Energetski prah koji se unosi šmrkanjem: Stručnjaci upozoravaju na opasan trend iz Hrvatske koji imitira drogu

U Hrvatskoj se pojavio proizvod u obliku belog praha koji se unosi ušmrkavanjem, a po sastavu podseća na energetski napitak. Iako se predstavlja kao legalan i bezbedan, već je otvorio ozbiljna pitanja – od zdravstvenih rizika do poruke koju šalje mladima kada se stimulansi konzumiraju na način koji imitira drogu. Da li je reč o još jednom proizvodu iz takozvane sive zone tržišta ili o trendu koji bi lako mogao da se prelije i kod nas? Koliko su mladi u Srbiji danas izloženi novim oblicima stimulansa i već prisutnim supstancama poput vejpa, snusa i sintetičkih droga?

O tome gde je granica između legalnog proizvoda i potencijalnog rizika, kao i kakva je realna situacija na našem tržištu, za Euronews Srbija govorili su Zoran Pejčić, policijski inspektor u penziji, i Mladen Nikolić, bivši republički inspektor Ministarstva zdravlja za opojne droge.

Pejčić kaže da se, prema informacijama do kojih je došao, radi o belom prahu koji sadrži kofein i koji po efektu podseća na energetska pića, ali da se ne nalazi na listi opojnih droga.

„Radi se o stimulansu koji ne sadrži supstance sa liste opojnih droga. Međutim, način upotrebe – ušmrkavanje – čini ga izuzetno problematičnim. On imitira zloupotrebu pravih opojnih droga i to je sa aspekta dece i adolescenata vrlo diskutabilno i moralno upitno“, navodi Pejčić.

Dodaje da je, prema njegovim saznanjima, proizvod u Francuskoj zabranjen, dok je u Hrvatskoj zabranjena prodaja mlađima od 18 godina, te da bi i Ministarstvo zdravlja Srbije trebalo da razmotri da li bi takav proizvod uopšte smeo da se pojavi na domaćem tržištu. Kako kaže, za sada se prodaja odvija uglavnom putem društvenih mreža i na neformalnom tržištu.

Pejčić upozorava da mladi često eksperimentišu sa novim supstancama jer nemaju izgrađen kritički odnos prema rizicima. Posebno ističe problem sintetičkih droga, čiji je hemijski sastav često nepoznat, a posledice nepredvidive.

"Kod sintetičkih droga nikada ne znate šta ste zapravo uneli u organizam. Njihov sastav je promenljiv, efekti su nepredvidivi i rizik je ogroman. Imamo primere mladih ljudi, uzornih studenata, koji tokom vikenda posegnu za takvim supstancama i posledice budu tragične", kaže Pejčić.

Euronews Srbija

Mladen Nikolić objašnjava da sam sastav – 50 miligrama kofeina po dozi – ne bi bio sporan kada bi se unosio na uobičajen način, ali da je problem upravo forma i način konzumacije.

"Ovde se udara na psihu dece. Kod punoletnih osoba možemo govoriti o ličnom izboru, ali deca moraju biti bezuslovno zaštićena. Način uzimanja, kroz nos, približava se konzumiranju kokaina i to normalizuje takvo ponašanje“, ističe Nikolić.

On podseća da kofein nije na listi opojnih droga niti prekursora, ali da u Srbiji postoji kategorija takozvanih supstanci van spiska prekursora, za čiji je uvoz neophodna saglasnost Ministarstva zdravlja.

„Za uvoz čistog ili visokokoncentrovanog kofeina potrebna je dozvola. Svako ko pokuša da ga stavi na tržište bez saglasnosti ministarstva čini krivično delo. Za razliku od nekih drugih proizvoda, ovde postoji pravni osnov da se reaguje u startu“, objašnjava Nikolić.

On dodaje da bi proizvođač, ukoliko tvrdi da je proizvod bezopasan, morao to da dokaže ozbiljnim kliničkim studijama, što je dug i skup proces.

Govoreći o širem problemu, Nikolić ocenjuje da je neophodno razdvojiti žrtve od onih koji profitiraju na tržištu droga.

"Onaj ko koristi drogu je žrtva, a ne kriminalac. Profiteri su dileri i prema njima zakon mora biti najstroži. Potreban je reset u pristupu – više rada sa korisnicima, a oštrije sankcije za one koji drogu prodaju deci", kaže Nikolić.

Euronews Srbija

Pejčić, međutim, naglašava i kriminološki aspekt, podsećajući da svaka supstanca mora da se kupi od nekoga i da tako ulazi u lanac ilegalnog tržišta.

"Zato je važno postaviti jasnu granicu. Prevencija mora da počne u porodici i školi, ali država mora jasno da kaže šta je neprihvatljivo. Ne smemo dozvoliti da se imitira zloupotreba opojnih droga, jer to šalje pogrešnu poruku mladima“, poručuje Pejčić.

Sagovornici se slažu da je ključ u pravovremenoj reakciji institucija, ali i u otvorenom razgovoru sa mladima. U vremenu kada se tržište brzo menja, a novi proizvodi pronalaze put do potrošača preko interneta i društvenih mreža, pitanje nije samo šta je formalno legalno, već kakve posledice takvi trendovi mogu ostaviti na generacije koje dolaze.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.