom bušenja dovodi se određena mehanizacija i to zemljište se utaba. Oni kažu da je to nastalo kao biljke su tu uništene zbog vode koja je iscurila iz pijezometra, što apsolutno nema nikakve veze", rekao je on.
Jovović kaže da u radu ima metodoloških i naučnih grešaka koje su, kako kaže, svesno napravljene.
"To nije mogla da bude nikakva slučajnost. Pominjane su razne nesreće na raznim deponijama po svetu. Zaboravljena je glavna, a to je u stvari taj rudnik Stolice, kada se u stvari ogromna količina mulja sa arsenom izlila i ostala u ovom području, koje je kasnije proglašeno da je kao posledica projekta Jadar, istražnih radova i tako dalje. Mislim, rad je objavljen tako kako je objavljen, tako je na kraju i završio posle određenih komentara i protesta, koji definitivno nisu došli odavde. Mi koji smo radili na proceni uticaja na životnu sredinu, zajedno sa kolegama iz Rio Tinta, njihovim vodećim istraživačima, pisali smo samo na početku jedno pismo uredništvu, koje nije mnogo bilo uvažavano. Očekivano je kasnije nastao veliki pritisak od strane drugih istraživača. Neki moji, da kažem, izvori i kolegijalna saradnja pokazuje da su ljudi pisali ozbiljne primedbe, čak i svoje radove, koje su želeli da objave kao kontra tog rada. Autori ovog rada su dobijali zahteve da pojasne svoje tumačenja i ono što su pisali. Pitanje je kako će, na primer, sutra neki urednik nekog drugog časopisa gledati na neke radove, kada odavde neko pošalje nešto što bi moglo da bude delimično kontroverzno. Rad je, nažalost, iskorišćen bio od strane, prvenstveno medija pa i politike, baš u političke svrhe", rekao je on.
Povezane vesti
Simonović kaže da su autori rada propustili da pomenu dve reference.
"To su izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine koji su napravljeni 2018. godine, znači četiri godine posle izlivanja jalovine i rudnog otpada iz rudnika Stolice. 2014. godine izliveno je 1,2 miliona tona rudnog otpada i 110 hiljada kubnih metara jalovine. Tom prilikom poplavljeno je negde oko 120 i nešto kvadratnih kilometara od 293 koliko obuhvata celo područje Jadra. Ako se oduzmu naseljena mesta, to znači 62 do 65 posto zemljišta je zagađeno i u tom izveštaju piše da je zemljište u tom kraju zagađeno i ne može da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Tada je nađeno da je koncentracija arsena bila, pazite, 2018. to je šest godina pre njihovog rada, bila 4.950 miligrama po kilogramu. A oni su našli 2024. nekih 295 miligrama i kažu to je katastrofa. A bilo je 4.950, to nije katastrofa, je li tako? Potpuno pogrešno tumačenje, nisu se oslonili na jedine merodavne podatke. Da biste utvrdili zagađenje, vi morate da pođete od tzv. nultog ili prethodnog stanja. Pa da kažete, ne znam, 2004. je bilo 10, a sada je 50 i onda kažete, e, ima zagađenje. A ako vi nađete da je 2018. bilo 4.950, a 2024. nađete 295, o kakvom zagađenju možemo da pričamo", rekao je Simonović.
Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta:
Komentari (0)