Humanost kao životni poziv: Tamara Misirlić pokrenula stotine akcija i promenila živote mnogih porodica

Iako ima tek 23 godine, Tamara Misirlić već godinama predano pomaže ljudima kojima je pomoć najpotrebnija. Kroz humanitarni rad i aktivnosti svoje fondacije organizovala je više od 250 akcija i pomogla više od 200 porodica širom regiona. Njene objave i susreti sa ljudima kojima pomaže često postaju viralni na društvenim mrežama, a poslednji emotivni video izazvao je snažne reakcije i talas solidarnosti.

Jedan od najdirljivijih trenutaka dogodio se tokom susreta sa bakom Borkom, čija je priča duboko potresla Tamaru i sve koji su je čuli.

"Evo već sedam godina sam u ovome i naučila sam da budem jaka, da iznesem sve te bolne priče i da ne zaplačem pred tim ljudima. Ali susret sa ovom bakom bio je toliko emotivan i potresan. Kada sam sela pored nje i kada je počela da priča, videla sam njene suze i osetila kako me nešto steže u grudima. U jednom trenutku sam rekla sestri da ne mogu više da izdržim i da moramo da krenemo. Toliko je to bilo iskreno i majčinski da je bilo neverovatno", ispričala je Tamara u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Uprkos teškim emocijama, upravo takvi susreti, kaže, daju joj dodatnu snagu da nastavi dalje.

"Ta žena je neverovatan borac i primer svima nama. Posle tog videa javila se i bakina porodica i insistirali su da oni podignu spomenik njenoj ćerki. Naravno da smo pristali. Kada sam ponovo razgovarala s bakom i pitala je da li joj još nešto treba, ona nije želela ništa za sebe. Jedina želja joj je bila da se pomogne nekom bolesnom detetu. Tu želju smo ispunili – pre dva dana uplatili smo milion dinara za lečenje dečaka Milana iz Banjaluke, kome su sredstva potrebna za terapije. Nekako se sve lepo uklopilo, baš u trenutku kada je ostao bez novca", kaže ona.

Tamara ističe da iako se često govori o njenom radu, iza svega stoji veliki tim ljudi i mreža donatora.

"Ovo jeste moj put, ali ja uvek govorim u množini jer je mnogo ljudi uključeno u sve to. Mnogo sam srećna što smo uspeli da okupimo toliko dobrih ljudi. Već sada funkcionišemo kao jedna porodica. Ljudi se često pitaju kako uspemo tako brzo da izgradimo kuću ili da vodimo više gradilišta odjednom. Ali kada imate dobar tim, organizaciju i energiju dobrih ljudi, onda nastaju čuda. Najlepše je kada oni koji pomažu prvi put osete kakav je osećaj pružiti ruku nekome – tada shvate koliko to menja život".

Humanitarni rad počela je veoma mlada, gotovo spontano.

"Imala sam 16 godina kada je sve počelo. Niko, pa ni ja, nije planirao da ću jednog dana imati fondaciju. Otišla sam kod jednog deke koji je živeo u porušenoj kući i samo sam mu rekla: ‘Deko, izgradićemo vam kuću.’ On mi nije verovao – dete došlo i daje takvo obećanje. Ali kada je stigao materijal, sve se promenilo. Prva kuća je završena za šest meseci i on i danas živi tamo. Često mu se vraćam".

Dodaje da su upravo stariji ljudi među najusamljenijima.

"Mnogi od njih su zaboravljeni čak i od najbližih. Nekima sam ja jedina osoba koja dolazi i pokuca na vrata. Zato nam je važno da im se uvek vraćamo – za praznike, rođendane, važne datume. Nikada ne želimo da se osećaju napušteno".

Iako je pomogla velikom broju ljudi, kaže da svaku porodicu pamti.

"Ja znam svako ime, svako dete, svaku baku i deku koje sam upoznala. To ne može da se zaboravi. Svima ostavljam svoj broj telefona, kupimo im mali telefon i oni me zovu. Imam jednog čoveka koji me zove svaki drugi dan samo da pita kako sam. Kaže mi: ‘Znam da puno radiš, neću da ti dosađujem, ali samo da vidim da li si dobro.’ Takve stvari čoveka stvarno pokrenu".

Rad fondacije trenutno obuhvata više projekata i gradilišta u regionu.

„Sada sam upravo došla sa gradilišta u Lozoviku kod Velike Plane, gde gradimo kuću za porodicu sa šestoro dece. Uskoro počinje i izgradnja kuće za dečaka Slavka koji živi na planini sa ocem. Imamo i dve kuće koje se grade u Bosni – za devojku koja je ostala bez majke i za jednog dečaka koji živi sa ocem. Nadamo se da će useljenje biti za mesec ili mesec i po dana.“

Jedan od narednih velikih projekata biće i otvaranje narodne kuhinje.

„To je nešto na čemu radimo već neko vreme. Biće namenjena svima kojima je potrebna hrana, ali i razgovor, podrška i pažnja. Radiće od ponedeljka do subote, a imaćemo i vozilo koje će dostavljati obroke. To je projekat koji će mnogo značiti ljudima u Krajini.“

Za Tamaru, humanitarni rad nije samo aktivnost – već način života.

"Kada se dobri ljudi udruže i spoje energiju, nastaju čuda. I tada shvatite da svaka pomoć, ma koliko mala izgledala, nekome može promeniti život".  

Kompletno gostovanje Tamare Misirlić u emisiji "Hajde da razgovaramo" pogledajte u video prilogu na početku teksta.