Širom sveta obeležava se Dan žena

Širom sveta danas se obeležava 8. mart - Dan žena. U Srbiji, on je prvi put obeležen 1914. godine, svega pet godina nakon prve proslave Dana žena u Njujorku, 28. februara 1909.

Ujedinjene nacije su sedamdesetih 20. veka, postupno prihvatile 8. mart kao međunarodni Dan zena, da bi Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1977. godine pozvala da se 8. mart usvoji kao praznik posvećen pravima žena.

Prethodno, feministički pokret na Zapadu prihvatio je odnosno preuzeo taj datum, koji je prvobitno bio praznik levice.

U nizu zemalja on je takođe državni praznik, i neradan dan, ponegde samo za žene kao u Kini. Kao praznik 8. mart se obeležava od Čilea i Brazila, preko Portugalije, Italije, Rusije, Kine, Vijetnama, do Angole ili Kube.

Istovremeno, i u zemljama u kojima 8. mart nema službeni status praznika, on se dosledno obeležava kao Dan žena, prilika za podsećanje na neophodnost ravnopravnosti polova.

Osnovna namera jeste insistiranje na prevazilaženju diskriminacije, stereotipa, neravnopravnosti ma u kom vidu, od porodičnih do radnih odnosa, uključujući identične plate za isti posao.

Izvorno, 8. mart je pre svega bio prilika za poziv na ravnopravan politički status žena, počev od prava glasa.

U Srbiji, on je prvi put obeležavan javnim manifestacijama 1914. godine, da bi službeno bio usvojen kao Dan žena posle Drugog svetskog rata.

Dan žena prvi put je, uopšte, obeležen pet godina ranije, u SAD, u Njujorku, 28. februara 1909. kao Nacionalni dan žena.

Manifestaciju je tada organizovala Socijalistička partija SAD, a idejni tvorac bila je Tereza Malkiel (1874 - 1949) pisac, radnička aktivistkinja, borac za ravnopravnost žena.

U to vreme, pripadnice ženskog pokreta koje su se aktivno zalagale za ravnopravnost polova, pre svega pravo glasa, dakle učešća u političkom životu, uobičajeno su nazivane sufražetkinje, od engleske reči "suffrage", što je neretko izazivalo omalovažavanje.

Tokom Prvog svetskog rata, kada su sufražetkinje bile aktivne u podršci ratnim naporima Britanije, ženama je u Ujedinjenom kraljevstu priznato delimično pravo glasa, da bi deset godina potom ono je postalo opšte.

Dve godine zatim 1920. opšte pravo glasa prihvaćeno je i u SAD, a prethodno je već bilo usvojeno u pojedinim državama.

U vreme odrzavanja Međunarodne konferencije socijalista u Kopenhagenu 1910. godine, uoči skupa Druge socijalističke internacionale, pojavila se inicijativa da se Dan žena nadalje obeležava redovno, svake godine.

Stotinu delegata, iz 17 zemalja, izglasalo je tada predlog o usvajanju novog praznika, uglavnom zalaganjem Klare Cetkin, Katinke Dunker i Paule Tide, socijalistickih aktivistkinja iz Nemačke.

Insistiralo se najviše na ravnopravnosti u sferi političkog života, pravu glasa i kandidovanja.

Tada međutim, još nije bio određen datum kada će Dan žena biti obeležavan.

Naredne 1911. godine, 19. marta, Dan žena obeležen je u više zemalja, najviše na prostoru centralne Evrope, u Nemačkoj, Švajcarskoj, kao i u Danskoj.

Artur Harutyunyan / Alamy / Profimedia

Navodno su posebno brojne manifestacije povodom Dana žena tada održavale na prostoru Austrougarske.

U SAD, međutim, te godine, Dan žena obeležavan je poslednje sedmice februara.

Gde je prvi put obeležen praznik

Koliko se zna Dan žena je 8. marta prvi put obeležavan u Nemačkoj, 1914. što je verovatno bio sticaj okolnosti, pošto je dan prigodno pao u nedelju.

U Rusiji je Dan žena prvi put obeležavan 1913, i to poslednje subote februara.

Izbor datuma 8. marta, kao Dana žena, najčešće se povezuje sa sećanjem na protest tekstilnih radnica u Njujorku 8. marta 1857. godine.

Službena manifestacija on je međutim prvobitno postao u Rusiji, pošto je 1917. štrajk tekstilnih radnica u Petrogradu, započeo je 8. marta. Taj događaj ispostaviće se kao jedan od početnih momenata Februarske revolucije, kojom je srušen carizam.

Potonje revolucionarne vlasti 8. mart su tako prihvatile za datum obeležavanja Dana žena. Bila je to inicijativa Aleksandre Kolontaj (1872 - 1952).

Od tada, u Sovjetskom Savezu, Dan žena je imao status praznika, da bi godine 1965. postao i neradan dan.

Po uzoru na sovjetski model Dana žena je potom prihvaćen u zemljama Istočnog bloka, Kini, Vijetnamu, Kubi, uopšte u zemljama koje su se ugledale na vrednosni koncept Sovjeta.

Otuda je sve do poznih šezdesetih Dan žena uglavnom doživljavan kao ideološka manifestacija.

Suštinska promena će uslediti pošto je feministički pokret na Zapadu takođe usvojio taj datum kao Dan žena.

Konačno, pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1977. godine pozvala da se 8. mart usvoji kao praznik posvećen pravima žena, Dan žena je i službeno globalno prihvaćen.