Srpkinja prva na svetu koja će dobiti rusku mRNA vakcinu protiv raka: Kako se prijaviti i ko ispunjava uslove?

Nova era u borbi protiv raka započinje u Srbiji: prva pacijentkinja na svetu koja će primiti revolucionarnu personalizovanu mRNA vakcinu, razvijenu u Rusiji, biće iz naše zemlje, obolela od melanoma sa metastazama. O ovom događaju koji je svojevrsna prekretnica i inovativnoj terapiji za Euronews Srbija govorio je profesor Vladimir Jakovljević sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, koji aktivno učestvuje u koordinaciji dovođenja pacijenata iz regiona na lečenje, nudeći detaljan uvid u proces, očekivanja i širi značaj ove metode.

Vest o skorom početku lečenja srpske pacijentkinje ruskom personalizovanom mRNA vakcinom protiv melanoma odjeknula je kao zrak nade u medicinskim krugovima. Profesor Vladimir Jakovljević, koji je i gostujući profesor u Rusiji već devet godina, ističe svoju aktivnu ulogu u ovom projektu, posebno u koordinaciji sa Institutom "Gamaleja" i Institutom "Herzen", koji predvodi akademik Kaplin, prvi onkolog Ruske Federacije.

Prema Jakovljevićevim rečima, ključna tačka u razvoju ove saradnje bila je poseta akademika Aleksandra Gincburga, direktora Gamaleja instituta i tvorca vakcine Sputnjik V, Kragujevcu pre godinu i po dana.

"Tada je akademik Gincburg, koji je bio načelnik tima koji je otkrio Sputnjik V vakcinu, težište svoje besede fokusirao na mRNA tehnologiju u pravljenju personalizovane terapije za kancer, što je sve nas iznenadilo", objasnio je profesor Jakovljević.

Od januara ove godine, intenzivno je uključen u rad sa ruskim timom, a krajem novembra prošle godine, terapija je zvanično registrovana u Rusiji za lečenje malignog melanoma.

Ova personalizovana terapija predstavlja izuzetno sofisticiran pristup, "bukvalno najuže moguće personalizovana terapija koja se zasniva na visoko sofisticiranim biotehnološkim metodama", ističe Jakovljević.

Proces započinje uzimanjem uzorka tumora i tkiva pacijenta. Zatim sledi detaljna dijagnostika i "mapiranje" tumora, čime se identifikuju specifične mete za antitela koja bi ga eliminisala. Sve se to sprovodi uz pomoć visokotehnoloških metoda i primene veštačke inteligencije, što omogućava precizno kreiranje "vakcine" prilagođene isključivo genetskom profilu tumora kod svakog pojedinačnog pacijenta.

Sam proces kvalifikacije i lečenja je rigorozan i višestupanjski. Pacijenti koji su zainteresovani moraju prvo dostaviti svu medicinsku dokumentaciju – poslednje terapijske liste, nalaze, dijagnostiku poput magnetne rezonance i kompjuterizovane tomografije. Nakon analize dokumentacije, organizuje se video poziv sa pacijentom i njegovom rodbinom.

Ukoliko se na osnovu tog razgovora proceni da postoji potencijal za lečenje, sledi put u Rusiju radi jednodnevne dijagnostike. Tom prilikom se uzimaju uzorci krvi i, ukoliko je dostupan, uzorak tumora. Potom sledi sedmodnevna evaluacija i analiza genske mape.

"Nakon toga njihov konzilijum daje mišljenje o tome da li uopšte ima logike da se primeni ovo lečenje ili da se ne primeni", objašnjava profesor Jakovljević. Ukoliko se odobri, sledi izrada personalizovane terapije, odnosno vakcine, što traje mesec do dva, nakon čega počinje primena u dozama koje je propisao konzilijum.

Pacijentkinja iz Srbije već prošla dijagnostiku

Euronews Srbija

Prva pacijentkinja iz Srbije već je prošla inicijalnu dijagnostiku, a profesor Jakovljević je prošlog petka dobio nalaz.

"Ono što mogu da kažem, što se kaže za najširu opštu populaciju, po nekim stručnim detaljima, svima nama treba da bude model onakav nalaz koji sam pročitao, i studentima na medicini kako treba da pristupaju u svom poslu", istakao je Jakovljević, naglašavajući izuzetnu temeljnost ruskih lekara.

Očekuje se da će pacijentkinja započeti terapiju sredinom marta. Važno je naglasiti da se ne daju lažne nade.

"Neki prvi rezultati se očekuju posle treće, četvrte doze te vakcine ili terapije", kaže Jakovljević i dodaje: "Po ruskim predviđanjima bi trebalo potpuno uračunati, da se povuče. Neka bude 50 odsto toga, to je veliki uspeh za svetsku medicinu".

Profesor Jakovljević je takođe pomenuo razlike u regulativama između Evrope, sveta i Rusije.

"Kod Rusa je malo kraći put za primenu na ljudima, oni to malo, da kažem, hrabrije rade", ali odmah naglašava da iza ovoga stoji državni istraživački institut ozbiljne države.

On ističe da u današnjoj "masovnoj antiruskoj histeriji" Rusi sigurno ne bi dozvolili sebi "gaf" koji bi se pokazao kao negativan. Personalizovana terapija, iako skupa, predstavlja budućnost medicine.

"Stvar kao i kod nekih drugih unikatnih stvari, jeste cena. Samo to", zaključuje Jakovljević.

Ova terapija nije usamljen primer, Moderna takođe sprovodi kliničke studije za mRNA terapiju melanoma već 6,5 godina, pokazujući 50 odsto bolje rezultate u odnosu na klasičnu imunoterapiju. Profesor Jakovljević podvlači da je komparativna prednost ruskog pristupa to što je u pitanju "državni institut jedne ozbiljne države, a ne privatna farmaceutska kuća".

Pacijenti koji žele da stupe u kontakt sa timom profesora Jakovljevića mogu to učiniti putem njegovog emaila ili telefona, koji su javno dostupni, kako bi započeli proces.