Alergije nisu samo "kijavica": Sve više ljudi ima tegobe, a stručnjaci upozoravaju na značaj pravovremene terapije

Iako kalendarski proleće još nije počelo, sa prvim toplijim danima mnogi već osećaju prve simptome alergija – kijanje, svrab, suzenje očiju, umor ili otežano disanje. Period cvetanja biljaka za veliki broj ljudi znači i početak tegoba koje značajno utiču na kvalitet svakodnevnog života.

O tome kada zapravo počinje sezona alergija, kako prepoznati prve simptome i na koji način držati bolest pod kontrolom govorila je predsednica udruženja "Alergija i ja", Snežana Šurdić-Vardić.

Prema njenim rečima, alergijska oboljenja danas su izuzetno rasprostranjena i pogađaju veliki deo populacije.

"Skoro 50 odsto stanovništva u Srbiji i Evropi ima neko alergijsko oboljenje. Ona se mogu pojaviti u najranijem detinjstvu, ali i u poznijim godinama života. Međutim, kada govorimo o sezoni alergija, zapravo je preciznije reći da sada počinje sezona polenskih alergija. Za pacijente koji imaju alergije, sezona traje praktično 365 dana u godini", objašnjava Šurdić-Vardić.

Euronews Srbija

Kako ističe, sa dolaskom toplijeg vremena najpre počinje cvetanje drveća, zatim trava, dok se krajem leta i početkom jeseni pojavljuje polen korova, među kojima je najpoznatija ambrozija. Istovremeno, grinje su prisutne tokom cele godine i često predstavljaju okidač za alergijske reakcije.

Prvi znaci alergije mogu biti veoma slični simptomima prehlade, zbog čega ih mnogi ljudi u početku ne prepoznaju.

"Najčešće se javljaju suzenje očiju, zapušen nos i kijanje. To su simptomi koji se obično prvi pojave i na osnovu kojih posumnjamo da se radi o alergiji. Važno je da ljudi prepoznaju te znake i da se na vreme jave lekaru", navodi Šurdić-Vardić.

Ona dodaje da se sezona polena poslednjih godina pomera zbog klimatskih promena.

"Klima se menja i to utiče na prirodu. Zime su kraće nego ranije, a period cvetanja počinje ranije. Zbog toga simptome alergija danas osećamo već krajem februara", kaže ona.

Sve više ljudi ima alergije

Broj osoba sa alergijskim oboljenjima raste širom sveta, a uzrok nije samo jedan faktor.

"Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na različite uzroke. Jedan od njih je i mikroplastika. Trenutno se u regionu sprovode istraživanja koja ispituju da li mikroplastika iz mora i hrane može uticati na povećan broj alergija na hranu. Pored toga, važni faktori su i način života, stres, zagađenje vazduha, voda koju pijemo i hrana koju jedemo", navodi Šurdić-Vardić.

Zbog svega toga, stručnjaci sve češće govore o svojevrsnoj "epidemiji alergijskih oboljenja".

Pored polenskih alergija, sve češće se javljaju i alergije na hranu, koje mogu imati ozbiljne posledice.

"Simptomi alergije na hranu obično se javljaju od 10 minuta do dva sata nakon konzumiranja određene namirnice. To mogu biti crvenilo, otok usana, plikovi, svrab grla ili jezika. Neki pacijenti kažu da ih jezik grebe ili pecka. U određenim slučajevima reakcije mogu biti i vrlo burne", objašnjava ona.

Važno je, dodaje, razlikovati alergiju od intolerancije na hranu, jer se ta dva stanja često mešaju. Zato je veoma važno da pacijenti ne rade testove na svoju ruku, veće da lekar proceni koji je najadekvatniji.

Euronews Srbija

Kada je reč o lečenju alergija, stručnjaci naglašavaju da je ključna pravovremena terapija.

"Pacijenti koji znaju da svake godine imaju iste simptome trebalo bi već sada da se jave alergologu. Postoji imunoterapija koja ne gasi samo simptome, već deluje na sam uzrok alergije. Ona se primenjuje tri do pet godina i može značajno ublažiti ili čak potpuno ukloniti simptome“, objašnjava Šurdić-Vardić.

Antihistaminici i druge terapije mogu pomoći u ublažavanju tegoba, ali je važno da ih preporuči lekar.

„Alergije nisu samo kijavica koju ćemo rešiti maramicom. One mogu ozbiljno uticati na kvalitet života i zato je važno da ih shvatimo ozbiljno i da se pravilno leče“, ističe ona.

Kompletan razgovor pogledajte u video prilogu.