Kako se u Srbiji obeležava Sveti Jovan Krstitelj - slava koja okuplja porodice i čuva vekovne običaje

Sveti Jovan Krstitelj, jedan od najznačajnijih svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu i među najčešćim krsnim slavama u Srbiji, danas se obeležava širom zemlje. Vernici se okupljaju u hramovima na liturgijama i osvećenju slavskih darova, podsećajući se njegove uloge proroka koji je krstio Isusa Hrista i pozivao na pokajanje. Sagovornici Euronews Srbija navode da ovaj praznik zauzima posebno mesto u duhovnom i porodičnom životu pravoslavnih vernika.

U Crkvi Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu od ranih jutarnjih sati pristižu domaćini koji slave Svetog Jovana, donoseći slavski kolač i vino na osvećenje. Kako u razgovoru za Euronews Srbija ističe đakon Ivan Golubović ovaj praznik bogoslužbeno se obeležava još od prethodne večeri, a centralni deo proslave jeste sveta liturgija.

On je takođe naglasio da je reč o jednom od najvećih svetitelja u istoriji hrišćanstva.

"Na jednom mestu se kaže da je Sveti Jovan jedan od najvećih rođenih od žena. Opisuju ga kao zemaljskog anđela i nebeskog čoveka, kraj proroka i početak apostola", rekao je đakon Golubović.

Prema njegovim rečima, Sveti Jovan zauzima jedinstveno mesto među prorocima Starog zaveta.

"On je jedan od retkih, ako ne i jedini prorok koji je imao priliku da Onoga koga je prorokovao vidi i krsti, i da rukom pokaže na Njega - a to je bio Gospod Isus Hristos", istakao je.

Govoreći o poruci Svetog Jovana Krstitelja, podsetio je da je ona i danas jednako aktuelna.

"Njegove reči su poznate: "Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko". Upravo to Carstvo nebesko jeste Hristos, koga je on krstio, i ono se nastavlja i u našem vremenu“, rekao je dodajući da je svaka sveta liturgija "predukus Carstva nebeskog, susret sa Hristom koji vernici nose iz hrama".

Kada je reč o samom obeležavanju krsne slave, đakon Golubović naglašava da je suština u zajedništvu i molitvi.

"Centralno mesto proslave jeste okupljanje oko trpeze, ali i donošenje slavskog kolača, koji predstavlja bezgrešnu žrtvu prinesenu Hristu u čast svetitelja. Slavska sveća podseća na našu molitvu i na svetljenje pred Bogom“, objasnio je on.

Sveti Jovan Krstitelj smatra se jednim od najznačajnijih svetitelja u srpskom narodu, a prema broju onih koji ga slave, nalazi se među najzastupljenijim krsnim slavama u Srbiji. Vernici ističu da ovaj dan doživljavaju kao priliku za duhovnu obnovu, mir i okupljanje porodice, uz poruku pokajanja i vere koju je Sveti Jovan ostavio kao trajno nasleđe.

Kako se obeležava na jugu Srbije?

U selu Gornje Matejevac, kod Niša, kod manastira Svetog Jovana, praznik je počeo još u ranim jutarnjim satima. Domaćini iz okolnih sela, ali i brojni gosti, pešaka dolaze do manastira kako bi prisustvovali sečenju slavskog kolača, liturgiji i zajedničkom druženju, nakon čega se slavlje nastavlja u porodičnim domovima.

Jedan od domaćina, Slaviša Milojević iz sela Porane u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ih ni hladnoća ni jutarnji mraz ne sprečavaju da ispoštuju običaje.

"Ništa nas nije sprečilo da dođemo da prerežemo slavski kolač, koji kao amanet nosimo u kuću, a onda se slavlje nastavlja kod kuće i u krugu porodice i prijatelja“, rekao je Milojević.

On objašnjava da se nakon sečenja kolača u manastiru domaćini zadržavaju u konaku, gde se pale sveće, nazdravlja i druži.

"To je naš običaj - upalimo sveću, prikrstimo se, nazdravimo i nastavimo dalje“, dodaje on.

Kako dodaje, bogata slavska trpeza neizostavan je deo dana. Kao i svaka slavska, i domu Milojevića, biće, kako kaže svega za posluženje.

"Danas je bogata trpeza, pečenje, pihtije, sve te zimske čarolije“, kaže Milojević, ističući da je suština praznika okupljanje i zajedništvo.

Da Sveti Jovan ima posebno mesto u ovom kraju potvrđuje i Slaviša Dinić koji kaže da se u selu slava obeležava i po nekoliko dana.

"Mi smo ovde poznati po Svetom Jovanu, ali i po Ivkovoj slavi. Kod nas se slavi tri dana, naročito zbog manastira - trudimo se da čuvamo tradiciju i običaje“, istakao je Šadinić.

Prema njegovim rečima, trećina sela slavi Svetog Jovana, a većina domaćina tog dana dolazi do manastira bez obzira na vremenske uslove.

"Dolaze ljudi i iz Matejevca i sa strane, i Nišlije. Selo tih dana bukvalno oživi", kaže on.

Kako dodaje, posebna verovanja vezana su upravo za ovaj praznik.

"Kažu da je Sveti Jovan dan kada treba da se ljudi kume ili bratime, da bi to trajalo ceo život. Mi ovde držimo do tradicije i ti se običaji i danas poštuju“, objašnjava Šadinić.

Praznična atmosfera oseća se i u domaćinstvu Milana Nikolića, koja kaže da je Sveti Jovan dan kada se cela porodica okuplja.

"Danas je praznično, svi smo na okupu, kao i svake godine. Hladno je, ali baš u duhu Svetog Jovana – malo zime, malo snega, ali lepo je“, rekla je ona.

Dodaje da su vrata njihove kuće otvorena za sve goste i da svakog ugoste ko dođe.

"Kod nas su gosti celog dana, a po običaju se služi i vruća rakija, da se ljudi ugreju", kaže Nikuljić.

Da se običaji prenose i na mlađe generacije svedoči šesnaestogodišnji Vasilije Gmitrović, koji je sa ocem peške došao do manastira.

"Obično tata i ja ujutru dođemo da odnesemo kolač, a mama i baka ostaju kod kuće da spremaju slavu. Posle dolaze gosti“, kaže Vasilije.

Na pitanje šta je naučio od starijih, kratko odgovara da je to pešačenje do manastira i da se poštuju svi običaj.