Skraćenje školskih časova: Struka upozorava na potrebu ozbiljnih reformi i uključivanje nastavnika

Đaci u Srbiji od danas su ponovo u školskim klupama, nakon zimskog raspusta, dok se u javnosti ponovo otvorila tema o mogućem skraćivanju školskih časova sa 45 na 30 minuta. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je da se sve intenzivnije razmišlja o ovoj promeni u okviru reformi obrazovnog sistema, ali stručnjaci upozoravaju da se takve odluke ne smeju donositi "preko kolena".

Snežana Romandić, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, naglašava da bi skraćenje časova imalo smisla samo u okviru sveobuhvatnih i kvalitetnih reformi, koje podrazumevaju i temeljnu analizu nastavnih planova i programa. 

"Ono što apelujemo jeste da budu uključeni svi koji su nosioci ovog posla, kako bismo došli do kvalitetnih nastavnih planova i programa, jer oni moraju biti temelji svake reforme", ističe Romandić.

Prema njenim rečima, problem nije samo trajanje časa. 

"Dinamika radnog dana u školama može biti podložna promenama, ali termin časa od 45 minuta nije ključan. Važno je da struka ozbiljno pristupi reformama, jer mnoge prethodne promene nisu donele očekivane rezultate i ostavili su probleme koji još postoje u školama".

Euronews Srbija

Romandić objašnjava da je analiza obrazovnog sistema neophodna pre nego što se donesu odluke o skraćenju časova. 

"Treba da uključimo stručna tela, eksperte i praktičare koji svakodnevno izvode nastavu, kako bismo školu prilagodili potrebama učenika u 21. veku. Tek tada možemo razmatrati trajanje časa, bilo da je 30 ili 60 minuta u okviru blok nastave".

Sindikat takođe ističe da postoje problemi sa pažnjom i motivacijom učenika, ali i širi društveni kontekst obrazovanja. 

"Mi kao društvo moramo shvatiti značaj obrazovanja i koliko mu treba pridavati važnosti. Samo obrazovanje je temelj društva i preduslov za korišćenje savremenih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, na adekvatan način".

Jedno od pitanja koje se postavlja jeste i kako bi kraći čas uticao na nastavnike i broj časova tokom dana. Romandić podseća da još uvek postoji mnogo nepoznanica.

"Da li bi učenici imali 10 časova dnevno? Kolika bi bila norma nastavnika? Na ova pitanja trenutno nemamo odgovore, jer je inicijativa za sada izvučena iz šireg konteksta reforme".

Romandić podvlači da svaka promena u obrazovanju mora biti pripremljena godinama unapred i da se ne sme oslanjati na eksperimentalne odluke bez učešća onih koji nastavu svakodnevno izvode. 

"Deca i nastavnici najbolje mogu da daju odgovor na pitanje kako treba unaprediti obrazovni sistem. Svaka reforma mora početi od onoga što je suština obrazovanja, a trajanje časa može biti posledica, a ne početak reforme", istakla je Romandić.

Kompletno gostovanje Snežane Romandić pogledajte u video prilogu.