Srpski studenti svetski šampioni: Osvojili titule na univerzitetskom debatnom prvenstvu u Sofiji

Postoje trenuci kada se trud i rad pretoče u vidljivi rezultat koji prevazilazi svakodnevicu i pokaže se i na međunarodnoj sceni. U Sofiji su studenti iz Srbije pokazali koliko znače jasna misao, dobra argumentacija i timski rad i ostvarili uspeh na svetskom univerzitetskom debatnom prvenstvu. Oni su ostvarili izuzetan uspeh u Sofiji, gde su u konkurenciji više od 1.000 učesnika iz preko 90 zemalja osvojili titule svetskih šampiona u čak dve takmičarske kategorije, a pored šampionskih titula više timova iz Srbije se plasiralo i u završne runde ovog prestižnog takmičenja, što potvrđuje kontinuitet i kvalitet rada u oblasti akademske debate. O tome kako izgleda priprema za ovako takmičenje i koliko debata menja način razmišljanja za Euronews Srbija govorili su učesnici i pobednici Obrad Kostić sa Fakulteta organizacionih nauka i Strahinja Batanjski sa Biološkog fakulteta. 

Batanjski je rekao da takmičenje bilo izuzetno i da je osetio jedno veliko olakšanje nakon toliko godina truda, rada i vežbanja i ostvarenja rezultata, dok Kostić navodi da je to konačno kulminiralo jednom takvom pobedom. 

Batanjski je objasnio da učesnici dobijaju svega oko 15 minuta da se pripreme za temu koju takođe dobijaju, kako što dobijaju i zadatak da li zastupaju za ili protiv te teme.

"Ono što stvarno iz toga proizlazi je jedno vrlo brzo analitičko razmišljanje gde stvarno veliku količinu informacija morate da sažmete tako da dobijete najefikasniji i najbolji argument za datu debatu", rekao je on.

Prema rečima Kostića, debata vas uči da brzo da razmišljate, da razmišljate kritički i da steknete ogromnu količinu znanja istražujući različite teme.

Batanjski objašnjava da u jednoj debatnoj rundi svako dobije po sedam minuta da izloži svoju argumentaciju.

"Dakle, vi imate 15 minuta da pretočite u tih sedam i onda na osnovu toga kakva je argumentacija datih timova, sudija koji je obično neki od iskusnijih debatera, kaže, odnosno, iznese rezultat da li ste pobedili, bili drugi, treći ili četvrti u tom formatu. To je, mislim, pre svega tenzično iskustvo. Dakle, vidite stotine studenta kako se pripremaju, opet želeći da pobede svaku rundu", rekao je on. 

Kostić je rekao da je turnir raspoređen u više prostorija, da je na svetskom prvenstvu bilo više od 300 timova i da se u svako prostoriji nalaze četiri različita tima.

"Prvih devet rundi turnira, koje traju prva tri dana, učestuju svi debateri, a posle dolaze eliminacione runde, gde samo debateri koji su ostvarili najbolje proseke se posle tu plasiraju. Tu onda nas ostale gledaju kao publika", rekao je on.

"Plivamo u temi"

Tema u finalu koju su dobila bila je o globalizaciji.

Oni su ispričali da im je bilo izuzetno drago kada su saznali temu u finalu jer je to oblast u kojoj "plivaju".

"Da je došlo nešto drugo, možda neka kultura, društveni odnosi, to je malo teže dokazivati, ali i mene i Strahinju, dosta interesuju takve teme - ekonomija, politika, međunarodni odnosi, tako da nam je to dosta lako leglo i dosta nam je skinulo stres u samom finalu", rekao je Kostić. 

Batanjski kaže da ono što debata uči sve debatere je značaj širokog obrazovanja.

"Iako ja studiram molekularnu biologiju, meni stvarno su dosta zanimljivi i ekonomija i međunarodni odnosi i ti neki društveni pokreti o kojima se često debatuje. Ono što je zajedničko za svaki posao je upravo razmišljanje, a debata vas uči razmišljanju", rekao je on.

Kako su naveli sagovornici Euronews Srbija, debatom se bave još od srednje škole.

"Zajedno smo počeli da debatujemo kao tim možda početkom fakulteta pre tri godine i svo to vreme se spremamo. U početku su to bili domaći turniri u Srbiji koji je otprilike deset svake godine, a posle toga smo već krenuli polako u neke međunarodne turnire u regionu, pa polako sve dalje. Ovo nam je već drugo svetsko prvenstvo na kojem smo učestvovali", rekao je Kostić.

Batanjski kaže da je važno istraživati razna polja jer se nikada ne zna koju će temu dobiti učesnici, dok Kostić naglašava da u debati može da se primeni svo to stečeno opšte znanje. 

"Mnogo lakše učite, mnogo ste više motivisani što više toga da naučite jer uvek mislite da će vam to pomoći da pobedite neki drugi tim, a pored toga ste u jednoj jako velikoj zajednici sa jako interesantnim ljudima i onda sa svakime možete da pričate o tim tema", rekao je Kostić.

Na takmičenju u Sofiji su bili mladi koji dolaze sa Kembridža, Oksforda i Harvarda, a Batanjski kaže da im uopšte nije strano da dobijaju i takve timove i da vlada zdravo rivalstvo.

"Ja bih tu naglasio da dolazi do izražaja taj neki naš inat. Ta neka glorifikacija Oksforda, Kembridža, kako su to ne znam kakvi studenti, nešto što je potpuno nedostižno i onda kada zapravo dođete u susret sa njima, nama uopšte nije strano da dobijemo i bilo kakve timove, dakle i sa Oksforda i sa Kembridža i sa Harvarda", rekao je on.

Sa takvim timovi su, dodaje on, ravnopravni i naši ljudi sa Univerzitetu u Beogradu, u Kragujevcu, u Novoj Sadu.

"Mislim, uvek je lepo da se dobije neko sa Oksforda", naveo je on.

     Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.